Docentkinja na Katedri za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i članica Građankog pokreta Bravo Bojana Bodroža rekla je da su ljudi svoj bes imali potrebu da pretoče u konkretnu akciju.

Kako za 021.rs kaže Bodroža, kada se dese ovako tragični događaji i stradanje velikog broja ljudi uglavnom prve reakcije budu šok i tuga, međutim posebno je istakla osećaj besa za koji smatra da je preovladao u konkretnoj situaciji tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

„U ovoj situaciji ja bih rekla da nije tuga bila dominantna emocija, ona je postojala sigurno zbog stradalih ljudi, ali ono što je specifično je izuzetno snažan bes. Mislim da smo mi svi izuzetno besni i vrlo je jasno zašto je to bes mnogo više nego tuga. Bes je zbog toga što nam je svima jasno da postoje neki ljudi koji su odgovorni za sve što se desilo, neki ljudi koji nisu radili svoj posao onako kako je trebalo da ga rade i zato što znamo da je sve ovo moglo da bude izbegnuto. Dakle, to su osnovni razlozi zašto se mi osećamo besno“, kaže Bodroža.

Dodaje i da je veoma važno da razumemo da su tuga i bes u suštini različite emocije zbog načina na koji se ljudi ponašaju kada ih doživljavaju.

„Kada su ljudi tužni, kada je u pitanju društvena akcija, biće spremni da se okupe da pruže utehu jedni drugima, da budu solidarni, ali kada je u pitanju bes, ljudi jako žele da budu aktivni, da nešto preduzimaju, da nekako taj bes pretoče u akciju. U tom smislu, bes može da bude veoma konstruktivna emocija u smislu da smo spremni da nešto preduzimamo ali može da bude i nezahvalna jer kada nije dobro koordinisana može da se izrodi u nešto što nismo želeli“, objašnjava za 021.rs Bodroža.

Na pitanje kakva su očekivanja građana od protesta, Bodroža ističe da ljudi u stanju besa očekuju da protest bude jasno artikulisan i pretočen u konkretnu akciju, kao u slučaju 5. oktobra i osvajanja određene institucije.

„Treba razumeti da nije svaki protest taj koji može da rezultira takvom akcijom na uspešan način, štaviše rekla bih da veoma malo protesta može. Na protestu u utorak je postojao taj bes i ta vrsta spremnosti da se nešto čini, ali sa druge strane treba da razumemo negativna strana ove situacije jeste što nismo u Beogradu. Ljudi očekuju da će na protestu da skinu vlast, a ja bih rekla da je to jako teško da se dogodi. Protest treba da služi tome da iskomuniciramo jasno neku poruku, dakle u ovoj situaciji osnovna poruka je da su neki ljudi odgovorni i da čekamo preuzimanje odgovornosti i sve ono što su bili zvanični zahtevi protesta i da pošaljemo snažnu poruku da nas je puno i da postoji jedna saglasnost oko tog zahteva“, dodaje Bodroža.

Ona objašnjava da kada se osećamo frustrirano imamo potrebu da nešto i učinimo s tom frustracijom, a jedno od rešenja je da se ponašamo na neki način, odnosno da svoju frustraciju preusmerimo u neku vrstu agresije.

„Jedan broj ljudi je spreman možda da preduzme i neke nasilne akcije. Mi već po scenariju imamo vrlo dobro poznati slučaj i tih nekih instruisanih ljudi koji upadaju sa nasiljem, a ovaj put smo imali da jedan deo ljudi koji je spreman možda da se pridruži, naročito mladih ljudi koji teško artikulišu ove emocije i šta sa njima, ali imamo i jako veliki broj ljudi da kažem odraslih, svesnijih, moralno zrelih ljudi koji, već to danas vidimo po reakcijama, na neki način i opravdavaju nasilje koje se desilo. Opravdavaju u smislu ne da nasilje treba da bude rešenje, nego da je ovaj čin nasilja poruka koju šalju nisu ništa u poređenju sa onim na šta odgovara to nasilje, odnosno ne treba da zaboravimo šta je povod koji nas je okupio. Mislim fasade se okreče, prozori se zamene, ali neki životi su otišli, i što je još gore mi ko zna koliko imamo sličnih problematičnih projekata koji su konstantna opasnosnot koja za sve nas vreba“, kaže Bodroža.

Dodaje i to da iz doživljaja nemoći što ne možemo da promenimo situaciju u kojoj se nalazimo i da se obračunamo na neki način sa onim što je izvor frustracije to preusmeravamo na nekoga ko nam je dostupan i nekoga na koga nam je lakše da se iskalimo.

„To su najčešće opozicione stranke i zapravo svu tu frustraciju i taj bes koji je izazvala vlast mi preusmeravamo i okrivljujemo opozicione političare za sve što nam nije potaman. I zapravo na kraju mi stvaramo taj doživljaj da je mnogo veći problem to kako se završio jučerašnji protest nego ono zbog čega smo se okupili, a sve to proizilazi zapravo iz našeg doživljaja nemoći koji proizilazi iz toga što ne znamo šta da učinimo sa svojim besom“, objašnjava Bodroža.

Ona zaključuje da je protest bio i više nego uspešan, zato što je pokazao da postoji jedna vrlo ujedninjena slika javnosti vezano za odgovornost i zahteve koji su upućeni vlasti.

„I za sve one koji smatraju da im je dosta šetanja i slično ja bih rekla da dva, tri sata naših života ne košta toliko, ali da je okupljenih preko 20.000 ljudi u Novom Sadu poslalo vrlo jasnu poruku vlastima i videli smo taj krizni menadžment Srpske napredne stranke koji pokušava da izvuče situaciju, predsednik koji se pojavljuje u prostorijama svoje stranke, a nije se pojavio na dan nesreće. Dakle vrlo je jasno da je to pokušaj konsolidacije njihovih redova“, istakla Bodroža.

(021.rs, foto: Autonomija)