Izveštavanje sa studentskih i građanskih protesta za novinare i novinarke manjinskih redakcija, poput onih u slovačkim redakcijama Radio-televizije Vojvodine, neretko predstavlja hod po tankoj liniji. Osim standardnih izazova profesije, ovi novinari suočavaju se i sa specifičnim okolnostima koje mogu uticati na njihovu bezbednost i način na koji prenose informacije.

Obe slovačke redakcije pokrajinskog javnog servisa nastoje da redovno informišu svoju publiku o ovim dešavanjima, prateći proteste u svojim matičnim sredinama, ali i šire. “Od početka protesta, redovno informišemo gledaoce kroz naš dnevnik, bilo da je reč o protestima u našim slovačkim sredinama ili u drugim mestima u Srbiji”, kaže Sandra Galađik, novinarka Slovačke redakcije Televizije Vojvodine.

Ograničeni resursi, alternativni pristupi: Kako izveštavaju slovačke redakcije RTV-a

Međutim, ograničen broj kamera i vozila, kao i kratki rokovi za najavu protesta, često otežavaju direktno izveštavanje sa terena. Uprkos ovim preprekama, redakcije pronalaze alternativne načine da prenesu informacije, oslanjajući se na materijale dobijene od organizatora i građana, kao i na angažovanje putem društvenih mreža.

“Protesti koji su se održavali u Selenči, Pivnicama i drugim mestima koja nisu u neposrednoj blizini Novog Sada čine putovanje i obim posla neadekvatnim za uslove u kojima radimo. Kada dođe do ovakvih situacija, trudimo se da izveštavamo na alternativne načine: napravimo foto i video materijal mobilnim telefonom ili nam organizatori i građani šalju materijal koji potom koristimo za montažu priloga”, kaže Sandra Galađik.

Pristup izveštavanju o protestima, balansiranje između objektivnog informisanja i razumevanja perspektive učesnika, kao i proces odabira sagovornika i nastojanje da se predstave različite perspektive protesta, predstavljaju ključne aspekte rada redakcija koje prate ovakva dešavanja.

Način na koji mediji odgovaraju na ova pitanja oblikuje javno mnjenje i razumevanje složenih društvenih pojava. Toga su svesni i novinari Slovačke redakcije Radija Novi Sad.

“U ovo vreme je jako teško izveštavati o studentskim protestima a da se ne uključi empatija i neka nada za novo, bolje sutra. Svakom normalnom čoveku je jasno da su studenti zapalili neku novu vatru u nama, da su nas ubedili da postoji svetlo na kraju tunela. Zato je i jako teško izveštavati a da se ne uključi emocija”, kaže Viera Dorčova Babjakova, zamenica odgovornog urednika Slovačke redakcije Radija Novi Sad.

Poseban izazov u izveštavanju o studentskim protestima, sa kojim se suočavaju one redakcije Radio-televizije Vojvodine, koje nastoje pravovremeno i objektivno informisati svoju publiku, ogleda se u situacijama kada akteri protesta odbijaju saradnju. Naime, novinari slovačke redakcije RTV Vojvodine susreli su se sa slučajem da studenti u blokadi, nakon konsultacija sa svojim timom za odnose s javnošću, nisu želeli da daju izjave.

“Njihov plan bio je da bojkotuju RTV, iako su, kako su rekli, svesni da naša redakcija izveštava o situaciji u zemlji u vezi sa studentskim i građanskim protestima”, kaže Sandra Galađik.

Pošto slovačka radijska redakcija RTV-a nema 24-časovni program, postoji dovoljno vremena da se utisci sa protesta „slegnu“, kaže Viera Dorčova Babjakova.

“Pošto pratim proteste u malim ili manjim sredinama, jako je teško naći sagovornike, većinom su to govornici na protestima i poneki građanin nema problem javno izneti svoje mišljenje”, dodaje.

Međutim, važno je sagledati širu medijsku sliku u Vojvodini, gde se Radio-televizija Vojvodine u celini suočava sa kritikama samih studenata u blokadi, ali i dela javnosti i opozicionih političkih snaga zbog neobjektivnog i pristrasnog izveštavanja, posebno informativnih redakcija na srpskom jeziku.

U takvom polarizovanom medijskom okruženju, izveštavanje manjinskih redakcija dobija dodatnu težinu i značaj u pogledu pružanja raznovrsnijih perspektiva o aktuelnim društvenim dešavanjima, uključujući i studentske i građanske proteste.

