U trenutku pisanja ovog teksta gotovo dve trećine državnih fakulteta u Srbiji je u blokadi. Prvi su u blokadu stupili studenti Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Povod je bio fizički napad na studente, nakon što su se 22. novembra okupili u blizini fakulteta da odaju počast poginulima u Novom Sadu prilikom pada nadstrešnice.

Tražili su da MUP podnese krivične prijave nadležnom tužilaštvu protiv osoba koje su napale studente, da policija potvrdi identitete pojedinih napadača o kojima se spekulisalo da su funkcioneri vladajuće Srpske napredne stranke, da se procesuiraju odgovorni za pogibiju 15 ljudi, da se na slobodu puste građani privedeni tokom protesta koji su usledili nakon rušenja nadstrešnice, kao i „povlačenje neosnovanih prijava“ protiv njih.

Iz dana u dan budili i bunili su se i drugi fakulteti u Beogradu, ali i u Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu… Samo tri fakulteta u Beogradu trenutno nisu u blokadi. A studenti redovno protestuju i na ulicama gradova. Studentkinja Ela Zeković sa Fakulteta političkih nauka ohrabrena je širenjem blokada i činjenicom da studenti ustaju.

– To nam daje nadu da će se istrajati u zahtevima – kaže nam kratko.

Zadovoljna je i podrškom koju dobijaju od profesora. U njihovom slučaju podrška je stigla i od uprave. To nije praksa na svim fakultetima, poput Filozofskog u Novom Sadu gde su se odvijali pregovori. Želja uprave bila je da fakultet nastavi sa radom, a zahtev studenata jasan – podrška blokadama i ispunjenje zahteva.

– Stalno je napeto, ali i lepo. Kad su studenti i profesori koji ih podržavaju tu zajedno i kad razgovaraju atmosfera je odlična. Oni su juče bukvalno ribali fakultet – objašnjava Nataša Milićević, profesorica anglistike sa tog fakulteta.

Ona napominje da je podrška profesora pojedinačna te naglašava da razumeju zahtev i nameru studenata – „Znamo da je ona i plemenita, u skladu sa onim kako smo ih obrazovali, kako su ih roditelji odgajali. Tu nema nikakve dileme i stoga je podrška logična.“ Dodaje da su od uprave dobili instrukcije da se pređe na onlajn nastavu, što su odbili.

Među značajnijim fakultetima u Novom Sadu koji su stupili u blokadu izdvaja se Fakultet tehničkih nauka. On brojem studenata, njih oko 15 hiljada, nadmašuje ostale, a dodatni značaj daje mu i činjenica da je dekan Boris Dumnić na izborima podržao SNS. Na fakultet je prvi dan blokade ušao sa policijom, ali uzalud.

Takođe, rektor Novosadskog univerziteta Dejan Madić član je SNS-a. Studenti među krivcima za pad nadstrešnice navode i sadašnjeg gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića, kao i bivšeg gradonačelnika – a trenutno premijera – Miloša Vučevića, čije ostavke traže. Dekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu bio je izričit da su to politički zahtevi. Milićević napominje da je sasvim normalno da se u akademskim institucijama razgovara o društveno-političkim pitanjima. Stranačke politike ne bi smelo da bude, međutim toga itekako ima.

– SNS politike ima na fakultetima. Profesori se u svakoj kampanji potpisuju i daju otvorenu podršku jednoj političkoj partiji. Rektor univerziteta je član SNS-a, mnogi u upravama ovih fakulteta su članovi SNS-a. Na žalost, ima i te politike, ali ovo što sad vidite nije ta politika – pokazuje sagovornica studente u holu fakulteta.

Zahtevi jesu politički, ali sve je politika i od toga se ovoga puta ne beži. Ela Zeković ističe da promene ne dolaze samo na izborima.

– Nama je bitno da mi menjamo sebe, da menjamo kako studenti vide neka pitanja, kako uprava fakulteta vidi neka pitanja i da reaguju kad postoje problemi. Važno je da krenemo iz naše zajednice i da tražimo da nama važni akteri reaguju. Te promene znače da policija krene, da tužilaštvo reaguje na sve te napade – objašnjava ona.

Veruje da će se jačim pritiskom i pozivanjem na odgovornost doći do promena. A kao da sad svi gledaju u studente očekujući da će oni rešiti nagomilane probleme u društvu. Profesorica Milićević napominje da joj „bode uši“ kad čuje da su mladi pozitivno iznenadili.

– To je nemoguće. U svakom društvu mladi čovek je po definiciji čistiji od starijih generacija. Oni ničim nisu ucenjeni, nisu zagazili u cinizam. Logično je da imaju osećaj da pravde mora biti, da odgovornosti mora biti i da stanu iza toga. I uvek su, čak i kad nisu bili glasni, bili bolji deo ovog društva. Oni prolaze kroz stres pregovora, opravdavanja, da li su dovoljno autentični u svom aktivizmu i to je za mene prestrašno. Ko ste vi da im, nakon što kreirate ovakvu atmosferu i društvo, nešto spočitavate i proveravate da li su dovoljno istrajni i uzdate se u potpunosti u njih. To su ljudi od 20-ak godina. Treba da ih podržite, a ne da od njih očekujete spas – zaključuje na kraju.

(Portal Novosti, Dejan Kožul, foto: Autonomija)