U Sarajevu je u ponedeljak  predstavljena „Bosanska knjiga mrtvih“ koja sadrži popis 95.940 imena ubijenih i nestalih u ratu 92.-95. u Bosni i Hercegovini, koji je sačinio Istraživačko-dokumentacioni centar.
U četiri toma „Bosanske knjige mrtvih“, svaki broji hiljadu strana, je 95.940 žrtava identifikovano imenom i prezimenom, imenima roditelja, datumom i mestom rođenja, nacionalnom pripadnošću, podacima o tome da li su bili civili ili vojnici, kojoj su vojsci pripadali i datumom i mestom stradanja.
Ovo delo je trajni svedok tragičnom vremenu i spomenik svim žrtvama navedenim u njemu, rekao je profesor Omer Ibrahimagić na promociji knjige.
Sećanje na sugrađane
Istraživačko-dokumentacioni centar sa direktorom Mirsadom Tokačom na čelu na sakupljanju podataka radio je deset godina.
„Bosanskom knjigom mrtvih“, prema rečima Ibrahimagića, prekida se kultura koja mrtve i nestale posmatra samo kroz statističke brojeve.
Tokača je rekao da prvi put na jednom mestu u jednom formatu imamo identitet građana BiH koji su ubijeni ili su nestali u periodu od 1992. do 1995.
„Poimenični popis žrtava je važan zato što više neće biti igre s brojevima. Uvodimo standarde u kojima oni koji hoće da govore o brojevima moraju ponuditi imena. Mi ovim, takođe, čuvamo sećanje na naše sugrađane i pokušavamo osloboditi dnevni narativ mitske priče, ideologija, političkih i nacionalnih interesa i nazivamo stvari pravim imenom, a to je ime i prezime žrtve“, rekao je Tokača.

Rat protiv civila
On je rekao da nije reč o konačnom broju ubijenih i nestalih.
„U četvrtoj knjizi je oko 5.000 imena za koja nismo sa potpunom pouzdanošću mogli utvrditi okolnosti smrti i ostavljamo građanima da provere ta imena i da nam daju nove podatke kako bismo i njih uvrstili u statistiku“, naglasio je Tokača.
Knjigu je Istraživačko-dokumentacioni centar izdao u saradnji sa beogradskim Fondom za humanitarno pravo.
Nataša Kandić, osnivač Fonda i koordinatorka Inicijative za Rekom, naglasila je da je „Bosanska knjiga mrtvih“ jedinstvena iz više razloga.
„Osnovni razlog je zato što prvi put imamo knjigu u kojoj su imena ljudi navedena nezavisno od nacionalnosti, grada, zanimanja, socijalnog porijekla, a svi su direktno u borbenim dejstvima ili kao civili poginuli ili su zbog rata nestali, a njihova sudbina do danas nije razjašnjena“, rekla je Kandić.
„Drugi veliki značaj ove knjige je što je podstakla da se u regiji nastavi poduhvat imenovanja žrtava i u osnovi Inicijative Rekom leži ista ideja, da se proces pomirenja započne imenovanjem i identificiranjem žrtava. Imena su proverljiva, brojke nisu, rekla je ona.
Kada imamo imena, kako je rekla, onda je to kraj zloupotreba i manipulacija. To je početak pomirenja. Kada je zadovoljen ovaj uslov onda države u regiji moraju da stave pečat na priznavanje žrtava“, rekla je Kandić.
Ona je naglasila da, ukoliko je od 95.000 stradalih 62.000 Bošnjaka i više od 30.000 bošnjačkih civila, „onda se itekako može zaključiti da je rat u osnovi bio rat protiv civila“.
(Fonet)