Medijska ekspertkinja Dubravka Valić Nedeljković kaže da je odavno u istraživačkim rezultatima primećeno da radijski program javnih servisa daleko profesionalnije radi od televizijskih, verovatno zato što donosioci odluka nemaju interesa za radio jer smatraju da je slušanost nedovoljna da bi to zabrinjavalo.

“Uostalom ja kao u osnovi radijska novinarka imam i tridesetogodišnje iskustvo iz doduše prošlih vremena da je uvek radio bio daleko, daleko profesionalniji od TV i uvek su se tu mogle provući kritičke note i teme koje televizija nikada ne bi stavila na agendu, mislim pre svega na RTS i RTV. To se i danas dešava u oba javna servisa jer ta dva radijska programa redovno pratim kao slušalac doduše a ne istraživačica i vidim razliku”, kaže Dubravka Valić Nedeljković, medijska ekspertkinja i predsednica Upravnog odbora Novosadske novinarske škole.

Ovi primeri ilustruju složenost odnosa između protestnih pokreta i medija, te otvaraju pitanja o specifičnim preprekama na koje mogu naići novinari manjinskih redakcija u nastojanju da prenesu sve relevantne informacije.

S obzirom na specifičnosti sa kojima se suočavaju manjinske redakcije RTV-a prilikom izveštavanja o studentskim i građanskim protestima, neminovno se postavlja pitanje o uticaju njihovog medijskog angažmana na formiranje javnog mnjenja unutar vojvođanske multikulturalne zajednice.

“Mislim da je veoma mali i da i dalje većinu baš ne zanima šta radi manjina, a i retki su danas, za razliku od pre četrdesetak godina, koji su dvojezični ili čak i višejezični i važna im je promotornost mulikulturalizma. Ukidanjem učenja jezika sredine praktično je stavljena tačka na sistemsko promovisanje multikulturalizma koji se ipak oslanja na multijezičnost u mnogim aspektima”, smatra medijska ekspertkinja.

Prema Valić Nedeljković, u Vojvodini nema nacionalnog animoziteta prema manjinskim zajednicama ili jedne manjine prema drugoj. Kako kaže, to jednostavno nije tema, ali istovremeno i afirmacija multikulturalizma na žalost nije više tema visoko postavljena kako na političkoj, tako i na medijskoj agendi.

“Na primer, godinama je NNŠ monitorovala programe na jezicima nacionalnih manjina i radija i TV RTV-a što je bio zaista izuzetno važan istraživački napor, ali vi više ni od koga za takvo komparativno istraživanje ne možete dobiti projektno finansiranje, kako od stranih donatora uključujući i evropski novac, tako i od domaćih. Takva istraživanja su skupa jer angažuju puno istraživača zbog jezičke komponente i jednostavno to ne može da se radi bez finansijske ozbiljne potpore. Nikoga to više ne zanima i meni je jako žao zbog toga”, kaže Valić Nedeljković.

Solidarnost i suočavanje sa pritiscima: Iskustva novinara slovačkih javnih servisa

Pitanje uloge novinara u društvenim promenama često polarizuje mišljenja. Jedni smatraju da je neophodna neutralnost i objektivno prenošenje informacija, dok drugi zagovaraju aktivniju ulogu u promovisanju pozitivnih promena. Novinarka Viera Dorčova Babjakova iz slovačke redakcije Radija Novi Sad smatra da bi uloga novinara trebala biti pre svega u upozoravanju na društvene promene.

“Mislim da novinari treba da imaju možda pasivniju ulogu u društvenim promenama. Treba upozoravati na društvene promene, ako su kvalitetne podržavati ih, ali novinari u manjim sredinama su uvek targetirani, nazivani, u ovom slučaju, organizatorima protesta samo iz tog razloga što odlaze na proteste i izveštavaju sa njih”, kaže.

Lično poistovećivanje sa ciljevima protesta je često neminovno, posebno kada se radi o temama koje nose potencijal za bolju budućnost. Ipak, kako ističe Viera Dorčova Babjakova, život u manjoj sredini predstavlja značajnu kočnicu za preuzimanje aktivnije uloge.

“Sa druge strane, vlast, pa i lokalna, ove proteste posmatra kao političke, pa je jako teško izboriti se sa tim”, dodaje Viera Dorčova Babjakova.

Kada je reč o bezbednosti tokom izveštavanja sa protesta, novinarke slovačkih redakcija RTV-a, svesne odgovornosti koje kao novinarke imaju, za sada ističu relativan osećaj sigurnosti, bez direktnih napada.

