Minhenska kompanija MAN Truck & Bus, deo Traton grupe koja je u vlasništvu nemačkog automobilskog giganta Volkswagena, raskinula je ugovor o nabavci guma iz fabrike kineske kompanije Shandong Linglong u Zrenjaninu, zbog navoda o „kršenju ljudskih prava“ tokom izgradnje fabrike, otkrivaju BIRN i nemački Manager Magazin.

„Pratili smo izveštaje o radnim uslovima u srpskoj fabrici jednog od naših dobavljača. Optužbe o kršenju ljudskih prava u ovom kontekstu shvatamo vrlo ozbiljno i zbog ovih sumnji prestali smo sa svim narudžbinama od tog dobavljača krajem novembra“, saopštili su iz kompanije MAN Truck & Bus za Manager Magazin.

BIRN je od 2021. detaljno izveštavao o sistematskoj eksploataciji vijetnamskih i indijskih radnika na gradilištu Linglonga u Zrenjaninu, lokaciji koja ima ključnu ulogu u ambicijama kineske kompanije da snabdeva evropsko tržište.

Organizacija ASTRA, koja se bavi borbom protiv trgovine ljudima, kao i Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A11, godinama objavljuju izveštaje koji ukazuju na potencijalnu trgovinu ljudima u cilju radne eksploatacije na gradilištu Linglonga.

Dokumentacija i svedočanstva radnika koje je prikupio i BIRN, pokazuju da su njihovi ugovori bili u suprotnosti sa srpskim Zakonom o radu, da često nisu imali ni radne dozvole, da im nisu isplaćivane dogovorene plate, da su im oduzimani pasoši, kao i da su živeli u prenatrpanim i nehigijenskim prostorijama.

Evropski parlament je u novemberu 2021. čak usvojio i rezoluciju tražeći od srpskih vlasti da istraže navode, a isto su zahtevali specijalni izvestioci UN za ljudska prava.

Od januara 2023. godine, nemačke kompanije su obavezne da sprovode procenu rizika u vezi sa poštovanjem ljudskih prava u globalnim lancima snabdevanja, u skladu sa nemačkim Zakonom o dužnoj pažnji u lancima snabdevanja.

Iako je MAN Truck & Bus, firma u krajnjem vlasništvu Volkswagen-a, prekinula saradnju sa Linglongom u Srbiji, sam Volkswagen kaže da još uvek pokušava da „razjasni činjenice“.

„Pratili smo izveštaje o radnim uslovima u srpskoj fabrici jednog od naših dobavljača“, navodi Volkswagen. „Optužbe o kršenju ljudskih prava shvatamo vrlo ozbiljno i već smo preduzeli odgovarajuće korake kako bismo razjasnili činjenice. Molimo vas za razumevanje što zbog ugovornih obaveza poverljivosti ne možemo da pružimo dodatne detalje o našim odnosima sa dobavljačima.“

Iz ove firme dodaju da „ozbiljna kršenja radnih normi i ljudskih prava mogu dovesti do raskida ugovora sa dobavljačima ukoliko se ne preduzmu korektivne mere.“

Kompanija je pojasnila da do sada nije koristila gume proizvedene u Zrenjaninu, ali da im Linglong Kina isporučuje gume od 19 inča koje su od ove godine prvi put korišćene na modelima VW Tiguan i Cupra Terramar i koje se proizvode „isključivo“ u Kini.

„Pored toga, Linglong Kina je dobavljač rezervnih guma koje se koriste u celoj Volkswagen grupaciji“, navodi u svom odgovoru nemački automobilski gigant.

Linglong je jedan od sponzora bundesligaškog fudbalskog kluba Volfsburg koji je u vlasništvu Volkswagen Grupe i koji je i nastao kao klub radnika fabrike Volkswagena u nemačkom gradu Volfsburgu.

Linglongova fabrika u Zrenjaninu zvanično je otvorena u septembru ove godine. Na svečanosti kojoj je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučič, generalni direktor Linglong Tire-a Vang Feng je naveo da su prvi kupci fabrike upravo Volkswagen, zajedno sa Nissanom, Audijem, Fordom, Stellantisom, Hyundaiem, Kijom i kompanijom MAN Truck & Bus.

Kršenja zakona o radu i ljudskih prava

Uslovi u kojima su boravili radnici Linglonga, 2021. godina, foto VOICE

Nevladine organizacije u Srbiji godinama upozoravaju na eksploataciju stranih radnika angažovanih na izgradnji fabrike Linglong, prve kineske fabrike guma u Evropi.

U dva odvojena istraživanja, BIRN je otkrio da ugovori koje su kineske firme, podizvođači Linglonga, dale na potpis radnicima iz Vijetnama i Indije, u suprotnosti sa nizom odredbi Zakona o radu: od zabrane sindikalnog delovanja i štrajka, preko (ne)regularnih radnih časova koji mogu biti iznad dozvoljenog zakonskog maksimuma, pa do nezakonitih odredbi o godišnjem odmoru i probnom radu.

Organizacije ASTRA i A11 su isticale i da potpisani ugovori i sporazumi teret obaveza neravnomerno prebacuju na teren radnika, suprotno svim međunarodnim standardima, a uspostavljen je i čitav sistem kazni kako oni ne bi mogli jednostavno da napuste radno mesto u dalekoj stranoj zemlji čiji jezik ne poznaju.

