Pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju i funkcioner Demokratske stranke Branislav Bugarski izjavio je da će se do kraja ovog meseca Deklaracija o zaštiti ustavnih i zakonskih prava Vojvodine sigurno naći na dnevnom redu pokrajinskog parlamenta uprkos „neprimerenim pokušajima i pritscima“ na Vladu APV da taj predlog povuče. U intervjuu za portal Autnomija, Bugarski je ocenio da će konačan tekst Deklaracije biti uobličen na skupštinskom Odboru za ustavna pitanja, te izrazio uverenje da će u tom pogledu biti prevaziđene trenutne razlike između stranaka pokrajinske koalicije. On je kazao da odredba koja govori da je Vojvodina u sastav Srbije ušla voljom njenih građana, a oko koje postoje sporenja u koaliciji „nije suština predložene Deklaracije“, već da su to ostale tačke kojima se ukazuje na nepoštovanje ustavnih i zakonskih prava Pokrajine.

– Suština Deklaracije je da mi kroz taj dokument artikulišemo naš interes i zahtev da se u donošenju odluka na republičkom niovu, a koje se tiču Vojvodine, poštuje Ustav Srbije i zakonski okviri. Manje je važno kako će taj naš zahtev biti konačno formulisan, a mnogo je bitnije da ukažemo na to da postoje problemi u funkcionisanju autonomije jer su ignorisani ili izigrani osnovni demokratski principi koji se tiču vladavine prava. A izgradnja demokratskog društva i proces evropskih integracija, u šta se inače svi na našoj političkoj sceni zaklinju, podrazumevaju poštovanje ustavnih i zakonskih okvira i stečenih prava, a ne da se ta prava interpretiraju onako kako to nekom odgovara ili da se zakoni krše. Jer, to onda znači da izlazimo iz okvira demokratskog društva. Zbog toga je Vlada Vojvodine morala da reaguje i izađe sa predlogom Dekaracije o zaštiti ustavnih i zakonskih prava Vojvodine, a očekujem da će jednako tako reagovati i Skupština Vojvodine – istakao je Bugarski.

Zašto se onda i vladajuće stranke u Pokrajini više bave sporenjima oko jedne odredbe Deklaracije, nego njenom suštinom, o kojoj sami govorite?
– To će biti predmet koalicionih razgovora, u kojima će svi moći da obrazlože svoje stavove. LSV će moći da kaže zašto im je to važno, a SVM zašto ta rečenica po njima ne odslikava realnost, ali uveren sam da je po tom pitanju moguće postići kompromis. A posebno zbog toga što među nama nema nikakvih nesporazuma oko suštine predložene Deklaracije. Taj suštinski deo nesporan je i za opoziciju u Skupštini Vojvodine, koja zapravo nije ni kritikovala tekst Deklaracije, jer i oni vrlo dobro znaju da postoje kršenja Ustava i zakona kad je reč o realizaciji ingerencija Pokrajine. Međutim, opozicija se ipak odlučila za politikanstvo i retoriku 90-ih, pokazujući time izuzetno visok nivo političke neodgovornosti i nezrelosti. Optužbe za separatizam apsolutno su besmislene i nemaju nikakve veze sa Deklaracijom, i one ne mogu da budu predmet bilo kakvog razgovora. Predmet razgvora ovde mora biti to na koji način se mi odnosimo prema sopstvenoj državi. Da li ćemo se ponašati odgovorno prema svim institucijama u ovoj zemlji, ili ćemo zarad političkih i uskostranačkih interesa izmišljati separatiste u Vojvodini i politiku voditi na ulici?

Kakav učinak ova Deklaracija može da ima ako bude usvojena u Skupštini APV?
– Tim aktom pokrajinska vlast zauzima jasan politički stav o pitanjima koja su u apsolutnom interesu građana Vojvodine. Pa, to je valjda i jedana od zadataka pokrajinskih organa: da ukažu na probleme u funkcionisanju autnomije, ako oni postoje zbog nepoštovanja ustavnih i zakonskih propisa. Verujem da će to bar otvoriti mogućnost za početak jedne zrelije rasprave o tim pitanjima.