“Iako su postojale situacije koje su izazivale napetost, poput nepredvidivih promena na protestu ili otežanog pristupa određenim mestima, bila sam svesna da je bezbednost ključna. Na sreću, tokom mog izveštavanja, nije bilo verbalnih ili fizičkih napada”, kaže Sandra Galađik, dok Viera Dorčova Babjakova ukazuje na momente nelagode, poput onih tokom tišine na protestima kada zvuk udaljenog automobila može izazvati oprez i potrebu za osvrtanjem.

Solidarnost među novinarima, posebno onima koji rade u slovačkim manjinskim ili nezavisnim medijima, predstavlja važan oslonac u suočavanju sa potencijalnim rizicima. Oni prate rad jedni drugih, pružaju podršku i informišu javnost o eventualnim pritiscima ili napadima na kolege, iako, kako kaže Viera Dorčova Babjakova, takvih slučajeva za sada nema mnogo u njihovom bliskom okruženju.

Prema rečima Sandre Galađik, novinarke Slovačke redakcije Televizije Vojvodine, postoji stalan kontakt sa koleginicama i kolegama iz drugih redakcija, putem kojeg su saznali i za napade na redakciju Storyteller.

“U našoj redakciji smatramo da napadi i pritisci na novinare, bilo da su verbalni ili fizički, nisu prihvatljivi i ne smeju proći nezapaženo. O tome redovno diskutujemo sa kolegama kako bismo se pripremili za eventualne situacije i, takođe, informišemo o tim slučajevima”, kaže ova televizijska novinarka.

Svest o značaju kolegijalnosti i zajedništva posebno dolazi do izražaja u izazovnim vremenima, poput perioda intenzivnih društvenih protesta. Novinari, a naročito oni koji deluju u lokalnim sredinama, ponovo otkrivaju vrednost međusobne podrške i razmene informacija.

“Mislim da su se tokom protesta naši lokalni novinari ponovo povezali. Ponovo smo počeli da cenimo i shvatamo značaj kolegijalnosti i zajedništva. Kada sam primetila da na terenu nema drugih novinara, odmah sam ih obavestila o dešavanjima i pitala da li im je potrebna neka informacija. Slala sam foto i video materijale u neke redakcije, dok sam u druge prosleđivala glasovne snimke i telefonska izveštavanja za radio. Verujem da je razmena informacija ključna, a to zahteva solidarnost među nama.”, kaže Sandra Galađik.

Jer solidarnost je važna za očuvanje slobode, etičkih principa i integriteta profesije, kao i za stvaranje bezbednijeg medijskog okruženja, zaključuje.

Pored direktnih pritisaka i napada, slobodu medija ugrožavaju i takozvane SLAPP tužbe, strateške tužbe protiv javnog učešća, čiji je cilj zastrašivanje novinara i kritičara. Iako trenutno nisu zabeleženi aktivni slučajevi SLAPP tužbi unutar slovačke medijske zajednice u Vojvodini, svest o njihovom potencijalnom uticaju itekako je prisutna, te stvara dodatni pritisak na novinare u njihovom svakodnevnom radu.

“Upoznata sam sa problematikom SLAPP tužbi i smatram da one ozbiljno utiču na rad novinara, jer se koriste kao način zastrašivanja, što novinare tera da izveštavaju na način koji nije u skladu sa profesionalnim i objektivnim standardima. Trenutno nisam svesna aktivnog slučaja SLAPP tužbi u slovačkoj zajednici, ali ovaj fenomen može ozbiljno opteretiti novinare, terajući ih da postanu ‘oprezniji’ u svom izveštavanju, što je u slovačkoj zajednici često shvaćeno kao ‘izveštavanje samo o nošnjama i kobasicijadama’. Ovakva situacija tera novinare da izbegavaju teme koje mogu izazvati kritiku, što smanjuje novinarsku hrabrost. Ipak, sigurna sam da imam uvek podršku urednika, a ako dođe do bilo kakvih pravnih problema, svog advokata već imam”, zaključuje Sandra Galađik.

Vladimira Dorčova Valterova (NDNV/foto: Magdalena Lekar)

“Ovaj sadržaj nastao je uz finansijsku podršku Vlade Norveške, Balkanskog Fonda za demokratiju, projekta Nemačkog Maršalovog Fonda Sjedinjenih Američkih Država i Vlade Švajcarske. Za sadržaj je isključivo odgovorno Nezavisno društvo novinara Vojvodine i ne odražava stavove Vlade Norveške, GMF BTD-a, Vlade Švajcarske ili njihovih partnera.”