Onaj barba Franino je rekao: „A jebame led ako oni Srbi nisu skroz ukurcu!“ Barba Franino je bijo u šjor Bepovoj konobi na Šolti. On je sidijo za stolom sa onim barba Špirom iz pandurije i čitao je novine. Za drugim stolom je sidijo moj dida sa onim svojim frendovima barba Toninom i don Josom. Oni su drinkali travaricu i igrali su briškulu. Ja sam sidijo do njih i drinkao sam sokić od višnje. Don Joso je meni rekao: „Šta ti, mali, isto ne bi drmnija jednu travaricu? Moš je razblažit sa sokićom!“ Dida je njemu rekao: „Aj nemoj mi brumavat unukića, pope! Samo bi još tribalo da postane alkos ka ti!“ Don Joso je trgnijo guc iz bićerina i rekao je: „A jebiga bože, kad san se navuka još u sjemeništu…“ Za trećim stolovima su sidili treća rulja i drinkali su nešto treće.

Onda je barba Tonino sa našeg stola okrenijo se prema stolu od barba Franina i pitao je: „A zašto ti, Franino, misliš da su Srbi ukurcu?“ Barba Franino je dignijo novine i rekao je: „A viš šta kaže ovi iz njihove vlade! Da je presuda Mladiću presuda cilon srpskom narodu! Koji debil!“ Barba Tonino je rekao: „Pa sad… presuda nije skroz ista, al je bogami kazna dosta slična!“ Barba Franinu je uletilo čudilo: „Zašto, jebate?“ Barba Tonino je rekao: „Zato jerbo je Mladić fasova doživotnu robiju, a srpski narod je takođe na doživotnoj robiji! Samo šta će Mladić doživotnu robiju odgulit negdi u Irskoj ili u Finskoj ili u Norveškoj, a srpski narod je guli u Republici Srbiji!“ Don Joso je promrmorijo: „Meni tu najbolje zvuči Finska…“ Barba Tonino je rekao: „Znači, Franino, dijagnoza ti je tačna, al za eksperktizu imaš nula bodova!“

Tu je šjor Bepo zakolutačijo sa očima. Barba Tonino je njemu rekao: „Bepo, daj još jednu travaricu!“ Šjor Bepo je rekao: „Nemoj, Tonino, molinte! To će ti bit peta!“ Barba Tonino je rekao: „Pa šta, jebate? Nisan ja neki neki pizdunćić da ne mogu podnit par bićerina!“ Moj dida je rekao: „Tako je! Tonino je čovik od glave do pete travarice! Aj daj i meni i don Josi još po jednu!“ Šjor Bepo je opet zakolutačijo sa očima. Onda je barba Tonino okrenijo se prema stolu od barba Franina i rekao je: „Kužiš, Franino? Tu ti je ta razlika između Hrvata i Srba!“ Samo onda je don Joso se namrštijo: „Šta? Jel to oš reć da hrvacki narod nije na doživotnoj robiji?“ Barba Tonino je rekao: „Naravski da je! Samo šta je ne guli u Republici Srbiji, nego je guli u Republici Hrvackoj!“ Dida je rekao: „Jasna stvar! Pošto se slobodna Jugoslavija raspala na šest do sedan gulaga!“ Šjor Bepo je uletijo: „Pa di je onda razlika, jebaga led?“ Barba Tonino je raširijo ruke: „A ljudi moji, jel ja moran tumačit osnovne stvari… Oš ti više donit tu travaricu?“

Onda je šjor Bepo donijo bićerine. Barba Tonino je odma kucnijo se sa ekipom i drmnijo je jači guc. Onda je on rekao: „Znači, srpski narod dili istu sudbinu ka i ratni zločinac Mladić, jer pošto guli doživotnu robiju u zatvoru koji se zove Republika Srbija! A hrvacki narod takođe guli doživotnu robiju, samo u zatvoru koji se zove Republika Hrvacka, ali je – za razliku od ovog prvog slučaja – ratni zločinac Glavaš na slobodi!“ Tu je u konobi uletila tišinčuga. Barba Tonino je rekao: „Bereš, Bepo? Kod nas se pravi oštra razlika između naroda i zločinaca! Tačno se zna šta čeka zločince, a šta čeka narod! I ne može sad neko iz hrvacke vlade reć da je presuda Glavašu presuda cilon hrvackom narodu! Jerbo je Glavaš fri, a hrvacki narod je u bajboku!“ Šjor Bepo je nagnijo se prema mom didu: „Da mu donesen još jednu travaricu?“ Dida je pitao: „Već?“ Šjor Bepo je rekao: „Možda padne u nesvist, pa umukne…“

