Zemlje zapadnog Balkana su u iščekivanju novog izveštaja Evropske komisije, koji treba da oceni napredak regiona u procesima evrointegracija.

Želje pet zemalja u regionu u tom pogledu su iste, ali su im šanse različite, pošto se suočavaju sa specifičnim problemima, koje moraju da reše pre nego što dobiju status kandidata i datum za početak pristupnih pregovora.

I polazne pozicije su različite: Makedonija i Crna Gora već imaju status kandidata, Srbija i Albanija su podnijele kandidaturu, dok Bosna i Hercegovina još nije stigla do te faze, navodi Tanjug.

U Podgorici, koja je krajem prošle godine dobila status kandidata, ne kriju optimizam, mada u Brisedu tek treba da ocene koliko je Crna Gora napredovala u sistemskim promenama.

Radi se, pre svega, o reformama u oblasti pravosuđa, slobodi informisanja i borbi protiv korupcije i kriminala.

Makedonija je još 2005. godine stekla status kandidata, ali zbog spora s Grčkom o svom imenu još nije dobila datum za početak pregovora.

U Skoplju se nadaju da će konačno preskočiti tu prepreku, dok u Atini kritikuju Skoplje zbog odluke da podigne spomenik Aleksandru Velikom, za koga Grci kažu da je njihov antički vojskovođa rođen u Peli, koga Makedonci sada svojataju.

„Taj spomenik podstiče separatizam, koji je najveća pretnja Balkanu“, prenose atinski mediji upozorenje grčkih zvaničnika.

U neizvesnoj situaciji je i Tirana, koja se već dve godine suočava sa političkom paralizom zbog spora dve vodeće stranke – Demokratske i Socijalističke partije – o ključnim pitanjima daljnjeg razvoja zemlje.

Ta kriza se još više produbila posle nedavnih lokalnih izbora za koje opozicija tvrdi da su pokradeni, isto kao i izbori za parlament pre dve godine.

Komesar EU za proširenje Štefan File je tim povodom pozvao dve strane da otvore dijalog i da izvedu zemlju iz političkog ćorsokaka.

„Ako demokratija ne funkcioniše, to će imati posledice na integracije Tirane sa EU“, prenele su agencije Fileovo upozorenje.

Kada je reč o zemljama zapadnog Balkana, Bosna i Hercegovina je najviše zaostala u evrointegracijama zbog dubokih unutrašnjih političkih i etničkih podela.

To potvrđuje i sadašnja „kriza vlasti“, koja nije formirana ni godinu dana posle parlamentarnih izbora.

Posle potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 2008. godine, usledio je zastoj u reformama i BiH još nije podnela molbu za dobijanje statusa kandidature za ulazak u EU.

Srbija je napravila značajan korak ka dobijanju statusa kandidata za ulazak u EU izručenjem dvojice poslednjih haških optuženika Ratka Mladića i Gorana Hadžića.

U Beogradu se sada bije bitka i za dobijanje datuma početka pristupnih pregovora sa Unijom, što će zavisiti od napretka u pregovorima Beograda i Prištine i od dinamike usvajanja sistemskih zakona, odnosno reformi pravosudnog sistema i borbe protiv kriminala i korupcije.

Evropska Komisija će objaviti izveštaj početkom oktobra, a lideri EU treba da ga usvoje krajem godine.

(Agencije)