Evropska komisija usvojila je svoj godišnji paket o proširenju, koji pruža sveobuhvatnu procenu napretka Srbije u prethodnih dvanaest meseci. Izveštaj je objavljen samo tri dana nakon prve godišnjice tragedije u Novom Sadu, koja je pokrenula talas studentskih i građanskih protesta i razotkrila nedemokratsku praksu vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).

Za razliku od drugih nedavnih prodemokratskih pokreta u Evropi, poput onih u Gruziji i Slovačkoj, slučaj Srbije odudara: mnogi građani EU doživljavaju kao pasivnog posmatrača — ili čak kao podršku — predsedniku Aleksandru Vučiću. Nespremnost EU da iskoristi svoj uticaj kako bi obezbedila fer demokratski proces u Srbiji dovela je do razočaranja i frustracije, čak i među najvatrenijim pristalicama evropskih integracija.

Tek nakon brutalnog talasa nasilja pod uticajem države, zastrašivanja i masovnih hapšenja tokom leta, točkići u Briselu su se konačno pokrenuli. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen od tada je nagovestila da je za EU neophodan opipljiv napredak u oblasti vladavine prava i slobode medija; Evropska narodna partija preispituje članstvo Vučićeve SNS u svojim redovima; a Evropski parlament usvojio je rezoluciju kojom osuđuje rastuću polarizaciju i represiju u Srbiji, pri čemu su poslanici sve otvoreniji u kritikama prema Beogradu.

U takvom kontekstu, ovogodišnji Izveštaj o napretku Srbije iščekivan je s nešto većim interesovanjem nego prethodnih godina. No, koliko se ovaj izveštaj zaista razlikuje od dosadašnje prakse „poslovanja po starom“ u oceni spremnosti Srbije za članstvo u EU?

Na prvi pogled, izveštaj koristi oštriji ton prema zvaničnom Beogradu i prepoznaje novu političku realnost u Srbiji, opisujući rastuću polarizaciju društva u pozadini masovnih protesta koji traju od novembra 2024. godine. Izveštaj odražava razočaranje građana korupcijom i nedostatkom odgovornosti i transparentnosti na nivou vlasti, uz zabeležene slučajeve prekomerne upotrebe sile prema demonstrantima i pritisaka na civilno društvo. Komisija priznaje da je to dovelo do sve težeg okruženja u kojem razdor u retorici ozbiljno narušava poverenje među akterima, što zauzvrat utiče na proces pristupanja.

Među ključnim zaključcima izdvaja se zabrinutost Komisije zbog sprovođenja zakonodavnog i institucionalnog okvira za zaštitu osnovnih prava. U tom kontekstu, navodi se da bezbednost učesnika građanskih protesta nije uvek bila zagarantovana, te se pominju incidenti nasilja prema demonstrantima i novinarima, uključujući slučajeve prekomerne upotrebe sile od strane policije.

Nazadovanje je primećeno u jednoj ključnoj oblasti — slobodi izražavanja. Komisija je ukazala na brojne probleme, uključujući ponavljane izjave visokih zvaničnika o radu novinara, SLAPP tužbe, nedoslednu primenu medijskih zakona, politički i ekonomski uticaj na medije, uključujući uređivačku politiku, kao i pasivan rad medijskog regulatora (REM).

Vredno je pažnje i poglavlje koje se odnosi na Zajedničku spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku EU. Česti i visokorangirani bilateralni kontakti s Rusijom, praćeni učestalim antizapadnim narativima, ocenjuju se kao faktor koji dovodi u pitanje stratešku orijentaciju Srbije. Takođe, Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom iz 2024. godine opisan je kao strateška zabrinutost za EU. Suprotno očekivanjima, neusaglašavanje Srbije sa sankcijama EU protiv Rusije nije istaknuto kao glavna zamerka – navodi se umesto toga uravnoteženije, da je Srbija nastavila saradnju s EU u pružanju podrške Ukrajini.

Ipak, u mnogim drugim oblastima ocene EU o napretku i dalje se u velikoj meri zasnivaju na obećanjima vlade i usvojenim akcionim planovima, a ne na stvarnim rezultatima, čime se dodatno potvrđuje kritika da je proces pristupanja postao birokratsko „čekiranje kutija“. Na primer, u oblasti borbe protiv korupcije Komisija navodi da korupcija ostaje široko rasprostranjena i ozbiljan problem. Ukazuje se da je urušavanje krova na železničkoj stanici u Novom Sadu dodatno naglasilo nedostatak odgovornosti i transparentnosti u vladinim infrastrukturnim i građevinskim projektima, dok snažna politička volja za borbu protiv korupcije na visokom nivou i dalje izostaje. Iako Komisija priznaje da uloga i mandat Tužilaštva za organizovani kriminal nisu dovoljno zakonski uređeni, u ovoj oblasti ipak konstatuje „ograničen napredak“, pozivajući se na usvajanje nacionalne strategije i akcionog plana za borbu protiv korupcije za period 2024–2025.

Uprkos oštrijoj retorici, statistički gledano, Srbija je uglavnom zadržala status kvo u pogledu spremnosti za članstvo u EU. Prosečna ocena od 3,12 predstavlja blago povećanje od 0,01 u odnosu na prošlu godinu. Slično, zemlja i dalje ostaje ograničena u mogućnosti da uhvati korak s novim talasom entuzijazma za proširenje koji prate ovogodišnje izveštaje o napretku.

Sveukupno, Izveštaj o napretku Srbije za 2025. prilično verno odražava mešovitu sliku formalnog napretka u ispunjavanju zahteva EU, uz istovremeni izostanak suštinskih reformi i kontinuirane proteste protiv vlasti, što je izazvalo trajnu kritiku vlade u Beogradu. Iako ostaje u okvirima diplomatskog jezika, Komisija ipak usvaja primetno oštriji ton prema Aleksandru Vučiću i njegovom režimu.

Ipak, kao i mnogo puta do sada, dok Komisija pokazuje snažno razumevanje problema na terenu, uspešna je u dijagnostici, ali ne i u terapiji. Drugim rečima, ovogodišnji izveštaj jasno prikazuje režim koji sistematski krši osnovne slobode svojih građana, uključujući osnovni princip slobodnih i fer izbora. Ipak, izveštaj se uzdržava od otvorenog imenovanja i prozivanja odgovornih. Upravo je takva odgovornost neophodna ne samo da bi se povratio kredibilitet procesa proširenja, već i da bi se obnovilo poverenje građana Srbije u Evropsku uniju.

(BiEPAG/foto: Autonomija)