Predsjednica Vlade Srbije, Ana Brnabić, je 2. novembra, sad već stare godine,  izjavila da će Srbija objaviti koje su države povukle priznanje nezavisnosti Kosova, ako “ono” bude podnijelo zahtev za prijem u Savjet Evrope, ali i u bilo koju međunarodnu instituciju. “Ima tu zemalja koje su shvatile da je nemoguće doći do nekog mirnog kompromisnog, uzajamno prihvatljivog rešenja, ako Priština nastavi da se ponaša na ovaj način”, izjavila je Brnabić tom prilikom za RTV Srbije.

Nesmotreno (?) je otkrila i tajming srpske diplomatske kuhinje. Naime, da Srbija “već dva meseca vodi sveobuhvatnu diplomatsku borbu da se tema ulaska Kosova u Savet Evrope ne nađe na sledećem Komitetu ministara tog evropskog tela.” Zaključak joj bijaše da je “Srbija do sada uspela”. Valja malima i iznurenima, umornima, naročitu pažnju obratiti na ovo “do sada”. Ima vremena? Poslije 1389. godine, vječnost je pred vama.

Kosovo je uprkos Brnabićkinoj novembarskoj strogoći podnijelo zahtjev. Te se potom desilo ono što je čitaocima još svježe u pamćenju. Još jedna igra sa barikadama itd. E da bi 4. januara, sad već nove godine, Vučić u svom novogodišnjem obraćanju naciji prozborio nešto konkretnije o (ne)priznavanju Kosova. Ko je gledao, mogao je pratiti notornu Vučićevu zagledanost… nekamo, dramske pauze, grickanje usne… A ko nije, prenijelo mu se naknadno na portalima. Između ostalog i ovo: “Danas, kako stvari stoje u svetu, čak 106 zemalja ne priznaje nezavisnost Kosova, 84 priznaje, a za tri niste načisto”. Novogodišnji Vučićev dar pod novogodišnje drvce “Kosovo je Srbija” bio je svečano nanizana niska država koje su “do sada”priznanje povukle. Somalija, Burkina Faso, Gabon, Esvatini, Libija, Gvineja, Antigva i Barbuda, Sveta Lucija i Maldivi. Da li je niska nanizana hronološki (abecedno-azbučno, očito, nije) ili onako đuture, nismo – što rekao Vučić – načisto. A Vučićeva mašna na novogodišnji dar je: – Čekamo i desetu!

Što se tiče broja 10, Vučić bi trebao uvažavati to da je u “nerazjašnjenim okolnostima” ovih dana “umro” još jedan ruski oligarh. Deseti do sada! Preteklo je, dakle,“nerazjašnjeno rusko umiranje” broj država koje povlače “priznanje  Kosova”. Stvar prioriteta! U to ime naslov slavnog romana Agate Kristi vrijedi parafrazirati u: “Ten Russian oligarchs”.

U međuvremenu (između Brnabićkinog i Vučićevog negiranja Kosova) bijaše izvjesni Amidži šou. Vjerovatno još zadugo ne bih (ako i bih) saznao šta je Amidži šou, da u njemu nije gostovao srbijanski ministar inostranih poslova, Ivica Dačić. Te su to mnogi portali prenijeli. Rođendanski je gostovao. Ivica Dačić je rođen 1. januara. Godina je nevažna. Ionako je u Dačićevoj Srbiji poželjno računanje: prije ili poslije 1389. Ipak, znatiželjnicima da se udovolji: Ivica Dačić, aktuelni ministar inostranih poslova Srbije, je rođen poslije 1389. godine. Pobrojali su portali sve čestitare koji su Ivici Dačiću, uživo u TV studio, poslali “najlepše želje”. Čestitku potpisanu sa “Voli te tvoja Ceki” poslala je Svetlana Ražnatović. Osim što je Ceca, evo je i Ceki.