Kao neke od argumenata za sumnju u trgovinu ljudima, ove organizacije navode regrutovanje i dovođenje u zabludu o uslovima rada i boravka, obećanje legalnog posla i pristojne zarade, složen i do kraja neregulisan sistem slanja stranih radnika, veći broj različitih aktera, agencija i privatnih kompanija, činjenicu da radnici nisu u posedu svojih ličnih dokumenata, kao i da im je ograničeno kretanje i komunikacija.

„Nezakonitosti u ugovoru o radu su takve da je lakše izbrojati šta je po zakonu nego ono što nije“, rekao je stručnjak za radno pravo Mario Reljanović za BIRN, komentarišući ugovore koji su na potpis dobili indijski radnici.

I vijetnamski i indijski radnici angažovani su preko posredničkih agencija koje su im naplaćivale hiljade dolara kako bi im obezbedili zaposlenje u Srbiji.

Indijski radnik Rafiul Buks rekao je za BIRN u januaru 2024. godine da je agenciji za regrutaciju u Indiji platio 3.500 dolara, za šta je morao da podigne bankarski kredit.

U intervjuu je opisao teške radne i životne uslove u Srbiji, nedostatak medicinske pomoći, neisplaćene plate i situaciju u kojoj je morao da preda pasoš svom poslodavcu na nekoliko meseci.

Tomoya Obokata, specijalni izvestilac UN-a za moderno ropstvo, izjavio je za BIRN u martu ove godine da je mehanizam isplata posredničkim agencijama oblik „dužničke zamke“.

„Oni to ne bi trebalo da plaćaju. Poslodavci bi trebalo da snose te troškove, dok bi vlade morale da nadziru takve prakse.“

LingLong i podrška srpskih vlasti

Izgradnja fabrike Linglong započeta je 2019. godine kao jedan od brojnih kineskih projekata u Srbiji.

Vlada je projekat proglasila od nacionalnog značaja, a kompaniji besplatno ustupila 95 hektara zemljišta – procenjene vrednosti od 7,6 miliona evra – kao i subvencije u iznosu od 75 miliona evra iz državnog budžeta za zapošljavanje 1.200 radnika, pokazuju podaci Komisije za kontrolu državne pomoći Republike Srbije.

Kritičari u Srbiji tvrde da srpske vlasti, u želji za privlačenjem investicija, zatvaraju oči pred kršenjem prava radnika angažovanih na velikim stranim projektima, naročito kineskim.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić redovno je branio Linglong, uprkos brojnim dokazima o kršenju ljudskih prava.

Suočen sa optužbama u vezi s vijetnamskim radnicima 2019. godine, Vučić je, prekorevajući medije, izjavio: “Poslali smo inspekciju, nisu ni Darija ni Momirović mogli da izdrže više pritisak javnosti. Šta hoćete da uništimo milionsku investiciju, da zatvorimo sve”.

“Brinete za vijetnamske radnike, hajde ljudi, dobro se znamo, niste zabrinuti za srpske radnike, a jeste za Vijetnamce”, rekao je Vučić

ASTRA je u ime radnika podnosila krivične prijave u vezi sa problemima vijetnamskim i indijskih radnika, a tužilaštvo je najavilo pokretanje predistrage. Međutim, optužnice u ovim slučajevima nisu podignute. Svi radnici su u međuvremenu napustili Srbiju.

Linglong je negirao optužbe i povremeno pokušavao da prebaci odgovornost na svoje podizvođače. Tvrdili su da nikada nisu zapošljavali radnike iz Indije i da je njihov ugovor s drugom kineskom kompanijom, CEEG TEPC, koja je angažovala Indijce, raskinut u septembru 2022. godine. BIRN je objavio svedočenja radnika, zajedno sa video snimcima i fotografijama koje pokazuju da su oni radili i tokom 2023. godine.

Tomoya Obokata, specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za moderno ropstvo, rekao je za BIRN da ni Linglong ni srpska vlada nikada nisu odgovorili na zabrinutosti koje su on i njegove kolege iz UN-a izneli u pismu u vezi sa slučajem vijetnamskih radnika.

„Postoji uznemirujući trend u vašoj zemlji, i na Vladi Srbije je da nešto preduzme“, izjavio je Obokata.

„Ako srpske vlasti to ne čine, trebalo bi da budu smatrane odgovornima, kao država i vlada, za omogućavanje radne eksploatacije i trgovine ljudima.“

Nemački zakon o lancima snabdevanja

Nemački Zakon o dužnoj pažnji u lancima snabdevanja koji je stupio na snagu prošle godine, kritikovan je sa svih strana – neki ga smatraju previše blagim prema kompanijama, dok ga drugi vide kao nepotreban teret za posrnulu nemačku privredu.

Zakon se poziva na opsežnu listu međunarodnih konvencija o ljudskim pravima, uključujući zabranu dečijeg rada, ropstva i prinudnog rada, nepoštovanje zdravstvenih i bezbednosnih standarda na radu, uskraćivanje adekvatne zarade, kršenje prava na organizovanje sindikata, uskraćivanje hrane i vode, kao i nezakonito oduzimanje zemlje i sredstava za život.

Kompanijama koje ne sprovode procenu rizika u lancima snabdevanja prete kazne do osam miliona evra ili dva odsto globalnog godišnjeg prometa, što se primenjuje samo na kompanije sa prometom većim od 400 miliona evra. Takođe, takve kompanije rizikuju isključenje iz postupaka javnih nabavki.

(BIRN, foto: )