Da li je moguće da se aktuelna politička kriza okonča raspisivanjem prevremenih izbora u Vojvodini, a koje traže SNS, SPS i DSS?
– Ti zahtevi su čisto politikanstvo. Ako se zalažemo za demokratsko društvo, to onda podrazumeva i poštovanje demokratskih procedura i principa, među kojima je jedan od ključnih standarda da se izbori održavaju u redovnim ciklusima, dok za vanredne izbore postoje jasni zakonski uslovi, koji u ovom slučaju ne postoje. A ti pritisci i pokušaji izazivanja izbora samo zato što neka stranka smatra da po svaku cenu mora da uspostavi vlast na svim nivoima, zapravo ukazuju na nepostojanje elementrarne odgovornosti prema građanima i njihovim očekivanjima od javne uprave. I takve politikantske strategije koje ne vode računa o interesima društva već isključivo o partijskim interesima, sigurno neće dovesti do napretka Vojvodine ni u kom smislu, pa ni Novog Sada, čiji gradonačelnik je bio najglasniji na tom famoznom mitingu protiv izmišljenih separatista. Reformski procesi su jedini put do napretka i Vojvodine i celog društva i svako treba da pokuša da sprovede one programe za koje se zalagao u izbornoj kampanji, a ne da svoju nesposobnost prikriva izmišljanjem neprijatelja u Vojvodini i „upodobljavanjem“ nižih nivoa vlasti.

Najavljena je skora rasprava u Ustavnom sudu o Statutu APV. Koliko bi to mogao biti povod za novu političku krizu u Vojvodini?
– Odluke Ustavnog suda, bez obzira da li ih smatramo adekvatnim ili ne, moraju da se poštuju. I Pokrajinska vlada je ispoštovala odluke kojima je osporen deo odredbi Zakona o nadležnostima APV, iako su one u velikoj meri bile neracionalne. Potpuno je aspurdno da se Vojvodini zabrani da izdvaja za socijalne programe koji podstiču rađanje, ili da ima predstavništvo u Briselu, gde inače postoji preko 200 kancelarija različtih evrpskih regiona, pa i nekih gradova iz Srbije… Nadam se da će Ustavni sud odmerenije i promišljenije da razmatra pitanja ustavnosti Statuta APV. Međutim, kakva god odluka bude doneta, ne verujem da će ona uticati na stabilnost pokrajinske vlasti. Ta odluka može da utiče na mogućnosti pokrajinskih organa kad je reč o obimu nadležnosti i mehanizmima za njihovu realizaciju, ali ona ne može dovesti u pitanje odnose političkih snaga u Vojvodini, niti da ugrozi funkcionisanje pokrajinske koalicije.

Može li očekivani datum za početak pregovora o pridruživanju EU da pospeši i procese demokratizacije u Srbiji, pa i pitanje funkcionisanja autnomije Vojvodine?
– Ubrzanje procesa evrointegracija je u apsolutnom interesu Vojvodine, koja će od 1. jula biti poluostrvo sa tri strane okruženo članicama Unije. Preko 80 odsto stranih investitora u našoj Pokrajini dolaze iz zemalja EU, naš izvoz mahom je orijentisan ka EU, tako da smo ekonomski, ali i životno vezano sa Evropskom unijom kroz našu multietničnost i višejezičnost. Nama je veoma važno i to što pregovori o pridruživanju počinju upravo otvaranjem poglavlja o funkcionisanju pravne države, jer to je ono na šta i Pokrajinska vlada apeluju kroz ovu Deklaraciju. Za EU je jako važno i na koji način u Srbiji demokratija funkcioniše, a pokušaji da se na ulici menja izborna volja ili politički odnosi nisu prihvatljivi za moderna evropska društva.

Mislite li da su nakon briselskog sporazuma izvesnije i ustvane promene u Srbiji i koliko je to važno za funkcinisanje APV?
– Ne znam koliko su ustavne promene izvesne, ali sigurno je da bi one bile dobrodošle posebno u segmentima gde se naš Ustav pokazao nefunkcionalnim. Nema sumnje ni da bi mnoga pitanja mogla biti mnogo kvalitetnije i preciznije definisana, a između ostalog i ona koja se odnose na položaj Vojvodine. No, za rešavanje tako krupnih pitanja neophodan je ozbiljan društveni konsenzus, do kojeg je možda bolje doći sporije ako ćemo tako definisati kvalitetnija rešenja.

Svetlana Ratkov (Autonomija)