Bogatstvo, upotreba energije i potrošnja dobara i usluga su neravnomerno raspoređeni širom sveta. Tako je i sa zagađenjem životne sredine, a ni emisije ugljen-dioksida (CO2) nisu izuzetak. Emisije se razlikuju po zemljama i generacijama, ali još više među grupama prihoda. Odnosno da li su bogatiji ili siromašniji. Tako je gornjih 10 odsto emitera odgovorno za polovinu svetskog zagađenje, a donjih 10 odsto zagađuje samo 0,2 procenta. Prosečna razlika između ugljeničnog otiska pojedinca u Severnoj Americi i Africi je 11 puta.

Ovo je jedan od zaključaka istraživanja o energetskoj tranziciji Međunarodne energetske agencije (IEA). Ovo istraživanje se usredsređeno je na ljude, uključujući analizu univerzalnog pristupa energiji i pravične tranzicije za radnike u energetskom sektoru. Analiza kvantifikuje otiske emisija pojedinaca prema prihodima, fokusirajući se na emisije CO2 povezane sa energijom. Emisije su prilagođene za trgovinu da odražavaju uzvodne efekte potrošačkih obrazaca pojedinaca.

Razlika između S. Amerike i Afrike 11 puta

U 2021. prosečan Severnoamerikanac je emitovao 11 puta više CO2 koji se odnosi na energiju nego prosečni Afrikanac. Ipak, varijacije među grupama prihoda su još značajnije. Svaki od gornjeg jednog 1 procenta emitera u svetu imao je ugljični otisak od preko 50 tona CO2 u 2021. godini, više od 1000 puta veći od onih u donjem jednom procentu emitera. U međuvremenu, globalni prosečni ugljenični otisak povezan sa energijom iznosi oko 4,7 tona CO2 po osobi – što je ekvivalent dva povratna leta između Singapura i Njujorka ili vožnje prosečnog automobila tipa SUV 18 meseci. Ovi veliki kontrasti odražavaju velike razlike u prihodima i bogatstvu, kao i u životnim stilovima i obrascima potrošnje.

10 odsto emitera pravi polovinu zagađenja

Globalno, 10 odsto najvećih emitera bilo je odgovorno za skoro polovinu globalnih emisija CO2 povezanih sa energijom u 2021. godini, u poređenju sa samo 0,2 odsto za donjih 10 odsto. Prvih 10 odsto prosečno je iznosilo 22 tone CO2 po glavi stanovnika 2021. godine, preko 200 puta više od proseka za najnižih 10 odsto. U prvih 10 odsto emitera nalazi se 782 miliona ljudi.

Najvećih 10 odsto emitera obuhvata sve kontinente. Oko 85 odsto njih živi u razvijenim ekonomijama – uključujući Australiju, Kanadu, Evropsku uniju, Japan, Koreju, Novi Zeland, Sjedinjene Američke Države i Ujedinjeno Kraljevstvo, kao i u Kini. Ostali su sa Bliskog istoka, Rusije i Južne Afrike, u zemljama sa relativno visokim prihodima i nejednakostima u bogatstvu i mešavinama goriva sa intenzivnim emisijama. Najnižih 10 odsto emitera u svetu živi u ekonomijama u razvoju u Africi i Aziji, gde troše relativno male količine dobara i usluga i u mnogim slučajevima nemaju pristup električnoj energiji i čistom kuvanju.

Lični transport najnejednakiji

Pažljiviji pogled na grupe prihoda otkriva još dramatičnije razlike prema vrhu krive. Kako procenjuje Stokholmski institut za životnu sredinu, najbogatijih 0,1 odsto svetske populacije emituje 10 puta više od svih ostalih 10 odsto najbogatijih zajedno, što premašuje ukupan otisak od 200 tona CO2 po glavi stanovnika godišnje. Unutar ovih 0,1 odsto nalaze se milijarderi i multimilioneri čije su super-jahte, privatni avioni i vile sa intenzivnim emisijama privukli pažnju klimatskih aktivista.

Individualne emisije se mogu široko podijeliti na potrošnju u domaćinstvu – sva lična potrošnja električne energije i goriva, lični transport – putnička i neteretna upotreba puteva, železnica, avijacija i brodarstvo i emisije sadržane u potrošenim dobrima i uslugama.

