Monopolizacija studentskih organizacija učinila je pasivnijim jedan od najreaktivnijih delova društva – studente“ – smatra Branislav Đorđević, član organizacionog tima organizovane grupe STAV (Studenti protiv autoritarne vlasti) i od skora jedan od osnivača nove studentske organizacije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu – SAD (Studenti za akademsku demokratiju).

Ranije neformalna, a sada organizovana grupa STAV simbolično je osnovana 1. februara 2024. godine, na Dan grada Novog Sada, mada su se još ranije javile prve ideje o stvaranju organizacije koja bi objedinila novosadske studente koji se bave aktivizmom. Prve značajne naznake njihovog angažmana šira javnost je mogla da primeti još tokom protesta ispred Republičke izborne komisije nakon decembarskih parlamentarnih i lokalnih izbora.

Njihove prve aktivnosti u Novom Sadu podrazumevale su inicijative za ekološke akcije, zatim borbe za prava studenata poput anketiranja na temu uslova u studentskoj menzi, i naposletku, celokupno podizanje svesti mladih po pitanju političkog angažmana na fakultetu i u društvu. Ponovo su značajnu pažnju zaslužili za vreme izbora za Studentski parlament tokom proleća, kada su ih zbog nepravilnosti dosledno blokirali, što je rezultiralo njihovim višestrukim ponavljanjem. Svako ponavljanje pratili su novi incidenti, sve do njihovog konačnog održavanja u zgradi Rektorata, koje je obeleženo prisustvom privatnog obezbeđenja i pojavom šok-bombi.

Na tim izborima izglasan je novi sastav Studentskog parlamenta sa osam glasova, a u parlamentu su se ponovo našli samo predstavnici liste Saveza studenata. STAV se nije kandidovao na tim izborima. Oni su smatrali da uslovi nisu fer i da je bilo gotovo nemoguće da učestvuju, dok su predstavnici Saveza tvrdili da STAV-ovci nemaju pravo na žalbe jer se nisu kandidovali. 

S ovim na umu, neki od članova STAV-a odlučili su da se formalno okupe u novu organizaciju, što bi nudilo mogućnost jednostavnijeg kandidovanja na izborima za Studentski parlament u budućnosti. Kako tvrdi Đorđević, SAD je pored toga oformljen i da bi se izgradila raznolikost u studentskim organizacijama na novosadskom Filozofskom fakultetu.

O značaju istovremenog postojanja različitih udruženja i studentskih organizacija unutar jedne obrazovne institucije razgovarali smo sa Branislavom Đorđevićem, članom organizovane grupe STAV, kao i novoosnovane studentske organizacije – Studenti za akademsku demokratiju, a takođe i o planovima vezanim za njenu budućnost.

Tokom poslednjih godinu dana, neformalna grupa STAV postala je poznata ne samo studentima Filozofskog fakulteta i studentima drugih fakulteta našeg univerziteta, već i široj publici Srbije. Ipak, tokom prijema brucoša ove godine primetili smo da su članovi STAV-a predstavljali drugu organizaciju – Studenti za akademsku demokratiju. Možemo li reći da je STAV, u neku ruku, prerastao u SAD, formalnu organizaciju, ili ih treba posmatrati kao dva različita udruženja?

Treba ih posmatrati kao dva različita udruženja zbog toga što članstvo u jednoj organizaciji ne uslovljava učešće u drugoj. STAV je zamišljen kao sveobuhvatna organizacija, barem na teritoriji Grada Novog Sada, kojoj svako može da se priključi, bio student ili jednostavno mlada osoba, aktivista. Naziv Studenti protiv autoritarne vlasti nije isključiv za ljude koji ne studiraju. Sa druge strane, SAD je formalna organizacija koja je registrovana u Agenciji za privredne registre, a nadamo se, kroz koji dan registrovana i na fakultetu, namenjena studentima Filozofskog fakulteta svih smerova koje zanima kakve druge organizacije mogu postojati, pored onoga što fakultet ima da ponudi.

