“Pod okriljem noći“, dok pošten svet spava pripremajući se za sutrašnji radni dan, na Nezavisno društvo novinara Vojvodine ostrvila su se dva stara, dobro poznata bombardera. Čije su bombe nekada bile dužeg dometa i precizno pagađale živote, sela i gradove širom bivše Jugoslavije. Sada se možda sa setom sećaju tih vremena. Nostalgija. Voleli bi kanda da njihove reči imaju iste posledice kao devedesetih. Ko zna, kako je krenulo, možda će im to i poći za rukom.

Prvi bombarder je najveća nevladina udruga u zemlji, poznata pod imenom Srpska pravoslavna crkva. Poznata i po tome što naplaćuje sve, a ne plaća ništa, recimo porez. A potom ide njen verni pratilac i najbolji prijatelj, najstariji dnevni list ever, „Politika“, u svojoj nespretno ušminkanoj varijanti. Ruž se razlio na usnama boje krvi. Medij koji je je ocenjen kao državno dobro i za njega važi lex specialis u postupku izlaska države iz medija. Dakle, dva državna izuzetka, od javnog značaja.

Ova dva izuzetka reagovala su na saopštenje Nezavisnog društva novinara Vojvodine, u kojem smo osudili govor mržnje i ratno huškanje iz usta vladike Irineja Bulovića na tzv. javnom servisu, RTS-u. I pozvali državne organe da reaguju. Srpska pravoslavna crkva, odnosno bačka eparhija, u saopštenju je praktično iscrtala metu na telima Dinka Gruhonjića i Nedima Sejdinovića. Doduše, Gruhonjića neprestano naziva Sabahudin-Dinko Gluhonjić, imenom koje su mu nadenuli neonacisti ovdašnji.

Jasno je da je pisac ovog teksta, ili bar idejni tvorac u Novom Sadu poznat pod kodnim imenom “Saruman”. Neki tvrde da je bio prilično uspešan u svom profesionalnom delovanju unutar bezbednosnih službi, te da je čak dostigao “funkciju” pukovnika. To je možda stara vest, možda je u međuvremenu dohvatio i čin generala.

Smešno je naravno kada vas SPC optuži da ste plaćenici, i da za novce radite “nečasne radnje”. Smešno jer svih ovih godina nisu smislili ništa drugo do izanđalih fraza iz devedesetih, koje su tako uspešno koristili da raspamete ovaj narod. Za razliku od njih, mi javno objavljujemo ko nas “finansira” i čime se bavimo. Plaćamo sve prinadležnosti koje sleduju državi, opet za razliku od njih. Podložni smo svim kontrolama, opet za razliku od njih. Ne radimo “u kešu”, za razliku od njih.

Za razliku od njih, mi se ne oslanjamo na ono što pišu tabloidi i sajtovi mržnje, a pogotovo to ne uzimamo kao pouzdane informacije. Da se htelo, lako se moglo proveriti da nikada nismo rekli da je patrijarh Pavle bio ratni zločinac. Ali je tačno da smo izvoleli primetiti ono što može primetiti svaka osoba koja u guglu ukuca njegovo ime, da je bio u društvu arhitekata genocida i etničkog čišćenja. Te da se ni on, kao ni vrh SPC, nikada nisu ogradili od jezivih ratnih zločina i genocida, počinjenih u ime “srpstva” tokom devedesetih godina prošlog veka. Za razliku od SPC, mi nikada nismo skrivali optuženike za ratne zločine. Za razliku od njih, mi nikada nismo blagoslovili “Škorpione”. Za razliku od Sarumana, mi nikada nismo šetali Zmaj Jovinom ulicom sa Arkanom, kao on 1991. godine, u vreme dok je “oslobađan” Vukovar. Za razliku od njih, mi verujemo u ljude i volimo ljude. Za razliku od njih, mi znamo da niko više ne prezire i potcenjuje sopstvenu naciju od vlastitih nacionalista, kakvi su oni.

Za razliku od SPC, mi znamo da je ovo 21. a ne srednji vek. Za razliku od njih, mi znamo da je “simfonija” države i crkve deo srednjovekovnog mračnjaštva. Za razliku od njih, mi znamo da je nepravilno napisati “Srpska Pravoslavna Crkva”. Tako bi se pisalo po engleskom pravopisu i ne na ćirilici. Na srpskom jeziku ispravno je: “Srpska pravoslavna crkva”. Isto kao i oni, ni mi nemamo iluzija, znamo šta se desilo sa Visokim Dečanima, Gračanicom… Ali, sigurni smo da se to desilo zahvaljujući pogubnoj etnonacionalističkoj politici čiji je jedan od korifeja bilo društvance u rukovodstvu SPC. Za razliku od njih, mi znamo da se na srpskom jeziku ispravno kaže “Albanac”, a ne “Šiptar”. Za razliku od pisaca saopštenja, mi nismo šovinisti. Za razliku od njih, mi se radujemo kada se ljudi školuju i opsimenjavaju, ma koje nacije bili. Za razliku od njih, mi znamo i ne ignorišemo podatke o veoma niskoj pismenosti svih naroda na ovim prostorima na razmeđu 19. i 20. veka. Za razliku od njih, mi imamo drage prijatelje među Albancima. Za razliku od njih – o, gle čuda! – mi znamo da su Albanci ljudi kao i mi.

Za razliku od SPC, mi znamo da u našem udruženju ne postoji osoba koja se preziva Gluhonjić. Takođe, ne postoji ni osoba koja se zove “Sabahudin-Dinko Gluhonjić”. Ali, i mi i oni znamo da su ovakvu “uvredu” lansirali međunarodni neonacisti okupljeni oko sajta Stormfront i ovi domaći, okupljeni oko neonacističkih i klerofašističkih organizacija, kojima je upravo idejni tvorac ovog saopštenja pružao i utočište i blagoslov, i možda još nešto. To je već posao za istražne organe.

Zbog svega ovoga, ni nas, kao ni bilo koga kome je stalo do stvarnosti, zagovaranje diskriminacije i poziv na krvoproliće ne čudi. Kao što nas ne čudi ovaj otvoreni poziv na linč. Fatva! To je samo prirodni nastavak Sarumanovog decenijskog delovanja.

A što se “Politike” tiče? Na nju ne treba trošiti reči. Ona je jedna od većih podvala u najnovijoj srpskoj istoriji. Zauzima tačno ono mesto koje vladarima odgovara i koristi se po potrebi. I završiće onako kako joj zapravo dolikuje – u vlasništu tabloida.

Da sada malo parafraziramo saopštenje SPC-a.

Uostalom, ovo SPC društvance i druga slična društva imaju pravo da, u okviru zakona, javno iznose svoje stavove o svim pitanjima. Ukoliko, pak, prekrše zakon, uslediće odgovarajuće reakcija sa ciljem da ih dovede poznaniju prava. Mi ćemo tako iskoristiti sva ovozemaljska prava da zaštitimo našu organizaciju i njene članove, ali i ravnopravnost građana i slobodu govora i mišljenja… Možda će to SPC da dovede i pred sud, ko zna… Pred nama su godine…

(Autonomija)