Analiza je zasnovana na podacima o potrošnji domaćinstava 25 velikih naprednih i ekonomija u razvoju, kao i na Svetskoj bazi podataka o nejednakosti o raspodeli prihoda i bogatstva po zemljama. Prilagođavanja se vrše tako da odražavaju CO2 zasnovanu na potrošnji, a ne na teritoriji, na osnovu procena emisija u trgovini od strane sajta Our Vorld in Data. Analiza uzima u obzir CO2 koji se odnosi na energiju, a ne druge gasove staklene bašte, niti one koji se odnose na korišćenje zemljišta i poljoprivredu.

Potrošnja toplotne i električne energije u domaćinstvima, čiji je deo esencijalna energetska usluga za sve pojedince, ujednačenija je po grupama prihoda. U međuvremenu, energija povezana sa ličnim prevozom vidi posebno velike razlike među velikim ekonomijama.

U okviru transporta, emisije iz vazduhoplovstva su posebno nejednake. Oko 90 odsto svetske populacije leti samo jednom godišnje ili uopšte ne leti, dok oko šest odsto leti više od dva puta godišnje, a samo jedan odsto leti više od pet puta godišnje. S obzirom na prostorne zahteve avionskih sedišta, putnici u premijum klasama troše tri puta više od putnika u ekonomskoj klasi. U nekim regionima, samo emisije iz vazduhoplovstva gornjih 10 odsto su veće od celokupnog otiska donjih deset procenata.

Velike razlike najbogatijih u SAD i EU

Dok su razlike u emisijama između zemalja i dalje velike, pre nekoliko godina, jaz u emisijama gasova staklene bašte unutar zemalja i regiona počeo je da postaje još značajniji od onih između zemalja.

U Sjedinjenim Državama, najbogatijih 10 odsto emituje preko 55 tona CO2 po glavi stanovnika svake godine. U poređenju sa drugim regionima, drumski saobraćaj čini posebno visok udeo – jednu četvrtinu ugljeničnog otiska.. U Evropskoj uniji, najbogatijih 10 odsto oko 24 tone CO2 po glavi stanovnika. Svaka prihodovna grupa u EU ima manji otisak od svog ekvivalenta u SAD, delimično zahvaljujući energetskim mrežama sa manje emisija.

Unutrašnje nejednakosti su slično velike i unutar SAD i EU. U oba slučaja, najviših 10 odsto emituje između tri do pet puta više od srednjeg pojedinca i oko 16 puta više od najsiromašnijeg desetka. Čak i tako, 10 odsto najsiromašnijih u zemljama uključujući Sjedinjene Države, Kanadu, Japan i Koreju i dalje emituju više od globalnog srednjeg pojedinca.

U Kini, najbogatijih 10 odsto emituje skoro 30 tona CO2 po glavi stanovnika svake godine, dok u Indiji najbogatiji decil emituje samo sedam tona CO2 po glavi stanovnika. Nakon perioda brzog ekonomskog razvoja, pomenuti segment u Kini emituje 30 odsto više nego pre jedne decenije. Nejednakosti u emisijama u Kini i Indiji – kao iu drugim privredama u razvoju širom Latinske Amerike, Afrike i Azije – veće su nego u razvijenim ekonomijama, sa emisijama najbogatijih između pet do osam puta više od medijane.

Bogati imaju načina da smanje svoje emisije

Ako 10 odsto najvećih emitera na globalnom nivou zadrže svoje trenutne nivoe emisija, oni će sami premašiti preostali budžet za ugljenik u IEA-inom scenariju neto nulte emisije do 2050. Godine. Drugim rečima, značajna i brza akcija najbogatijih 10 odsto je neophodno za dovoljno brzu dekarbonizaciju da se na vidiku zadrži zagrevanje od 1,5°C.

Najbogatija grupa često ima najveća finansijska sredstva da usvoji energetski efikasna rešenja sa niskim emisijama koja uključuju visoke prvobitne troškove. Čineći to, oni formiraju početnu bazu kupaca koja može pomoći da se proizvodnja ovih tehnologija dovede do željenog obima. Investicioni izbori bogatih pojedinaca takođe imaju sistemski uticaj na razvoj rešenja za čistu energiju.

(N1, foto: Beta)