Svim nacionalističkim strankama od perioda vladavine Slobodana Miloševića Vojvodina je služila kao poligon za lečenje frustracija zbog izgubljenog Kosova.

Šta građani Vojvodine imaju danas od Pajtićevog dijagnostikovanja stanja o statusu Vojvodine posle više od dve decenije kad je Demokratska stranka imala političku moć da menja stvari u Vojvodini i da joj ne oduzima ono što Vojvodini pripada.

Zašto bismo vam verovali sada?

Zašto bi vaša reč imala težinu? Kad ste bili u prilici da delujete – niste ni pokušali, čekali ste jedino i uvek završnu reč Beograda – Šta će reći Beograd?!

Prihvatili ste dil, istrgovali ste Vojvodinom, odustali ste od Vojvodine u zadnjem času zarad ličnih interesa, trenutne funkcije koju ste obavljali i opstanka na vlasti.

Podsećamo Bojana Pajtića kako je usvojen nelegitimni Ustav iz 2006, ispisan za tri dana pod okriljem noći, gde Boris Tadić vodi hiper medijsku kampanju za usvajanje novog (starog) Ustava.

Podsetimo se da je taj Ustav bio uspešno bojkotovan u Vojvodini: bezmalo 60 odsto građana Vojvodine je reklo NE daljem gaženju Vojvodine, NE centralizmu, NE ekonomskoj devastaciji, NE otimanju Vojvodine i njene imovine, jer takav Ustav je išao samo na štetu Vojvodine i njenih građana.

Bojan Pajtić i Boris Tadić nisu nikad imali sluha za Vojvodinu, sve je to bilo zasnovano na jeftinom populizmu. Vojvodina je bila samo poligon za dobijanje glasova.

Vojvodine su se setili samo onda kada su im trebali glasovi građanski, proevropski, demokratski orijentisanih građana koji su većinom i bili sa teritorije Vojvodine.

Bitno je bilo samo jedno – da Ustav prođe.

Ustav su donele političke partije izrazito nacionalističkog predznaka SRS, DSS, DS, SPS.

Novi ustav iz 2006. koji je bio kopija Miloševićevog Ustava iz 1990. kojim je srušena Jugoslavija, srušio je konačno i temelje građanske, sekularne, multikonfesionalne i multietničke Vojvodine.

Novim modifikovanim Miloševićevim ustavom čuvalo se samo Kosovo na papiru (dok je na terenu bilo drugačije), a Vojvodina se i konačno gurnula sa te ivice na kojoj je stajala u ambis besomučnog centralizma i beznađa.

Od Tadićeve krilatice „i Kosovo i Evropa“ ostalo je „ni Kosovo ni Evropa“, a ostajemo sve više i bez Vojvodine…

Podsetimo se i kako je baš Bojan Pajtić 2006. odustao od Platforme Izvršnog veća Vojvodine kojim bi naša pokrajina sačuvala suštinsku autonomiju i bila politički subjekt u novom Ustavu. To je najveća izdaja Vojvodine od Jogurt revolucije do danas. Jedina šansa koju smo imali za Vojvodinu – i nju je Pajtić lično, zarad mrvica vlasti i moći, zgazio.

Koliko smo mi, građani Vojvodine, izgubili za sve ovo vreme vaših kohabitacija, dilova, kalkulacija, kompromisa – sve na štetu Vojvodine?

Koliko vrata nam se u međuvremenu zatvorilo?

Koliko šansi smo propustili?

Koliko nam je teže danas nego što je bilo 2006?

Za sve to, vi ste bili odgovorni, samo vi.

Izvinite, ali Vojvodinu vam nećemo oprostiti.  

autorka je potpredsednica Vojvođanskog kluba

(Autonomija)