Kulturološkinja Aleksandra Bosnić-Đurić založila se večeras za negovanje interkulturalne komunikacije u Vojvodini, kao načina za prevazilaženje rigidnih političko-ideoloških uzurpacija kulture, koje su na sceni u Novom Sadu i u pojedinim drugim vojvođanskim gradovima.

“Zloupotreba kulture i kulturnih institucija eksplicitno se manifestuje kroz formu cenzure i progon neistomišljenika”, kazala je Bosnić-Đurić na tribini u Zrenjaninu.

Ona je dodala da je neophodno raditi na formiranju građanskog a ne nacionalnog političkog i kulturnog identiteta. “Upravo putem afirmacije i podsticanja interkulturalne komunikacije kao poželjnog kulturng i društvenog modela u Vojvodini, Srbiji i regionu doprinosi se dekonstruisanju negativnih etničkih i kulturnih stereotipa koje su ugrađene u ideološke matrice i koje jos uvek ugrožavaju društveni i kulturni kontekst”, navela je Aleksandra Bosnić-Đurić.

Sociolog Milorad Đurić ocenio je da u Vojvodini postoji “geto-efekat”, u okviru kojeg se nacionalne zajednice zatvaraju u sebe i ne komuniciraju jedne s drugima. “Ovakvi procesi prete da heterogenost društva u Vojvodini svedu na model izoolovanih, svesno marginalizovanih kolektivnih idetiteta”, rekao je Đurić.

Književnik Nedim Sejdinović založio se za “glasnost” u promociji interkulturalnosti. “Glasnost stvara turbulencije, problem, počesto su ugroženi i životi onih koji se bore za svoja prava, ali ona nema alternative, niti ima interkulturalnosti bez glasnosti”, rekao je Sejdinović. “U preraspodeli moći, pripadnici većinskih i manjinskih elita, kada su u pitanju prava nacionalnih manjina, stavljaju akcenat na nevidljivost. I jedni i drugi su neprijatelji interkulturalnosti, jer ona razara tarabe feudalnih etničkih okruga, kojima vladaju nacionalni kneževi”, ocenio je Sejdinović.

Večerašnju tribinu organizovala je nevladina organizacija Centar za interkulturalnu komunikaciju (CINK) iz Novog Sada, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo u Srbiji.

(Autonomija)