Nije bila obična sreda! S nestrpljenjem se iščekivalo objavljivanje godišnjeg izveštaja Evropske komisije (EK) o uspehu Srbije na putu evropskih integracija u prethodnom periodu. Evroentuzijasti, novinari, prijatelji i porodica, svi su bili željni da dobiju prvi uvid u izveštaj EK. Dobijanje ranije kopije nacrta izveštaja bilo je pitanje posebnog prestiža među kolegama.

Da ne bude zabune, ovaj kratak uvod se odnosi na sredu, 8. oktobar 2014. godine, kada je Srbija započela pregovore o pristupanju EU. Od tada, uzbuđenje, iščekivanje i interesovanje u vezi sa stavom EK o procesu pridruživanja Srbije odavno su nestali.

Ovogodišnji izveštaj je malo promenio format kako bi pružio transparentnije, sažetije i konkretnije informacije građanima koji bi možda želeli da saznaju više o putu svojih zemalja ka pristupanju EU. Na prvi pogled, izveštaj je dobro izbalansiran i iskreno opisuje mešavinu koja predstavlja sprovođenje formalnih zahteva i odsustvo suštinskog napretka. Nema velikih iznenađenja, ni negativnih ni pozitivnih, i „poslovanje kao i obično“ moglo bi biti najbolji opis trenutne perspektive pristupanja Srbije EU.

EK je još jednom preporučila otvaranje pregovora o Klasteru 3 pošto je Srbija ispunila kriterijume za otvaranje, ali države članice tek treba da postignu konsenzus i donesu odluku o tome. Tri glavne oblasti koje će nastaviti da definišu dinamiku pregovora Srbije o pristupanju EU ostaju nepromenjene – reforme u oblasti vladavine prava, normalizacija odnosa sa Kosovom i usklađivanje sa spoljnom politikom EU, posebno u vezi sa sankcijama Rusiji nakon njene agresije na Ukrajinu „kao prioritetno pitanje“.

Kada je reč o ključnim zaključcima, izveštaj ističe da visoki nivo odnosa sa Rusijom i Kinom i dalje postavlja pitanja o strateškoj orijentaciji Srbije; ponovo se poziva Srbija da poboljša izborne uslove i poštuje preporuke ODIHR/OSCE „kao pitanje prioriteta“ (nažalost, deo kredibiliteta EU je nepovratno oštećen njenom nevoljkošću da reaguje odlučnije nakon poslednjih izbora u Srbiji); EK ukazuje na teške okolnosti u kojima deluju organizacije civilnog društva i novinari, što direktno utiče na slobodu izražavanja (njen nedostatak) – nije postignut napredak u rešavanju preporuka iz prošle godine u ovoj oblasti.

Takođe, vredi napomenuti da je ove godine EK uspela da pruži ocenu funkcionisanja demokratskih institucija, što je integralni deo klastera osnovnih vrednosti, i na toj skali, Srbija se našla pozicionirana iza Crne Gore, Moldavije, Severne Makedonije i Albanije.

Statistički gledano, Srbija je ostvarila minimalan napredak u pogledu spremnosti za članstvo u EU. Prosečna ocena 3,11 bolja je za 0,06 poena u odnosu na prošlu godinu. Da li građani osete poboljšanje svog života za 0,06 poena? Da li se osećaju 0,06 poena bliže EU? Ne bih se kladio na to. Što se tiče napretka u poređenju sa izveštajem iz prošle godine, nije zabeležen nikakav u devet pregovaračkih poglavlja i u oblasti reforme javne uprave, dok je u četiri poglavlja zabeležen napredak od pola poena (poglavlja 16, 18, 21, 24).

Ovakvim tempom usklađivanja sa propisima i standardima EU, Srbiji će biti potrebne decenije da ispuni uslove za članstvo, a Vlada je upravo postavila ambiciozan zadatak da ovaj proces završi do kraja 2027. godine (što je inače kašnjenje od 9 godina u poređenju sa prvobitnim planom predstavljenim u uvodnoj izjavi Republike Srbije na početku pristupnih pregovora). Razlozi za ovako slab učinak su različiti i svakako je moguće pronaći alibi u činjenici da je do 2022. godine proces proširenja EU stagnirao (iako niko nije sprečio srpske vlasti da samostalno sprovode potrebne reforme u korist svojih građana). Međutim, od agresije Rusije na Ukrajinu, uočava se novi zamah.

EU počinje da se priprema za apsorpciju novih članica, razmatrajući kako će njeno proširenje uticati na njene osnovne vrednosti, njene politike, budžet i upravljačku strukturu. U takvim okolnostima, neophodno je da srpske vlasti počnu da ispunjavaju svoje obaveze sa mnogo više ambicije i iskrenosti. Obaveze su poznate već dugo, ali nedostaje iskrena politička volja i posvećenost reformama, što već godinama ističemo pisanjem sličnih reakcija.

Ono što je posebno interesantno za ovogodišnji izveštaj je da se njegovo objavljivanje poklapa sa završetkom mandata stare Komisije i neposredno nakon posete njenog novog/starog predsednika regionu. Javnost u Srbiji je posebno bila zainteresovana za nesrazmernost pozitivnih ocena izrečenih tokom te posete i suštine izveštaja administracije predsednika EK. Nažalost, kontrast je očigledan, a ocena da srpske vlasti ispunjavaju svoje obaveze ne nalazi potvrdu u izveštaju. Postavlja se pitanje zašto predstavnici EK nastavljaju da šalju dvosmislene poruke u trenutku kada od Srbije zahtevaju iskreniji odnos prema ispunjavanju obaveza i jasnu komunikaciju u vezi sa pozitivnim efektima pristupanja Uniji. Čini se da zabrinutost da geopolitička realnost ima prednost nad poštovanjem principa demokratije nije bila neosnovana i da se transakcioni odnos između autoritarnog režima i EU i dalje zasniva na pragmatizmu i oportunizmu, a ne na poštovanju demokratskih vrednosti.

Konačno, ovogodišnji izveštaj je poslednji koji je predstavio kontroverzni komesar za proširenje, koji je prethodnih godina „u duhu dobrosusedskih odnosa” bio previše tolerantan kada su u pitanju autokratske tendencije srpskih vlasti i time doprineo smanjenju integriteta procesa proširenja Unije. Svaki put kada bi on popustljivo odbacio ozbiljna pitanja koja su imala direktne posledice po demokratiju i prava građana Srbije, EU bi gubila procenat podrške u srpskoj javnosti.

Ako je proširenje strateški interes EU, njen odnos prema režimu koji kontinuirano krši osnovne principe parlamentarne demokratije mora da se promeni u korist obe strane u pregovorima, odnosno EU i građana Srbije (a ne isključivo u interesu režima), a budući komesar za proširenje će taj posao morati da radi sa mnogo više integriteta, odlučnosti i iskrenosti. Jer poštenje je osnova međusobnog poverenja, a poverenje je ključ povratka kredibiliteta procesa proširenja i pristupanja Srbije EU.

Srđan Majstorović (biepag.eu/foto: Evropska komisija)