I dok svaki dan sa nestrpljenjem čekam konferenciju za medije u 15h u Palati „Srbija“, tako zatočen u stanu razmišljam kako se poslednjih nedelja u ovim okolnostima, izgleda, nešto menja: na javnom servisu medicinska struka ima glavnu reč, pojedini novinari postavljaju pitanja kakva bi inače trebalo da se čuju na RTS-u, a histerična vlast je čak u trećem planu.

Na trenutak sam pomislio da ako se tako nastavi, verovatno će prof. Kon, prof. Kisić Tepavčević i dr Stevanović za mnoge ubedljivo biti ličnosti godine i ti koji su u kompetetivnom autoritarizmu, kakav je trenutno u Srbiji, u uslovima pandemije i vanrednog stanja uspeli da uspostave svojevrsnu kratkoročnu granu vlasti koja se zove – struka.

U vakuumu cenzure, nekoliko konferencija za medije, u tih manje od sat vremena, faktički su pretvorili poltronski RTS u „zonu slobode“ i norlmalni medij. I te konferencije često su bile čak i zanimljivije od pojedinih informativnih emisija, jer su pokazali kompetentnost medicinskog kadra i način na koji bi trebalo da se komunicira sa medijima. Njihov pristupačan, razumljiv i, za razliku od vlasti, sasvim umirljiv način nastupa mogao je da postane model ne samo za buduće slične krizne situacije, već primer kako se vodi javni dijalog na složene teme.

Iskusni u kršenju ljudskih prava

Dok na red nisu došla pitanja koja se tiču politike i političara. I tu se pokazalo koliko su kratkotrajna i naivna bila moja nadanja, nastala u hermetičkim uslovima. Aleksandar Vučić je očigledno procenio, slušajući lekare, da je stanje sa epidomijom sve stabilnije, da se uskoro sve završava i da se treba što pre vratiti predizbornim aktivnostima.

U tom momentu pravila nisu bila za sve ista. Dok se predsednik sa svojim saborcima šetka po Srbiji bezobzirno kršeći mere koje je sam uveo, zloupotrebljavajući epidemiju i vanredno stanje, deleći medicinsku opremu, mediji i građani pod ogromnom presijom moraju da se povinuju uredbama, koje su od starta inače bile ocenjene kao prestroge.

Cinična i je podrugljiva izjava dr Lončara da se virus pojavio u pojedinim redakcijama, te da se zbog toga organizuju konferencije za novinare bez novinara. Uz svu tehnologiju 21. veka. Pre toga, očigledno planski se pokušalo konferencije za medije pretvoriti u predstavu konflikta između prorežimskih medija i nezavisnih, ali su na tlu pristojnih pitanja i odgovora ovi prvi ispali smešni…

Istina, na samom početku kao građanin pokušao sam da obuzdam svu svoju novinarsku sumnjičavost i potisnem predrasude u vezi političara koji su uveli vanredno stanje, ne isključujući moguće iskrene namere da se sačuva zdravlje građana. Ali za tu garnituru političara ovo je samo jedno od mnogih vanrednih stanja od početka uvođenja višestranačja u Srbiji i oni su već dobro proučili i unapredili mehanizme funkcionisanja u takvim uslovima.

Bivši radikali i socijalisti imaju ogromno iskustvo u kršenju ljudskih prava, urušavanju demokratije i progonu neistomišljenika. Za vreme vanrednog stanja 1999. godine ti isti ljudi su učestvovali u politici linča novinara i medija. Danas njihove nove žrtve su Ana Lalić, Jovana Popović i svi nepravedno pritvoreni, suđeni preko skajpa i kažnjeni.

Monarhija izaziva struku

I ne samo to, Aleksandar Vučić nije hteo da medicinskoj struci i medijima prepusti vlastiti šou u koji je uložio toliko mnogo svog političkog kapitala, te se brutalno umešao plašeći se ne samo da izgubi glavnu ulogu, već i sebi zacrtanu dvotrećinsku većinu na izborima. S obzirom da je srpska opozicija u epidemiji i vanrednom stanju još više dezorijentisana, jedino ugrožavanje svog autoriteta Vučić je mogao da vidi od lekara i medija. I što je najvažnije, u okolnostima gde se odigrava sasvim slobodna i otvorena interakcija između medicinske struke i medija, odnosno javnosti, autokratska vlast je postala suvišna. Demokratija je počela da diše…

Posebna je tema da li će nam sve slobode biti vraćene nakon ukidanja vanrednog stanja. Ono može da bude efikasno rešenje za borbu protiv epidemije korona virusa, ali istovremeno je i opasna poluga u rukama vlasti koja je i do njegovog uvođenja progonila svaku vrstu opozicije.

Kako primećuje jedna korisnica Fejsbuka, vlasti u Srbiji iskoristile su poslednje minute u prvom poluvremenu protiv korone, da upravo medicinskoj struci zabiju gol. A struka je na to pognutom glavom pristala i potvrdila da pravila nisu za sve ista, da ona ne važe za političare. Pa zar su unapređenja, činovi, verovatno obećane funkcije, publicitet i bliskost vlastima jači od toga da se očuva lični i profesionalni integritet i suprotstavi političkim totemima?

Struka je ućutala pred vlastima, a vlasti već duže vreme ćute pred crkvom. Pravi izazov vasopostavljanja monarhije tek sledi za uskršnje praznike. Sloboda se stiče svakodnevno, po reč, po milimetar sporo. A propuštena je jedinstvena prilika da se medicinari izbore ne samo sa epidemijom, već i za demokratske i druge emancipatorske vrednosti u Srbiji.

(Autonomija)

Naslovna fotografija: Pixabay

Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!