Ali, vratimo se kosovskom narativu (kojem, naravno, i Ceki novokomponovano doprinosi!).U onom poznatom maniru koji je odavno nametnut iz beogradskog medijskog prostora – da pred fajront spajaju se stolovi i pijano pada se pod stolove – i Ivica Dačić je počastio publiku (ipak je on ministar) pikantnim detaljima iz svoje ministarske karijere. Kao jedan od detalja iz svojih iskustava “od kada je na poziciji”, Ivica Dačić je pomenuo kralja Svazilenda. To da se dotični kralj “ženi svake godine jednom novom, uglavnom je to misica. Ima 20, 30 žena. On neće, ali ga teraju. Dođe na generalnu skupštinu UN-a i povede po 5, 6 žena, jer ne mogu sve da stanu, povede i tri, četiri vrača, koji su skoro skroz goli. Dok on priča, drži govor, oni idu po sali i vračaju. „Čitam: Svazilend. Prebirem po pamćenju: Svazilend? Svazilend! Ne treba biti ministar inostranih poslova te se sjetiti da je to naziv države koji se više ne koristi. Nije država više Svazilend, nego je Esvatini. Od… neke godine. Provjerim. Od: 2018. godine. Imenice po nekoj oprobanoj logici ostanu trajnije u uhu nego glagoli. Te se sjetim da je Estvatini pomenut u onom nizu što ga je Vučić svečano nanizao u svom prvom ovogodišnjem obraćanju urbi et orbi. Provjerim. Tako je! Vučić pominje Esvatini. Dočim njegov ministar, veseli Dačić (Uspijem čak i Vučića nasmijati, pohvalio se Dačić) još uvijek kaska sa Svazilendom. Ovo, samo po sebi, nije vrijedno pomena (ima i imao je region ne mnogo boljih ministara inostranih poslova), da se Vučićev Esvatini i Dačićev Svazilend ne ukrstiše suštinskije. Reče Dačić u Amidži šou: “Ja sam bio tamo, nisu me ti vračevi dočekali, ali kad smo završili posao i sve ostalo, trebalo je da naš ambasador odnese neki poklon. I šta da mu kupi? On je izrazio želju da dobije tri krave.” Dačić ne reče koji su to “posao završili”. Ali, iz ukrštanja Amidži šoa sa Dačićem i novogodišnjim Vučićevim obraćanjem urbi et orbi, te Brnabićkinim dociranjem od novembra prošle godine… proizlazi jasno: Povlačenje priznanja Kosova od strane države  Esvatini (za oldtajmere: Svazilend) je iz Srbije nagrađeno sa tri krave.

I tako, dospjeli smo do makar jedne države koju je Brnabićka u novembru prošle godine tajanstveno dala naslutiti pravedničkim “Ima tu zemalja koje su shvatile da je nemoguće doći do nekog mirnog kompromisnog, uzajamno prihvatljivog rešenja.” Esvatini je shvatio! Tačnije, kralj Esvatinija je shvatio. Mora da je u Dačiću proradio podsvjesni okidač, te je ne iskazujući eksplicitno da od sada Srbi kravu trebaju tretirati kao kandidata za svetu životinju (ne damo svetinju!), u Amidži šou nakon Esvatinija promptno prešao na Indiju. U istom Amidži šou rekao je, naime, i ovo: “U Indiju kad sam došao, odmah su mi nacrtali onu tačku na čelo.” Šta se desilo sa tri krave kada su iz Srbije stigle u državu Esvatini (tamo su otpravljene kao svojevrsne zavjetnice), ne znamo. Ali, saznadosmo od Ivice Dačića kako su putovale. “Biznis klasom su otišle”.

Pišem ovo pretpostavljajući da se Ivica Dačić u isto vrijeme ležerno pakuje. Onako kako se pakuješ za kraći put. U komšiluk. Iz Srbije u Bosnu i Hercegovinu. Ivica Dačić i oni koji ga u goste pozivaju rekli bi, međutim: u Republiku Srpsku. Ivica Dačić, ministar inostranih poslova Srbije, 9. januara 2023. najavljen je kao važan gost Republike Srpske. Zapravo, kao “svoj na svom”. Razlog: parada povodom proslave neustavnog Dana Republike Srpske. Dana čiji su osnivači uglavnom, što živi što mrtvi, Haški osuđenici. Tu, valjda, nema mjesta pitanju: otputovaše li tamo biznis klasom?

(tekst i foto: Gradski portal)