Evropska komisija je prvi put usvojila 47 strateških projekata za jačanje domaćih kapaciteta strateških kritičnih sirovina. Na spisku projekata nema nijednog projekta iz Zapadnog Balkana, a po najavama, projekti iz trećih zemalja biće objavljeni „narednih nedelja“.

U najnovijoj analizi međunarodne grupe eksperata BiEPAG, koji koordiniše Evropski fond za Balkan (EFB), mapiraju se značajni aspekti i dileme rudarskih projekata na Zapadnom Balkanu, nude uvidi u trenutnu dinamiku i pruža kontekst rudarstvu na Zapadnom Balkanu danas, fokusirajući se na glavne protivrečnosti debata o kritičnim sirovinama i rudarstvu.

Analiza “Rudarstvo na Zapadnom Balkanu – Uspon opasnog transakcionalizma”, koju je pripremio član BiEPAG-a Vedran Džihić donosi nekoliko preliminarnih zaključaka i ideja za dalje studije i kritičko angažovanje oko teme rudarstva u regionu.

Jedan od glavnih zaključaka je da ne postoje garancije da će rudarstvo, pod trenutnim okolnostima, biti održiv ekonomski i razvojni model za budući prosperitet država Zapadnog Balkana, jer su institucije i ekonomije u njima uglavnom zarobljene i sa značajnim nedostacima kada je reč o vladavini prava i transparentnim procedurama.

“Stoga, čak i ako se razumno mogu očekivati značajne finansijske koristi, svi dokazi pokazuju da bi ovaj novac podržao mehanizme zarobljavanja države, uključujući mogućnost da bude poslat u ofšor zone”, ocenjuje se u analizi.

Među ključnim nalazma je i preporuka da ekološka i zdravstvena pitanja trebada budu razmatrana u svim rudarskim projektima na Zapadnom Balkanu, kako onima koji se sprovode, tako i onima koji se planiraju.

“Iako kompanije i lokalne vlade – od nedavno i EU – tvrde da će se primeniti najviši ekološki standardi i implementirati najnapredniji ekološki procesi, dokazi iz tekućih projekata ili sličnih na globalnom nivou sugerišu rizik od masovne degradacije životne sredine i zanemarivanja zdravstvenih problema lokalnog stanovništva. Poslednjih godina, izrazito loši bilansi Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore u pogledu zaštite životne sredine predstavljaju sve osim garancije za adekvatnu implementaciju ekoloških mera i standarda”, ukazuju stručnjaci BiEPAG-a.

Navode takođe da međunarodne kompanije i države članice EU imaju jasan finansijski interes u eksploataciji sirovina na Zapadnom Balkanu i da su “spremne da zažmure na problematične događaje u upravljanju zemljama radi iniciranja i implementacije planiranih rudarskih projekata”.

“Intenzivna potraga za sirovinama i očigledni ‘pragmatični’ stav EU lišen vrednosti u tom pogledu čini Uniju zavisnom od lokalnih elita i struktura. Ove druge će, s druge strane, nastaviti da koriste nova partnerstva za svoje svrhe – smanjujući kritike spolja, jačajući moć, upuštajući se u klijentelističke i koruptivne prakse, itd. Primarni negativni ishod bi paradoksalno mogao doneti više ekonomskog rasta, ali i više lošeg i autoritarnog upravljanja, sa skoro zanemarljivim pozitivnim efektima za lokalno stanovništvo, i negativnim efektom na ukupne dugoročne perspektive regiona”, upozoravaju.

U analizi se navodi i da je mobilizacija građana u vezi sa temom rudarstva značajno porasla, te da angažovani građani i aktivisti mogu vršiti određeni pritisak na vlade i kompanije, stvarajući tako bar rudimentarni mehanizam uzajamne kontrole na tekućim i planiranim rudarskim projektima. Međutim, ukazuje se i da pritisak vlada raste, “sa oštrim merama i čak represijom korišćenom u Srbiji, kao i raznim oblicima pritiska i pretnji protiv aktivista u Bosni i Hercegovini.

“Takođe postoji povećan rizik od ‘ekstremno desnog ekologizma’ unutar protestnih pokreta, naročito u Srbiji u slučaju Rio Tinta, što bi moglo ugroziti ciljeve i svrhu pokreta”, ističe se u analizi.

BiEPAG podseća da je politika proširenja EU na Zapadnom Balkanu godinama u krizi i bez značajnog napretka, ali da zeleni dogovor EU i Akt o kritičnim sirovinama iznova definišu region.

“Dok u političkom okviru zemalja kandidata demokratizacija i ekonomska i socijalna konvergencija i dalje dominiraju narativom, čini se da planirani rudarski projekti menjaju dinamiku između EU i zemalja kandidata na Zapadnom Balkanu: sudeći po trenutnom stanju debate od potpisivanja Memoranduma o razumevanju između Srbije i EU, i s obzirom na snažan interes Nemačke za litijum, čini se da su jedra podešena na novi vetar pragmatičnije i transakcione politike EU u regionu. Doima se da se Vučićeva sve autokratskija kontrola države i društva nagrađuje ekonomskim transakcionalizmom. Preliminarni uvidi iz Srbije pokazuju da bi ‘litijumski dogovor’ između Srbije i EU mogao doprineti daljoj eroziji kredibiliteta EU kao promotera i branitelja demokratije, vladavine prava i ljudskih prava”, ocenjuju stručnjaci.

BiEPAG porcenjuje da se u ovim okolnostima može očekivati da će aspekt proširenja zasnovan na vrednostima i normama, koji je sve više slabio poslednjih godina, dalje erodirati sa značajnim negativnim efektima na demokratiju i potencijalno stabilnost i bezbednost regiona.

“Pored toga, razumno je zaključiti da je proširenje uglavnom na čekanju, ako nije mrtvo, jer bi EU koja bi bila voljna da razmotri prijem takvih država u Uniju signalizirala kraj pojma Unije kao entiteta zasnovanog na vrednostima”, navodi se u zaključcima

Ceo dokument je dostupan na ovom linku.

(Autonomija)