Vojvodina se, potvrđeno je nedavno i u Službenom glasniku, upisala u klub nedovoljno razvijenih regiona  jer joj je ostvarena vrednost bruto-domaćeg proizvoda ispod republičkog proseka. Ekonomski pokazatelji nikako joj ne idu u prilog: pokrajinski BDP per capita (po glavi stanovnika) je skoro dvostruko manji od onog u Beogradskom regionu, niži je za oko sedam odsto, od prosečnog BDP Centralne Srbije. Učešće Vojvodine u društvenom proizvodu Srbije je, prema podacima novosadskog Centra za strateška ekonomska istraživanja “Vojvodina – CES“, 2000. godine iznosilo 31,5 odsto, 2001. godine je poskočilo na 33 odsto, a zatim je počela tendencija stalnog pada – 2002. godine 30,9 odsto, 2003. godine 30,6 odsto, 2004. godine 29,8 odsto itd, sve do današnjeg dana, kada se to učešće može proceniti na manje od 25 odsto. Prosečne plate u Vojvodini pale su ispod republičkog proseka… Navodeći te podatke vojvođanski ekonomski analitičari ocenjuju da se tendencija zaostajanja očito nije mogla zaustaviti „redovnim merama“, ali ukazuju i da je možda reč o tome da je svođenju Vojvodine na ekonomsku provinciju doprineo centralistički sistem, nastavljen i posle miloševićevskog doba.

Ekonomista, zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević u razgovoru za „Autonomiju“, ukazuje, pak, da su problemi Vojvodine problemi cele Srbije i da je nemoguće posmatrati ih odvojeno.

– Statistika se ne bavi pitanjem ocene razvoja već računa regionalni BDP, pa se vidi da je Vojvodina ispod proseka akcenat je na tome da beogradski region prednjači. Činjenica je i to da Vojvodina nije homogeni region, sa aspekta razvijenosti ona je heterogena taman koliko i cela Srbija. U svakom slučaju, sa aspekta razvoja i privrede je nemoguće Vojvodinu gledati drugim očima – kaže Kovačević i objašnjava da je prosto, poljoprivreda povezana s industrijom; prehrambena industrija sa tržištem; proizvodnja žita sa agromerama a one su opet, decenijama bile sve slabije i slabije… Sve je to, uglavnom, šira priča.

Po njemu, decentralizacija nije pitanje separacije i nezavisnog razvoja jednog područja u odnosu na drugo. To su, veli, loša povezivanja.

 – To nema nikakve veze, pala je po ekonomskim pokazateljima cela zemlja, ne samo Vojvodina. Ali, pad Srbije i republika bivše Jugoslavije počinje još daleke 1968. godine, kada je suspendovana privredna reforma. Već su sedamdesete godine donele nevolje i zaduživanja, a posle ustava iz 1974. i Zakona o udruženom radu iz 1976, usledile su pogrešne investicije u bivšoj Jugoslaviji, dogodilo se veliko zaduživanje, prva kriza likvidnosti duga osamdesetih. godina, prvi „stend baj“ aranžman s MMF-om, pljačka devizne štednje građana devedesetih, a potom se ušlo u totalni haos… Posrtanje cele zemlje, pa i Vojvodine traje već četiri decenije, s tim što smo ove poslednje, od 2001. godine, imali na početku neku rehabiilitaciju, stabilizaciju i delimične reindustrijalizaciju. Međutim, ne i sprovođenje nekih ozbiljnih reformi te smo opet došli do tačke na kojoj je nužno preokrenuti razvoj na drugi kolosek i nužno je sprovesti reforme jer bez njih nema nikakvog parcijlanog razvoja ni Vojvodine ni Centralne Srbije ni Beograda, ni bilo čega…- ukazuje Kovačević.

Odgovarajući na pitanje da li je ova vlada kadra za to i da li ima šanse da poboljša ekonomsku situaciju u zemlji naš sagovornik pozitivnim ocenjuje aranžman sa MMF-om. Pozitivne okolnosti su, dodaje,  i to što imamo rešen rebalans, imaćemomo pokriće za budžetski deficit i verovatno za planiranje budžeta za sledeću godinu rešeno finasiranje do nekog momenta.

– Veoma je značajno što su se noćas obratili javnosti učesnici samita lidera evrozone, na kojem je postignut dogovor o oprostu duga Grčkoj, povećanju obima Evropskog fonda za finansijsku stabilnost na oko hiljadu milijardi evra…. To je velika stvar, jer bismo, nedajbože da se odigrala drama sa propašću evrozone, mi kao periferija teško stradali. Ali, naravno, to nije dovoljan uslov za nas, pred nama su reforme – naglašava Kovačević.

 A, kako kaže, trebaće nam celovitija reforma javnog sektora koja će obuhvatati teška polja kao što su penzioni sistem, javna i komunalna prduzeća kao preduslov za razvoj janvo-privatnog partnerstva, kao i reforma velikih korisnika – zdravstva, obrazovanja, takođe i upravljanja gradskim građevinskim zemljištem…

 Ljubica Blitva – Trošić