Govoreći o značaju studentskih protesta i njihovom mirnom karakteru na panel-diskusiji Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, Florijan Biber sa Univerziteta u Gracu smatra da je režim očigledno više puta pokušao da izazove nasilni odgovor protesta, jer bi mu to olakšalo upotrebu represivnih mera.

„Mislim da je jedini razlog zbog kog su protesti opstali tako dugo taj što režim nije imao izgovor da koristi represivne mere. Videli smo šta su radili 15. marta, što je očigledno bio pokušaj da se izazove kriza koja bi im olakšala da zatvore i okončaju proteste“, kaže Biber za Danas.

On naglašava da je upravo izostanak nasilja razlog zbog kog je režim pokušavao da ga izazove. Takođe smatra da bi, ukoliko bi nasilje došlo sa strane studenata i građana, režimu bilo veoma lako da opravda nasilje sa svoje strane.

„Zbog toga mislim da je to bila veoma pametna strategija, posebno za jedan dugoročni protestni proces. Postoji i istorija: svi građanski i društveni pokreti u Srbiji u poslednjih 25 godina bili su izrazito nenasilni. To je veoma zanimljivo ako se poredi sa stepenom ratova i nasilja. Iako postoji polarizacija, Vučićev režim počiva upravo na gajenju straha“, zaključuje on.

Govoreći o promenama koje je donela generacija mladih, izvršna direktorka Građanskih inicijativa Maja Stojanović smatra da se najpre treba pomiriti sa činjenicom da živimo u potpuno novom svetu.

„Mladi su promenili stvari kroz poverenje i zajednički rad. Tu su solidarnost i nada. Želja da se demokratija gradi svakog dana, a tu smo mi stariji grešili — i u civilnom sektoru i u politici“, kaže Stojanović.

Ona naglašava da nije sve na mladima, već da svi treba da učestvuju u promenama.

„Mladi su drčniji kada je reč o pravdi i o onome što im pripada. Mislim da ta drčnost treba da se gradi i gradi se u svakoj novoj generaciji. Iako svaka promena deluje zastrašujuće, moramo da prihvatimo da se sve gradi svakog dana i da tako i treba da bude“, kaže Stojanović.

Studentkinja Fakulteta političkih nauka Aleksandra Kuzmanović smatra da su mladi odrasli uz sadržaje koji promovišu poštovanje prava i princip „ne daj na sebe“. Naglašava da zbog toga mladi ne prihvataju autoritete ako se oni ne dokažu.

„Postoji poštovanje prema starijima, ali ne po svaku cenu. Taj stariji mora da se pokaže. Mada, i tu treba biti oprezan. Mladi jesu ustali — što znači da su ustali protiv autoriteta — ali to ne znači nužno da bi ustali za demokratiju“, ističe Kuzmanović.

Ona smatra da program studentske liste i njena ideologija moraju biti takvi da se protiv populizma može boriti jedino populizmom i „catch-all“ pristupom.

„Mislim da sada prvo treba da dođemo do nulte tačke, a to je smena režima. Čini se da je jedini način da se borimo protiv populizma upravo primenom istog principa. Stranke su pokušavale da nešto promene jasnim ideološkim opredeljenjima, ali su se samo cepale i svađale na opozicionoj strani, pa tako nisu uspele da dobiju podršku“, objašnjava Kuzmanović za Danas.

Ona dodaje da studentski pokret, taktički gledano, mora da zadrži masovnost i da je nepotrebno uvoditi teme koje trenutno nisu ključne.

„Sada je ključno govoriti o demokratizaciji, oslobađanju institucija i medija. Nema potrebe da se sada otvaraju debate i svađe oko drugih tema, jer one nisu prioritet. Kada dođe do smene režima, tada možemo otvoriti prostor za normalnu političku participaciju“, zaključuje Kuzmanović.

Politikolog Vujo Ilić kaže, s druge strane, da nije imao posebna očekivanja od mladih.

„Znali smo da su mladi antiautoritarni. Znali smo da ova generacija nema poverenje u autoritete i da se prema njima odnosi drugačije nego prethodne. Svaki lider stranke ima određeni politički autoritet koji ga održava, a zbog stavova mladih prema autoritetu, to otežava rad strankama“, objašnjava Ilić.

On dodaje da bi praktikovanje demokratije trebalo da bude odgovor na svako političko pitanje.

„Iako ne znamo kada će biti izbori, nije dobro očekivati da se ljudi time bave sada. Umesto toga, treba se posvetiti demokratiji kao svakodnevnoj praksi, jer se tako gradi poverenje među ljudima“, kaže Ilić.

Florijan Biber se osvrće i na trenutno društveno-političko stanje u Srbiji, ističući da su posledice propagande i govora mržnje režima Aleksandra Vučića vidljive, ali da su promene moguće.

„Smanjivanje govora mržnje biće dugotrajan proces, ali ono što je ohrabrujuće jeste da studentski pokret šalje potpuno drugačije poruke. Oni uopšte nisu širili mržnju, već su imali vrlo pozitivnu poruku. Mislim da je to bio veoma pametan pristup, jer time smanjuju nivo mržnje u društvu i pokazuju da postoje i druge vrednosti“, zaključuje Biber.

(Danas/foto: N1)