Himna Srbije „Bože pravde“ gotovo svakim svojim stihom govori o srpskom rodu i srpskim zemljama, pa je pripadnicima manjina u startu teže da na nju gledaju kao svoju. Analitičari, međutim, ukazuju da nije to glavni problem sa himnom. – Građani odaju poštovanje i time ako ustanu kada čuju himnu, ne moraju obavezno i da je pevaju – iznosi publicista Mirko Đorđević, komentarišući aktuelne rasprave o poistovećivanju sa himnom, o tome ko je pevao himnu , a ko nije. – Prema mom mišljenju, dakle, problem je u samoj himni kada je neko ne prihvata kao svoju. Može se konstatovati i da trenutno mnogo srpskih građana takođe državnu himnu ne smatra svojom, zato što je ona arhaična, zastarela i što se radi o monarhističkoj pesmi – rekao je Đorđević za „Mađar so“.

Đorđević je podsetio da je tekst himne napisao Jovan Đorđević, po ugledu na rusku carsku himnu, ali da poseban problem predstavlja činjenica da je njen tekst u današnje vreme neprimenljiv iz još jednog aspekta – da je Srbija danas republika, a ne monarhija. – Srbija je danas republika, a ne monarhija. Republika bi trebalo da ima jednu himnu republike, koja bi bila prilagođena obliku države i vremenu. Trebalo bi da bude tako napisana da je najveći broj građana može prihvatiti kao svoju – konstatovao je Đorđević, dodavši da neprikladnost današnje himne dokazuje i činjenica da je iz godine u godinu ona izložena „prepravkama“.

Sociološkinja dr Iren Gabrić -Molnar, predsednica Naučnog društva za hungarološka istraživanja, smatra da je od same himne problematičnije to kako je ona uvedena i predstavljena u novoj srpskoj državi. – Do pojavljivanja i ozvaničenja aktuelne himne došlo je nakon takvog perioda kojeg je karakterisao forsirani nacionalizam i srpstvo, naročito u očima manjina. Posle himne „Hej Sloveni“ je to delovalo kao korak nazad, verovali smo, naime, da treba da pevamo bogu Srba. Kada se tako uvodi jedna himna i kada, nakon gubitaka, ipak može da se čuje samo o srpskim pobednicima i srpskoj politici, onda oni koji sa tim nacionalizmom nisu mogli da se poistovete ne mogu ni novu himnu da osećaju svojom – rekla je Gabrić- Molnar za „Mađar so“.

Prema oceni sociološkinje, upitnost himne postavlja i činjenica da najveći broj ljudi ne ume da je otpeva, da ne poznaju i ne razumeju njen tekst. – Mislim da bi najpre trebalo da se poistovetimo sa novom domovinom, sa novom politikom i sa novim, zasd još i nezaokruženim granicama, da bi i himnu mogli da osećamo svojom. Pošto ova društvena neizvesnost zbog nerešavanja političkih životnih pitanja još nije okončana, nije se ni u svesti ljudi pojavila vezanost za domovinu – rekla je Gabrić-Molnar.

Povlačeći paralele sa mađarskom himnom, koja takođe moli božji blagoslov isključivo za Mađare, Iren Gabrić Molnar navodi da ta himna ima jedan drugi, tragičan aspekt: da preklinje sudbinu i moli da izađemo iz problema. Prema rečima sagovornice „Mađar so“-a, problem sa mađarskom himnom može biti eventualno u tome da je ona previše pesimistična, dok je sa domaćom problem taj da se nismo poistovetili sa „nosiocem“ himne, sa državom.

(Magyar Szo)