1. Da li baš mora ta Parada ponosa?

Mora. Kao i sve druge grupe koje se osećaju ugroženo, tako i mi: pederi, lezbe, bipsići (to mi je omiljeni izraz za biseks ljude) i trans osobe možemo da izađemo i kažemo kako nam je u društvu. Šta je u tome problem?

2. Šta hoćete da kažete tom Paradom?

Pod jedan – loše nam je!

Živimo u neprestanom strahu da nas neko ne napadne na ulici, da nas prijatelji ne ostave, da nas ne šikaniraju, da nam ne dobacuju na ulici. Uz to, mi smo jednako siromašni, nezaposleni, ljuti na sistem i osećamo hiljadu drugih nepravdi kao i svi drugi ljudi. Malo li je razaloga za protest?

Pod dva – nepobedivi smo!

Često pitaju: A što ste vi tako veseli i zašto su Parade šarene ako vam je loše!?

Pa šta da radimo kada svake noći pred spavanje shvatimo da je prošao još jedan dan koji smo preživeli i u kome smo pobedili svet oko sebe. Prihvataš život iz najboljeg ugla.

Paradom kažemo: Ljubav prema životu je veća od svega!

3. Zašto potencirate na Paradi kad znate da će biti nereda?

Ovo je pitanje nelogično jer ne prave učesnici Parade haos u gradu, već huligani i nasilnici.

Ja sam direktno odgovoran ako za silovanu ženu kažem: Nosila je kratku suknju, provocirala je! Nasilnik je kriv, ne žrtva. Oni koji se nalaze između nasilnika i žrtve su odgovorni za ono što će društvo proglasiti istinitim.

4. Zašto ne radite cele godine, nego samo taj jedan dan?

Radimo, ko kaže da ne radimo. Odete na google.com ukucate naziv neke LGBT organizacije i videćete da se radi svakodnevno. Nažalost, rad na LGBT pravima nije samo nešto lepo i šareno, već obuhvata i gomilu nezanimljivih stvari kao što su edukacija i birokratija.

Sa druge strane, ako pitate nas koji smo javno autovani (tj. naša okolina zna za našu seksualnu orijentaciju), bili mi aktivisti ili ne, za nas rad na LGBT pravima traje 24/7.

Svaki put kad kažem da sam „gej“ aktivista, da mi je „dečko“ otišao negde, kada me ljudi prepoznaju iz medija – ja radim. Mi radimo.

5. Kako da objasnim svom detetu tu Paradu?

Jednostavno, jer deca obično ne razumeju komplikovane odgovore. Recimo, ja deci svojih prijatelja to objasnim ovako: Vidiš, ja volim jednog dečka, a onda postoje neki drugi dečaci koji nas zbog toga tuku. Je l to lepo? Deca obično kažu da tući nekoga nije lepo. Eto, lako je.

6. Zašto morate da paradirate goli?

Parade se uglavnom održavaju leti kad je toplo. Ako uz to još đuskate, nosite transparente i šetate nekoliko sati, onda je mala verovatnoća da će vam višak odeće biti OK. Ljudi koji pripadaju LGBT zajednici se razlikuju po svojoj seksualnosti, a seksualnost je uvek vezana za telesnost. Zašto niko ne pita rudare zašto nose šlemove kada protestuju ili neku nacionalnu manjinu zašto nosi svoju nošnju. To je deo ikonografije.

Ako neko ne voli da vidi polugole ljude na ulici, može da ostane kod kuće ili poseti svog terapeuta ne bi našli mesto te traume u detinjstvu, recimo. Zašto bi uvek neko pored nas bio taj koji smeta?

7. Da li ste obezbedili političku podršku za Paradu?

Šta bi to, zapravo, značilo?

Politička podrška je floskula koja opravdava svaki postupak države, a slabi potencijale građana. Zar nije ponižavajuće osećanje ići i moliti političare da nam se dozvole osnovna ljudska prava.

„Znate, ja živim siromašno, pa sam hteo da pitam da li je vama, gosn Političaru, OK da izađem na ulicu i protestujem?“ – zvuči glupo, zar ne?

U državama u kojima se ne poštuju ljudska prava, političari u svoje igre uvlače razne pojedince i organizacije za ljudska prava koji na taj način služe takvom sistemu. Da ti isti političari poštuju ljudska prava, ne bi morali ništa da ih pitamo. Ovako, kada znamo da ih ne poštuju, zašto bi im bili saveznici i činili loše sami sebi? Uostalom, kad god smo političare pitali: Da li podržavate Paradu ponosa? oni su govorili: Nasilje nije dozvoljeno! Fuck off, mogli ste da mi odgovorite i davanjem recepta za krem šnite.

8. Koliko košta Parada ponosa i zašto moramo vaše hirove da plaćamo iz našeg džepa?

Nisu u pitanju hirovi, već svakodnevna egzistencija.

Parada ponosa se ne finasira iz budžeta Republike Srbije, mada bi to bilo lepo jer skoro 10% građana ove zemlje koji pripadaju LGBT zajednici takođe plaćaju poreze. Simbolički, svaku desetu godinu budžet Srbije napune isključivo pederi, lezbejke i trandže.

U budžetu Srbije ne postoji stavka „Gej parada“ tako da se policija koja obezbeđuje taj skup plaća iz budžeta koji je predviđen za tu godinu. Ako se gleda iz tog ugla, svih ovih godina u kojima je država zabranjivala Paradu ponosa neki novac je ostajao u kasi policije, a niko nikad nije čuo da je on a) vraćen građanima; b) uplaćen u dobrotvorne svrhe, izgradnju škola ili za gladnu decu; c) preusmeren za likovne radionice policajaca.

Bilo bi sjajno pitati brojne institucije šta na kraju godine rade sa preostalim novcem iz budžeta.

9. A zašto ne pokažete da ste solidarni i sa nekim drugim ugroženim grupama u ovom društvu?

Peder, lezbejka, trans osoba može biti svako i svuda. Možeš da budeš i Mađarica i lezbejka, i Rom i transseksualac, i peder i pravoslavac, nema ograničenja. LGBT osobe su deo svake nacionalne i verske zajednice, svakog kulturnog obrasca, političkog izbora. LGBT osobe su i otpušteni radnici, siromašni, nezaposleni, osobe sa invaliditetom, osobe koje imaju kancer i kojima se kvare zubi. Kao i svim drugim ljudima na ovom svetu. Dakle, mi smo u svakoj pobuni i u svakoj radosti na ovom svetu.

10. Da li da dođem na Paradu ponosa 28. septembra ove godine u Beogradu?

Da.
(Peščanik)