Šta znači za jednu organizaciju da postane formalna, odnosno registrovana? 

Činjenica da je organizacija formalna znači da moramo da poštujemo neka određena pravila, ali znači i da kao studentska organizacija možemo da se kandidujemo na izborima na Filozofskom fakultetu, možemo da se prijavljujemo na konkurse koje objavljuje Ministarstvo, fakultet, Kancelarija za mlade, Pokrajina, i da možemo biti finansirani iz zvaničnih sredstava, da to ne bude gerilski, kao što je slučaj sa STAV-om. Sve u svemu, predviđeno je da to bude jedna formalna organizacija koja će nuditi, pored navedenog, i neku vrstu neformalnog obrazovanja pri fakultetu.

Zašto je važno da na jednom fakultetu postoje različite studentske organizacije?

Važnost studentskih organizacija, po mom mišljenju, pogotovo u demokratskim društvima, jeste u tome što se celokupno stanje demokratije može ogledati u njima. To su važne organizacije za mobilisanje i okupljanje studenata, za njihovo neformalno obrazovanje i generalno mesto okupljanja i umrežavanja različitih studenata. One su tu da se u ime studenata bore za njihove interese, da osiguraju da će prava studenata biti poštovana.

Postojanje više različitih organizacija omogućava da svaki student nađe svoju nišu koja mu odgovara, organizaciju koju će zajedno sa kolegama da gradi. To takođe pokazuje da na fakultetu vlada pluralizam i jedna demokratska atmosfera, daje studentima izbor i omogućava sukob mišljenja na neki pristojan način, koji nama nedostaje. Monopolizovanjem studentskih organizacija učinjena je pasivizacija jednog od najreaktivnijih delova društva – studenata. Individualno ima dosta studenata koji su aktivni, ali njihovo grupisanje je jedan vid pokretača promena.

Šta podrazumevaju planovi za bližu budućnost SAD-a kao studentske organizacije, hoće li biti skoncentrisani isključivo na Filozofski fakultet ili govorimo o delovanju na nivou Univerziteta?

Za sad smo koncentrisani na Filozofski fakultet, ali nam se polako javljaju i studenti drugih fakulteta koji bi želeli da osnuju svoje studentske organizacije, kojima smo mi voljni da u tom cilju pomognemo, naročito sa pitanjem dokumentacije koju treba podneti.
U budućnosti imamo planiranu tribinu sa kojom već polako počinjemo, „Upoznaj svoj fakultet“, gde ćemo pokušati da što sažetije objasnimo kako funkcioniše naš fakultet – šta je profesor, šta je docent, kako radi studentska služba, kako se prijaviti na web servis, kako podneti zahtev za studentske stipendije i kredite, kakve sve mogućnosti postoje za studente i ostalo. Biće održane i radionice na različite teme: kako napisati seminarski rad, kako osnovati svoju organizaciju i slično.

U vezi sa prethodnim pitanjem, da li je u planu i politički angažman izvan fakultetskog života, ili on ostaje načelno u STAV-u?

Politički angažman ostaje načelno u STAV-u pošto studentske organizacije prema pravilima ne smeju da propagiraju političke ideje. STAV će ostati primarna organizacija koja će se baviti i Univerzitetom, i lokalnim problemima u Novom Sadu.

Naposletku, da li bi i drugi zainteresovani studenti mogli da se priključe i doprinesu razvitku SAD-a?

Naravno, prijave su otvorene svakodnevno, u opisu naše Instagram stranice nalazi se link gde se može ispuniti Google forma za pristupnicu. Čim se pristupnica obradi, sledi neka vrsta prijemnog sastanka. Organizaciji mogu da se pridruže i studenti koji žele da doprinesu bez zvaničnog članstva, to nije obavezno, bitno je da postoji volja da se radi na boljitku fakulteta.
Takođe, nudim i svim studentima koji žele da osnuju svoju studentsku organizaciju mogućnost da se jave studentskoj organizaciji Studenti za akademsku demokratiju ukoliko im je potrebna pomoć.

Tijana Doroški (Univerzitetski odjek)