Srbija se od prošle nedelje i zvanično našla u klubu zemalja u kojem nijedna država ne želi da bude. Reč je o Svetskom kongresu slobode (World Liberty Congress), međunarodnoj organizaciji koja okuplja disidente u nedemokratskim režimima od Venecuele do Rusije i od Irana do Ugande. „Danas“ je prisustvovao godišnjem skupu WLC u Berlinu, gde smo razgovarali sa poslanikom nemačkog Budestaga Borisom Mijatovićem.

Boris Mijatović je kao predstavnik Zelenih učestovao na panelu „Demokratije pod pritiskom“, na kojem je rečeno da je u Srbiji došlo do ozbiljnog pogoršanja stanja ljudskih prava i demokratije, usled čega je došlo do najvećih demonstracija u novijoj istoriji zemlje. Uticajni političar našeg porekla iz Kasela u zapadnoj Nemačkoj često je imao veoma oštre reči za predstavnike aktuelne vlasti u Srbiji, a nije štedeo reči ni na panelu u Berlinu.

Činjenica da Srbija više praktično ne ispunjava uslove da bi se mogla  nazvati demokratijom razlog je za uzbunu, ali Mijatović za Danas kaže da ipak ima razloga za optimizam.

– To je veoma slično onome što je Sofija Todorović na našem panelu nazvala „buđenjem“. Mislim da je ovo savršen termin, jer „buđenje” ne znači da je sve dobro, već da je došlo vreme da se probudite i vidite dan pred sobom. Ima puno posla za sve studente, sve demonstrante. Svi traže šansu da budu deo ove Srbije. Da to nije samo zemlja organizovanog kriminala i jedne stranke i jedne osobe koja je na vlasti, već da cela zemlja bude uključena u odlučivanje. To je šansa za zemlju da bude više demokratska, da bude više povezana sa vladavinom prava i da bude više deo društva kakvo želi da bude. Da ne bude zarobljena, već oslobođena.

Kada razgovaram sa srpskim studentima o perspektivama zemlje, oni kažu da je jedan od problema to što ne vide dovoljnu podršku zemalja EU za svoj cilj. Oni vide problem kada, na primer, Ursula fon der Lajen ili neki nemački zvaničnici, ne podržavaju dovoljno njihov cilj ili su veoma oprezni kada je u pitanju kritikovanje predsednika Vučića. Kakvo je vaše mišljenje o tim komentarima?

– Mislim da su oba tačna. S jedne strane, nismo dovoljno snažno kritikovali gospodina Vučića u ranijim danima, to je sigurno. Imali smo putovanja koja nisu uzimala u obzir situaciju u zemlji, nismo pokazali poštovanje za proteste, nismo vodili računa o susretima sa civilnim društvom. Dakle, sve ove kritike su na mestu. Rekao bih da smo mi kao EU mnogo naučili o ovome. S druge strane, takođe je istina da je stranoj zemlji teško da utiče na ono što se dešava u nekoj državi, jer je ovo optužba koju ovaj režim forsira, kroz priču o zakonu o stranim agentima i slično. Dakle, nije na nama da odlučujemo kuda se zemlja kreće, već je na ljudima da sami odluče. Demokratija je kao plivanje – od jednog dana do drugog morate sami da naučite plivate.

Da li ste upoznati sa pozicijom u kojoj se nalaze medijske kuće koje su u vlasništvu Junajted Medije? Upravo sam, dok sam bio na panelu, dobio push obaveštenje da je uprava N1 Grupe i partnerskih redakcija TV Nova, Nova.rs , Danas i Radar uputila zvaničnu ponudu za preuzimanje sto odsto vlasništva nad informativnim medijima u Srbiji i regionu. Šta mislite da bi Nemačka mogla da uradi da pomogne slobodi medija u Srbiji?

Moramo da zaštitimo one novinare koji su pod pretnjom, a postoji nekoliko novinara koji ne mogu dobro da rade ili koji dobijaju lične pretnje širom regiona, a posebno u Srbiji. Dakle, u osnovi moramo da pazimo na ovo, moramo da imamo programe zaštite kao što to radimo u Bundestagu, na primer. To su programi u kojima se posebno povezujemo sa novinarima kako bi dobili siguran prostor jer je kritičko novinarstvo važno za svaku demokratiju.

I nažalost, poslednjih godina u Srbiji je ovaj prostor sve manji. United Group napušta svoj udeo u N1, koji je u osnovi poslednji kanal koji je manje-više kritičan prema vlasti. To se odnosi i na neke druge novine. Dakle, u osnovi, briga o ličnoj bezbednosti je jedna stvar. A druga je zahtev za slobodnim medijima, što nije samo deklaracija na papiru koju predsednik potpisuje, već je to društvo koje živi i grana koja radi svoj posao. O tom poslu moramo da vodimo računa.

Kada se vratim svojim kolegama u Danasu, pitaće me: „U redu, ima li nade za nas?” Koja je vaša poruka njima iz Berlina?

– Pre dve nedelje je bilo 200.000 ljudi na ulicama Novog Sada. Dakle, postoji 200.000 znakova nade i iz ozbiljnih razloga postoje prijatelji u Nemačkoj i u Evropi na koje se možete osloniti. I dalje se borimo da vašu zemlju i zemlje regiona usmerimo na putu ka evropskim integracijama. Deo evroskepticizma koji vlada je deo naših domaćih problema, jer ne rade svi u Evropi svoj domaći zadatak. Moram da zamolim za razumevanje. Ovde nije reč o tome da mi to ne želimo; to je ogroman zadatak i moramo mnogo da radimo na njemu. Zato pokušavam da radim na tome da se ovakav put završi kako bih pomogao novinarima, posebno pod ovim medijskim pritiskom pod kojem se nalazite, ali i da pomognem ljudima koje je policija pretukla, koji pate pod policijskim nasiljem i koji se bore za svoja ljudska prava. Moj zadatak je da otvorim ove slučajeve i da svetu pokažem da u Srbiji postoji društvo na koje možemo da se oslonimo. To je jedno vitalno i živo društvo.

(Danas, foto: Autonomija)