U godini dana ruske agresije na Ukrajinu bilo je niz obrta i iznenađenja, uključujući samu invaziju u koju, i pored glasnih upozorenja zapadnih tajnih službi, mnogi čak i u Ukrajini nisu verovali. A na Zapadu nisu verovali da će Kijev i Ukrajina da izdrže duže od tri nedelje. Nisu ni Ukrajinci verovali da u napadu strašne zveri, izvikane druge armije sveta, protiv ruske vojske mogu da se bore tako hrabro, da Rusi sramno beže sa bojišta, bukvalno bacajući i ostavljajući sve za sobom.

Nisu verovali Ukrajinci da će prvih nedelja Zapad prosto stajati i gledati kako ih uništavaju i siluju ruski vojnici. Na početku rata niko nije verovao da će preplašeni od ruske čizme, Nemci od početne podrške Ukrajini samo šlemovima doći čak do isporuka tenkova Leopard 2.

Kina je dugo stajala sa strane i posmatrala rat, a na godišnjicu agresije objavila mirovni plan za Ukrajinu za koji je teško poverovati da je neutralan.

Otuđeni diktator

Otuđenje Putina je trajalo dugo, naočigled celog sveta i odvelo ga u zablude oko Ukrajine, u sigurni i potpuni poraz. On se preračunao i sa malo vojske krenuo na Kijev, računajući na podele unutar ukrajinskog društva i vojnog vrha.

Ruski generali su mislili da ako vojnicima narede da pucaju civilima u leđa, da će milioni preplašenih žena i dece glavom bez obzira pobeći u EU, stvarajući tako paniku i humanitarnu krizu. Pobeglo je osam miliona, ali se više od dve trećine vratilo.

Veoma regionalno, nacionalno i verski heterogeno ukrajinsko društvo, istorijski skoro nepomirljivo, u odbrani vlastitih života od ruske agresije počelo je da iz krvi rađa novu političku zajednicu Ukrajine. Društvo u kome je totalitarizam jednak smrti, a demokratija i njene vrednosti – životu. To je škola u kojoj nema vremena za građanske teorije iz udžbenika, već samo borba prakse preživljavanja, u kojoj na prvim linijama fronta jednako u odbrani stoje – muškarac i žena, pisac i paor, sveštenik i muftija.

Putin je računao i na podele na Zapadu, među lukrativnim i iskorumpiranim političarima i bogatašima koji su već jednom progutali aneksiju Krima. Želeći da zaustavi širenje NATO-a do svojih granica, dobio je brojniju i ojačanu alijansu na svojim granicama i zapadne granate na svojim kasarnama na okupiranim teritorijama.

Putin je obesmislio sve mehanizme posleratnog međunarodnog poretka, pretvarajući stalnu članicu Saveta bezbednosti UN-a u glavnog svetskog koljača. Suprotstavlja mu se ipak večito potcenjivana Generalna skupština i u njoj se sada traži spas.

Za nekoliko meseci u Rusiji je pohapšena i iz nje po svetu rasterana opozicija, srednja klasa i liberalno opredeljeni stanovnici velikih gradova. Od Putina beže i okreću glavu nekad najverniji saveznici Centralne Azije, koja se sve više okreće Kini.

Iako je polupao sve u kući i komšiluku, otuđeni Putin i dalje ima potencijal ne samo da trajno unakazi Ukrajinu, već i ono što je od svetskog poretka ostalo. Kada mu se bojažljivo obraćaju i preplašeno šalju Ukrajincima naoružanje, da li na Zapadu strepe samo od Putina?

Zašto je Peking podržao Putina?

I uz mirovni plan objavljen na godišnjicu agresije protiv Ukrajine, Kina i dalje ostaje najveća zagonetka ovog rata. Pekingu neće mnogo naškoditi bilo koji ishod agresije, osim nuklearnog. Kina može da utiče na otezanje rata i njegovo brže okončanje.

Želeći da kineski plan u 12 tačaka bude neutralan, on ipak više ide više na ruku Rusije. Kina se protivi jednostranim sankcijama, za rat optužuje i delovanje Zapada i traži mirovne pregovore. Baš kao i u svim rezolucijama Generalne skupštine UN-a, Kina ne osuđuje agresiju Moskve i kroz mirovne pregovore daje ono što Putinu sada treba – vreme i predah.

Glavna je zagonetka zašto je Peking uopšte podržao Putina, jer se na sporazum o beskonačnoj družbi sa Rusijom nekoliko dana pre invazije ne može drugačije gledati.

Kako ga je Kina podržala, tako ona može da prekine i zaustavi rat, jer ga Putin ne bi počinjao da za njega nije dobio zeleno svetlo, barem u ekonomskom smislu. Za to svetlo se pripremao osam godina, od aneksije Krima i proxy rata u Donbasu.

Zagonetka je i da li Kina čeka da se iscede Zapad i Rusija, nakon čega će na globalnu arenu iskoračiti sama, bez ogrebotine i čista kao jedina sa „nebeskim mandatom“? Ili očekuje da se Rusija slomi na Ukrajini i svet ponovo pretvori u bipolarni, podeljen između carstva Washingtona i Pekinga?

Potpuno bi bila crna slika ako bi osim podrške u diplomatiji i međunarodnim organizacijama, Kina počela da naoružava Rusiju i time umočila svoje ruke duboko u već nastalo more krvi. Taj novi poredak predvođen totalitarcima bila bi proliferacija ratova.

Odluka o sistemskoj isporuci naoružanja Rusiji bio bi veliki iznenadni zaokret Kine. Bilo bi to dizanje ruku od starog dobrog, ali sporog i dugog svilenog puta prema Zapadu, bacajući u blato sve finansijske konstrukcije sa EU i Sjedinjenim Američkim Državama. I na taj scenario upozoravaju analitičari, skrećući pažnju ne samo na ekonomske, već i na političke i liderske ambicije Xi Jinpinga koje su postale vidljivije sa novim mandatom na prošlogodišnjoj sednici komiteta Komunističke partije Kine.

Nepredvidivo je kod ličnih režima to otuđenje i čisto ljudsko gubljenje strpljenja, koje može lako iskusiti dovoljno jakog kineskog lidera da posegne rukom prema Tajvanu. A novi svet je nastao, još toga jutra, 24. februara prošle godine, kada je Putin odlučio da sa karte Evrope satre Ukrajinu i njen narod. Kina nije imala ništa protiv tog mračnog praskozorja.

(AJB)