Savamala. Izborna noć. Mrak. Vreme i mesto koje označava jednu teritoriju u kojoj ne funkcioniše vladavina prava.
Po zakonu, ti objekti nisu mogli biti srušeni bez odluke nadležnog suda ili organa uprave da bi se došlo do epiloga koji se zove „nema objekata“ u Hercegovačkoj ulici, investitor „Beograda na vodi“ ima obezbeđenu lokaciju bez objekata, što je, između ostalog, i ugovorna obaveza prema investitoru koja se nalazi u sporazumu Grada Beograd i investitora.
Dakle, sve što je urađeno, urađeno je za račun i korist investitora „Beograda na vodi“. Kada bismo znali ko je investitor, mi bismo znali ne samo u čije ime i za čiji račun se država te noći pravila mrtvom, nego i ko je živahan uspeo i na osnovu koje dokumentacije da u katastru izbriše navedene objekte, bez ugovora, bez sudske presude, danas ima, sutra nema. Tajac. Po kom zakonu je to moguće? Tajac. Sledeće pitanje: ko se za sve pita i ko odlučuje u ovoj zemlji? Zna se. Tajac.
Čovek bi pomislio da je sve ovo dovoljno za jedan skandal neviđenih razmera, da nema i nastavka sklonjenog daleko od javnosti. Naime, više objekata je Grad Beograd kupio od prethodnih vlasnika, od naših para. Neki su plaćeni i milione evra, a zatim su objekti srušeni, našim parama, a zemljište poklonjeno fantomskoj organizaciji Beograd na vodi, što nije ništa manji skandal, ali je znatno veća šteta od rušenja objekata u Hercegovačkoj. Hipotetički, kada bi neki političar rešio da trajno obezbedi sebi i svojoj porodici nezamenjivu ulogu u kakvoj balkanskoj državici, verovatno bi se prethodno obavestio o uputstvima za upotrebu kod onih koji su duže od 20 godina na vlasti. Najsigurniji način vladavine u Srbiji je da imate neiscrpno bogatstvo, da se ne vidi da ste vi vlasnik, da vam ta jadna i bedna balkanska državica na izdisaju da oko 170 hektara zemlje, da 35 godina gradite zgradu po zgradu, ne plaćate zemljište, nemate kontrolu troškova, a zatim kad prodate prvu zgradu, od tih para pravite sledeću i tako 35 godina. Realizujete projekat koji, po procenama vredi oko 3,5 milijardi evra. Pored zemlje i nešto para, koje ukoliko imate dobra poznanstva sa Bliskog istoka, nije teško nabaviti, pod uslovom da već imate zemlju, koju naravno založite ili projekat osigurate recimo u Londonu, uvek se tu nađe i poneka banka iz Luksemburga, Švajcarske, Libana, koje su dosta verzirane u transferima novca. Ako u to ubacite malo veoma mladih „stručnjaka“ koje ćete menjati svake godine, onda vam je neophodno da poznajete državnog pravobranioca i naravno, idealno je da neka republička komisija, recimo Komisija za zaštitu konkurencije, od očiju javnosti skloni podatke o vlasničkoj strukturi Beograda na vodi ili Belgrade Waterfront Capital Investment LLC. Ukoliko je potvrdno, u tu smesu dodati dva stranca, a možda i kakvog stranca kome ste dali domaće državljanstvo, koji je odranije poznat kuvarima iz regiona. Poznato je da je upravo, taj sada već domaći državljanin, prijatelj uglednog građanina iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Ukoliko imate kakvu vezu ili neki interes, Mali, moguće je da nikad ne objavite zaključeni ugovor u merodavnoj engleskoj verziji, pa čak ni one odredbe člana 9, kojem ustupljeno zemljište konverzijom postaje vlasništvo. Sa malo uticaja u vlasti moguće je i do državne zgrade, od nekoliko hiljada kvadrata: dobijete na besplatno korišćenje. Ne samo zgrada Geozavoda, Simpa, Pošte, nego i mnoge druge.
Dakle, sve se u ovom igrokazu sile zna. Od toga zašto niko neće odgovarati, do toga ko su izvršioci prašnjavih radova, ko je ostao bez imovine, ko je ostao bez novca i šta o tome kaže premijer Vučić.
Da naredbodavac ovih radova nije bio siguran u logističku podršku institucija koje se prave mrtve po potrebi, nikada ne bi pokrenuo ove akcije.
Sve vreme se postavlja pitanje ko je fantom iz Savamale, misleći, pre svega, na onog koje rušio objekte, ali u suštini to je najmanje bitno. Ovde se postavlja pitanje ko je fantom iz Savamale koji će na našim resursima da zaradi tričavih 3,5 milijardi evra i da tim parama zadrži vlast narednih 35 godina. Fantom je budući najbogatiji građanin sa parama u inostranstvu koji u Srbiji nema ama baš ništa. Pitanje je da li će se ovde vlast oružjem i spletkama braniti upravo zbog Savamale. I u mnogo ozbiljnijim državama nego što je Srbija iznosi se novac koji će se, kao profit Savamale, pojaviti i na političkom nebu i u kupovini medija, političkih oponenata, kvaziintelektualaca i državnih službenika, biće dovoljni da se razore sve institucije, da se ubije profesionalizam i da se proizvede dovoljan broj bednika koji kad su gladni razmišljaju tuđom glavom. To urušavanje Srbije, pretvaranjem i ovo malo institucija u klimoglavce, Srbija kakvu znamo neće preživeti. Nakon te pustoši postojaće fantom sa porodicom i obožavaoci fantoma i njegove porodice. Svake godine će iznova biti sve više podizana lestvica svima koji ne vole da budu uhapšeni, svima koji vole da budu u političkom životu, da dodatno i još više hvale vođu. Vođa će Evropi da obeća potpunu kontrolu nad jadnicima koji pokušavaju da pobegnu i novopridošlim neobaveštenim migrantima, ne bi li se njihovi izveštaji prezentovali nakon izbora. I tako, malo po malo, moraćemo svi da nosimo iste frizure, da vratimo radne akcije i sletove na stadion JNA. To će naravno biti najveća pobeda naših naroda i narodnosti. Jednom je to obećao upravo najveći sin naših naroda i narodnosti. Mi, nažalost, nećemo imati interkontinentalne nuklearne projektile da plašimo svet, ali ono što je sigurno, mi već imamo, to je nekoliko ministara iste razorne moći.
Samo neobavešteni čitalac ovog članka bi mogao zaključiti da će za ovu neizrecivu sreću biti kriv fantom iz Savamale. Sve ovo se može desiti, samo uz nesebičnu pomoć fantoma iz nazoviopozicionih stranaka, koji ćute, uz pomoć intelektualaca koji misle da je pobuna opasna, samo uz pomoć profesionalaca koji će dozvoliti entropiju institucija, sudova i zakona. Nema države u kojoj se pohlepni fantom ne pojavi kada su građani dovoljno uplašeni, a nedovoljno borbeni da odbrane svoja osnovna prava. Pravo na dostojanstven život, na slobodu štampe, nezavisan i nepristrasan sud i mnoga druga.