Od kako je postalo jasno da Putin neće pregaziti Ukrajinu, a posebno nakon trećeg i najvećeg poraza Rusije u Hersonu, ključna reč rata poslednjih nedelja su „pregovori“. Iako se pregovori faktički pominju od početka ruske agresije, uslovi i pozicije strana su se drastično promenile.

Rusija je odustala od razoružanja bivših komunističkih država duž cele jugoistočne Evrope. „Demilitarizacija“ i „denacifikacija“ je prerasla u genocid, čija će se namera uskoro dokazivati pred međunarodnim sudom.

Sjedinjene Američke Države ukrajinskom predsedniku Volodomiru Zelenskom sada nude daleko više od smeštaja u egzilu, a Nemačka je Ukrajincima dala više od šlemova i zimskih čarapa.

Zelenski nije svrgnut, a Ukrajinci ne beže iz Lavova. Druga vojna sila sveta već je poražena, jer Putin nije dobio rat kako je planirao, što se u ruskom militantnom i imperijalnom razumevanju smatra da ga je izgubio.

Kolaps džina na staklenim nogama

Može li ruski lider, koji umišlja da je Petar Veliki, da u uslovima gubljenja osvojenih teritorija uđe u mirovne pregovore sa Kijevom? Naravno, ali samo zato da zaceli rane, obnovi gubitke i nastavi tu gde je stao.

Tako će ga konsultovati i ključni inspiratori agresije na Ukrajinu: direktor Federalne službe bezbednosti (FSB) Aleksandr Bortnjikov, sekretar Saveta bezbednosti Ruske Federacije Nikolaj Patrušev i gotovo član porodice – ruski glavni medijski magnat Jurij Kovaljčuk. Tako je pogažen Mirovni sporazum Minsk-2, potpisan 2015. godine. Bez vojno poraženog Kremlja, tako će biti pogažen bilo koji budući sporazum sa Rusijom koji bi na Zapadu mnogi rado pozdravili.

Putin je Rusiju usmerio na kurs nezaustavljivog rata, čiji je cilj uništenje Ukrajine. To više nisu zamisli nekoliko umobolnih sedih sovjetskih glava. Realni prekid rata poremetiće novouspostavljeni balans snaga između službi bezbednosti, vojnih struktura, pretorijanskih vojski Prigožina i Kadirova, kao i oligarha od čijih jahti i sa čijih računa Zapad planira da isplati reparacije Ukrajini.

Putin sada ne sme da zaustavi rat, jer u tom slučaju pada. Ali on ne pada sam, uz poremećaj ravnoteže među elitama, on otvara pomalo zaboravljeni strah s početka devedesetih godina, kada se posle više godina krize iznenada, kao kuća od karata, nakon neuspelog avgustovskog puča 1991. za nekoliko meseci urušila najveća država na svetu i druga sila Hladnog rata – SSSR.

Zapad je tada bio zatečen brzinom kolapsa i plašio se haotičnog raspada džina na staklenim nogama, čije bi posledice lokalnih konflikta bile gore od njegovog daljeg labavog postojanja.

Situacija dovedena do neizvjesnosti

Ako čitamo minijature karte raspada SFRJ, Putin ne može zaustaviti ovaj rat, a Rusija će napustiti Ukrajinu samo ako bude vojno poražena. Da se takav scenario već javno razmatra, svedoči pisanje o kanalima evakuacije Putina i njegove klike u Latinsku Ameriku. Mnogi predviđaju da to može izazvati poremećaj stabilnosti na celom evroazijskom prostranstvu, sličan onom nakon poraza u Avganistanu i raspada SSSR-a. Već sada je situacija dovedena do granica neizvesnosti.

Ali, Putin je tu i još je rano zanositi se njegovim brzim odlaskom. On još ima snage da mobiliše stotine hiljada tona topovskog mesa i da napravi štetu i osakati Ukrajinu, napadne NATO, promeni Evropu.

Putinu je u jednom momentu oduzeta prednost da rat brzo okonča upotrebom nuklearnog oružja. Posebno nakon Samita Šangajske organizacije za saradnju u Samarkandu i G20 na Baliju, gde su ključni azijski akteri, Kina i Indija, upozorili ruskog predsednika na upotrebu nuklearnog oružja.

Osim ruskog poraza u rovovima koji zavisi od zapadnog naoružanja, rat u Ukrajini može da zaustavi i Si Đinping, uskraćivanjem podrške Putinu.

(Al Jazeera)