Samo barba Tonino je dignijo kažimprst prema lusteru i nastavijo je spiku: „Znači, šta san tija reć? Tija san reć da mi Hrvati nismo zaostali i primitivni ka Srbi da ne povučemo najoštriju granicu između zločinaca i naroda! Nije hrvacki narod blesav da dili sudbinu ubojica i krvoloka! Malo kurac! Kod nas se na to strogo pazi! Tačno se zna – ako si u ratu ubiva civile, prika, ako si ih naliva sa akumulatorskon kiselinom, ako si in puca u glavu i baca ih u Dravu, ondaš ti, prika, lipo na slobodu! A ne da se u zatvoru koji se zove Republika Hrvacka mišaš sa hrvackim narodom! Odjebi u skokovima! Hrvatski narod se od tebe najoštrije ograđuje i distamcira!“ Moj dida je šapnijo šjor Bepu: „Sad bi mu moga donit još jednu! Ali duplu!“ Šjor Bepo je rekao: „Odma!“ Onda je on otrkenzi prema šanku.

Barba Tonino je dignijo i drugi kažimprst prema lusteru i udrijo je spiku: „Evo naprimjer primjera uzmimo da je hrvacki narod slobodan, da nije na izdržavanju doživotne robije u Republici Hrvackoj! On bi onda sigurno zločinca Glavaša otpravija u zatvor! Trista posto! Reka bi mu: čekaj malo, prika, pa nemoš ti bit na slobodi ka i hrvacki narod! Di je tu razlika među nama? Pa nismo mi jedno te isto! Aj mrš u Lepoglavu!“ Šjor Bepo je njemu pružijo bićerin i rekao je: „Aj ti drmni još jednu! Mislin, kad te već ide…“ Barba Tonino je skupijo bićerin i nastavijo je spiku: „E, al pošto hrvatski narod guli robiju, onda je, logična stvar, zločince otira na slobodu! Reka in je: mrš iz mog zatvora, gubo gubava! Nismo mi isti! Nećemo se valjda mi ka hrvatski narod u pržunu mišat sa asasinima! Ne samo dašmo vas ekspedirat na slobodu, nego ćemo van i spomenike dignit! Samo da naglasimo tu razliku između nas i vas!“

Svi u konobi su piljili u barba Tonina sa zinutim ustima. Onda je šjor Bepo njemu rekao: „Dobro, oš ti više popit tu travaricu?“ Barba Tonino je rekao: „Oću, jebate, kud si navra…“ Onda je barba Tonino potegnijo malo jači guc i ispraznijo je bićerin. Onda je on rekao: „Evo, Bepo, jesi ti ikad u Hrvackoj vidija spomenik hrvackom narodu?“ Šjor Bepo je rekao: „Nisan!“ Barba Tonino je rekao: „E, a spomenici ratnin zločincima na svakon kantunu! Rastu ka gljive posli kiše! To radi pametan narod! Stalno ističe da su zločinci nešto drugo od naroda! Čak ih i izliva u bronci da se šta više razlikuju od običnog svita! I onda ih sadi po trgovima ka strašila, da ljudi znaju da se triba držat šta dalje od njih!“ Barba Franino je sa svog stola dobacijo: „Koliko ja znan, u Hrvackoj ima najviše spomenika Tuđmanu!“ Barba Tonino je raširijo ruke: „A šta ja drugo govorin?“ Samo onda je barba Špiro svon forcom udrijo sa šakom po stolu i dreknijo je: „E sad bi bilo dosta!!!“

Svi su u šoku okrenili se prema njemu. Ja sam mog dida utiho pitao: „Dida, ko je to Tuđman?“ Dida je meni šapnijo: „Ne tribaš ti to znat, unukiću! Ti si još previše mali da bi govorija šporke riči!“ Ja sam pitao: „A kako može barba Tonino?“ Dida je šapnijo: „Viš da je pijan ka letva, čoviče! Puna su mu usta kuraca, pičaka, glavaša i tuđmana! Aj sad muči, da vidimo šta ovi oće…“ Barba Špiro je streljao ekipu sa stisnutim očima. Onda je on rekao: „To šta san ja sad ovde u konobi i šta slučajno neman uniformu, ne znači da ne radin u panduriji! I da nisan zadužen za čuvanje reda i mira! Kapito?!“ Šjor Bepo je pitao: „Pa šta ovde fali redu i miru?“ Barba Špiro je dreknijo: „Kako šta fali?! Jel to vama normalno da svaka budala u ovoj zemlji može nalit ćuturu i na sav glas vriđat Srbe? A?!“ Moj dida je pitao: „Ko je vriđa Srbe, jebate?“ Barba Tonino je rekao: „Neam blage! Ja san samo falija Hrvate!“ Don Joso je rekao: „Ovo je neka pandurska logika…“ Barba Franino je uletijo: „Koliko ja znan, prvi je u ovoj zemlji Srbe počeja vriđat Tuđman!“ Barba Špiro je nanišanijo sa prstom u njega i nakeserijo se: „A šta ja drugo govorin?“

Robi K. (IIIa)

(Peščanik, foto: Srđan Veljović)