Botovski napadi na naloge nezavisnih medija su pokazna vežba koja će, ukoliko im se dopusti, prerasti u ono što će biti naša svakodnevica i san režima – potpuni medijski mrak i kreiranje paralelne slike stvarnosti kao u Orvelovoj „1984 godini“, kaže za N1 profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i dugogodišnji urednik i novinar Dinko Gruhonjić.

Samo dan pošto su vraćeni nalozi Nove, Radara, Danasa, a posle masovnog napada botova na te i naloge drugih medija, lokalnih, nacionalnih, kao i nevladinih organizacija, danas su ponovo napadnuti nalozi profesionalnih medija. Profesori Fakulteta političkih nauka u Beogradu Filip Ejdus i Aleksandra Krstić to nazivaju novom fazom digitalnog autoritarizma i testiranjem oružja koje vlast planira da primeni u izbornoj kampanji, koja svakako sledi.

„Ne treba imati nikakvih iluzija o tome, i ovi napadi na nezavisne medije i pokušaji gašenja Odseka za medijske studije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu zapravo su veoma slični, i u jednom i u drugom slučaju radi se o pokušajima uspostavljanja medijskog i akademskog mraka„, ocenio je Gruhonjić.

Na pitanje da li u istom kontekstu treba shvatiti i napade izvršne vlasti na pravosuđe, tužilaštva i sudove, kao i kažnjavanje nastavnika u školama i profesora na fakultetima, Gruhonjić kaže:

„Taj kontekst se zove prelazak iz autoritarnog, hibridnog režima u totalitarizam. Da li će oni u tome uspeti ne zavisi samo od njih, oni tu nameru imaju, ali se pitaju i građani i studenti kako će ova zemlja izgledati. Od snage našeg odgovora zavisi stepen naše slobode“.

Gruhonjić kaže i da režim ima utisak da je neki „tajm-aut“ što se tiče građanskog nezadovoljstva i „da je vreme da skrate za glavu one koji su bili najeksponiraniji u protestima protiv režima“.

„Ali ono što režim ne može da shvati je da se atmosfera u društvu promenila nepovratno i da oni ne mogu da povrate ni legitimitet ni broj glasova koje su imali, ni izbliza. Sama činjenica da nisu raspisali izbore govori da su oni daleko od toga da smeju da izađu na iste. Tako da i ovo gušenje medija, akademije, pravosuđa, to je verovatno priprema terena za izbore, pošto oni čak ni pod ovim uslovima kada imaju gotovo apsolutni monopol u državi ne smeju da izađu na te izbore“, naglasio je Gruhonjić.

O tome kakav odgovor zajednice može da se očekuje, sagovornik N1 ocenjuje da – energija ne može da nestane.

„Energija ne može da nestane, ako neko misli da može, to nije fizika… Energija je tu, a kada će građani to da demonstriraju, to ćemo da vidimo. Nadam se da će to biti sada politički artikulisanije, pošto to nedostaje“, rekao je.

„Udarili na najjaču – Jelenu Kleut“

Vanredna profesorka novosadskog Filozofskog fakulteta Jelena Kleut izjavila je danas da je stigla odluka Senata Univerziteta, nakon čega za nju postoje dve opcije – uručenje otkaza ili primena nekih drugih pravnih mogućnosti.

„Meni je teško da neke ljude u tom Senatu nazivam kolegama, jer to što su oni uradili je sramota nad sramotama. Nema nikakvih iluzija da oni žele da nas se otarase, pa su udarili na najjaču, a to je Jelena Kleut. I tu će situacija zavisiti od nas, od naše sposobnosti da se organizujemo i manifestujemo solidarnost, da izvršimo pritisak“, poručio je Gruhonjić.

Prema njegovim rečima, ne radi se samo o Jeleni Kleut, već je u opasnosti čitav Odsek za medijske studije na Filozofskom fakultetu.

„Kao i o više stotina studenata kojima će biti uskraćeno pravo na obrazovanje. Ako je to tako, ne možemo govoriti o tim ljudima kao profesorima, već su oni režimski poslušnici po svaku cenu. Ja bih na njihovom mestu razmislio šta će biti u budućnosti“, zaključio je Gruhonjić.

(N1, foto: N1)