Novinar i politikolog Boris Varga izjavio je danas da postoji rešenje za smirivanje situacije na Zapadnom Balkanu, a to je da države koje su članice NATO-a budu primljene Evropsku uniju – Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora.

“Treba spašavati Crnu Goru, jer se stvari tamo veoma nepovoljno odvijaju. To bi bilo vizionarstvo EU. A da li treba da se nešto zapali na Balkanu pa da se to uradi? Nažalost, izgleda da treba. Ali, prijem tih država u EU bi bio i svetionik za Srbiju, Koosvo i Bosnu i Hercegovinu”, ocenio je Varga na tribini u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine (NDNV).

Ocenio je da se predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin već raduje jer su propali napori da region Zapadnog Balkana sporim tempom uđe u EU.

“Sada imamo novu realnost gde se Otvorenom Balkanu – Srbiji, Albaniji i Hrvatskoj prepuštaju interesne sfere. Tome se svakako Putin raduje. Ide se prema nečemu što je nesigurna stabilnost, a sve što je nestabilnost je za Putina dobro”, kazao je Varga.

Ocenio je da je situacija komplikovanija u odnosu na prvu polovinu devedesetih godina.

“Stabilokratija je oblik autokratije i imitacija demokratije. Ali, to svakako ne opravdava Zapad jer su stvorili autokratiju i stabilokratiju. Svi ćemo snositi posledice toga što Zapad potpuno toleriše srpsko-ruski svet na Zapadnom Balkanu. Sukob na Kosovu je poslednji znak da stabilokratija pomera crvene linije i diže granicu koliko može da izazove konflikt”, rekao je Varga.

Ocenio je da su u Srbiji zbog rusko-srpskog sveta “stradale” pre svega evropske integracije, što se vidi i po istraživanjima javnog mnjenja, koja pokazuju da svega trećina građana podržava EU integracije Srbije.

“To je pokazatelj da Srbija menja svoj spoljnopolitički kurs. Imamo obnovljenu velikosrpsku ideju”, rekao je Varga.  

On je rekao da je borba protiv “obojenih revolucija” zapravo “nova autoritarna koalicija”.

“U toj grupi su Moskva i Peking i oko sebe okupljaju manje ili više autoritarne zemlje, poput Srbije. Za njih je to isto što i borba protiv terorizma. Spominjanje Majdana znači da je moguća demokratska promena u društvu, ali to može da asocira i na represiju kojoj može da pribegne vlast. A istina je da su obojene revolucije način borbe za demokratiju”, kazao je Varga.

Govoreći o građanskim protestima u Srbiji, Varga je rekao da ti ti protesti izražavanje nezadovoljstva vladarom i njegovim saradnicima, al ii dalje ostaju “četiri tabua: Kosovo, genocid, ulazak u NATO i EU”.

Glavna urednica vojvođanskog portala Autonomija Branka Dragović Savić kazala je da se Srbija “posebno ističe” kada je ruski uticaj u pitanju, jer je on preplavio društvo i ocenjuje se kao nešto pozitivno, a ne kao problem.

“Srbija je totalno izašla iz evropske agende, mi uopšte nemamo evropsku priču kod nas. Ruski uticaj je vidljiv i kroz konkretne političke akcije, poput emitovanja ruskih medija u Srbiji iako je Rusija pod sankcijama EU. Ili kada ambasador Rusije negativno komentariše građanske proteste u Beogradu. Od agresije Rusije na Ukrajinu Srbija je odustala od evropskih integracija”, ocenila je Branka Dragović Savić.

Prema njenim rečima, Rusija ima podršku među najširim slojevima stanovništva u Srbiji. 

“Mi nemamo političke aktere koji su razumeli istorijski trenutak i koji su digli glas protiv takvih malignih narativa i uticaja. Pa se postavlja pitanje da li Srbija traži partnere u istočnim despotijama ili u demokratijama. Ni aktuelni građanski protest nije prepoznao trenutak da se izađe i sa takvom političkom artikulacijom”, kazala je Branka Dragović Savić.

Ocenila je da Zapad zapravo nažalost nema drugog partnera za razgovor u Beogradu, sem predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

“Da u Drugom svetskom ratu nije bilo partizanskog pokreta, ova zemlja bi bila poražena u tom ratu. Nama nije jasno ko i za šta iz opozicije traži podršku Zapada. Nismo toliko u fokusu Zapada zbog tektonskih geopolitičkih promena i zbivanja. Ukoliko se društvo uporno opredeljuje za nešto što je suprotno od zapadnih vrednosti, onda Zapad tu ne može ništa da učini”, kazala je Branka Dragović Savić.

Ona je ocenila da to što gubi na frontu u Ukrajini, Rusija dobija na novom frontu na Balkanu.

“Ideje velikodržavnih projekata mogu da se realizuju bez oružja, ali to svakako može završiti u tragediji. Mislim da ne postoji mogućnost oružanih sukoba širih razmera, barem u ovom momentu, ali to će svakako odložiti budućnost ovog regiona i zacementiraće neprijateljstva i biti stalni izvor potencijalnih sukoba. Sve vodi ka tome. A najveći problem je što nema političkih opcija koje mogu tome da se suprotstave”, ocenila je Branka Dragović Savić.  

Govoreći o kineskom uticaju u Srbiji, ona je ocenila da se on ispoljava pre svega kroz ekonomski uticaj.

“Na primer, kineska fabrika guma Linglong u Zrenjaninu, na tome se lome i radnička i socijalna prava. Građani Srbije su obespravljeni u svakom smislu. Neko može da napravi radni logor i da mu niko ništa ne može”, kazala je Branka Dragović Savić.

Na tribini je predstavljena publikacija “Antizapadni propagandisti kroje mapu balkanskih gubernija” koja sadrži tekstove o ruskom i kineskom uticaju u Srbiji, ali i u region, koji su u proteklih godinu dana objavljivani na Autonomiji, čiji je izdavač NDNV.

Programski direktor NDNV-a Dinko Gruhonjić rekao je da je cilj publikacije je da se institucijama, medijskoj zajednici, ali i nevladinom sektoru, i svim građanima regije predoče činjenice, rasvetle motivi i ukaže na moguće posledice propagande kojoj su ova društva izložena u brojnim aspektima.

“To je posebno važno u kontekstu u kojem većina nacionalnih i lokalnih medija u regionu nudi ograničenu, ili pak prorusku i kinesku perspektivu”, kazao je Gruhonjić.

Reč je o projektu “Analiza antizapadnih narativa”, koji NDNV sprovodi uz podršku Ambasade SAD u Srbiji.

(Autonomija)