Protiv inđijskog portala IN Medija pokrenuto je čak osam tužbi zbog povrede ugleda i časti i povrede privatnosti. Ono što je interesantno jeste da su tužbe jednobrazne i da se u svakoj traži identična odšteta – 200.000 dinara, što ovom mediju nad glavom uspostavlja teret u visini od 1,6 miliona dinara, bez sudskih troškova.

Ovi postupci okarakterisani su kao takozvani SLAPP (Strategic Lawsuit Against Public Participation), strateški postupci protiv učešća javnosti koji su zapravo zloupotreba pravosuđa jer se koriste radi zastrašivanja, ućutkivanja ili obesrabrivanja aktivista i novinara da nastave sa svojim aktivnostima ili istraživanjima određenih tema.

Besplatna pravna pomoć Nezavisnog društva novinara Vojvodine, obezbeđena je kroz dva programa „Mreža otpornosti za zaštitu novinara od diskriminacije i unapređenje međusektorskog poverenja u multietničkim zajednicama u Srbiji“ koji je podržalo Holandsko ministarstvo spoljnih poslova u okviru Matra programa i „Jačanje mehanizama za pružanje pravne pomoći novinarima u Vojvodini“ koji finansira UNESCO. Ova pomoć trebalo bi da omogući da IN Medija ove sudske postupke dočeka spremna i da minimum energije potroši na pravna pitanja u koja se, kako navode u tom mediju, slabo razumeju.

ŠTA JE ZASMETALO

U pomenutih osam tužbi predmet postupka je objavljivanje članka o dodeli sredstva za potenciju maloletnicima od strane predsednika opštine Inđija, objavljenog u januaru ove godine.

Poverenik NDNV i novinar IN Medija Miodrag Blečić navodi da je odmah nakon objavljivanja teksta tadašnji predsednik opštine Inđija Vladimir Gak sazvao konferenciju za novinare na kojoj je govorila jedna od majki dece koja su dobila te poklone. Ona je najavila da će tužiti IN Medija jer je njeno dete doživelo neprijatnosti u školi.

„Gak je primio te roditelje koji su nas posle tužili, čak je na konferenciji za novinare rekao da je moguće da će nas i on tužiti.  Onda su nam 3. marta stigle tri tužbe, a nakon desetak dana još tri, da bismo do kraja dobili osam“, istakao je Blečić.

Da u pitanju jesu SLAPP tužbe, Blečić ocenjuje po tome što je jedna od tužilja, koja je govorila na konferenciji za novinare sa predsednikom opštine, na junskim lokalnim izborima bila na listi grupe građana koja je inače u koaliciji sa naprednjacima u Inđiji i koja je imala i pomoćnika predsednika opštine.

„Ta majka je bila kandidatkinja za odbornicu na toj listi“, dodao je naš sagovornik.

Pravna pomoć koja je stigla od NDNV-a znači im prvenstveno rasterećenje, jer su na taj način dobili kvalitetnu pomoć koja će ih pripremiti za predstojeće postupke, a istovremeno im omogućiti da se bave svojim, novinarskim, umesto pravnim poslom.

„Videćemo šta će se dalje dešavati, ali bez te pravne pomoći bismo trpeli dodatni udar na finansije koje su već u opasnosti zbog pretnje od 1,6 miliona dinara koje potencijalno moramo da isplatimo u slučaju da izgubimo na sudu. A to onda znači automatski zatvaranje našeg portala“, precizira Blečić.

DESETINE MEDIJA NA UDARU

Projekat besplatne pravne pomoći sprovodi se zahvaljujući već uspostavljenoj mreži poverenika u 10 lokalnih sredina u Srbiji kroz program Matre (Subotica, Bački Petrovac, Senta, Pančevo, Bačka Topola, Sombor, Inđija, Kragujevac, Novi Pazar i Dimitrovgrad). U maju ove godine obezbeđena je dodatna finansijska podrška UNESCO-a, zahvaljujući kojoj će još 18 meseci besplatna savetodavna i pravna pomoć biti dostupna svim novinarima u Vojvodini koji su izloženi različitim oblicima diskriminacije, pretnji i direktnih napada.

Pravni zastupnik NDNV i advokat koji je angažovan na projektu besplatne pravne pomoći Veljko Milić precizira da je Nezavisno društvo novinara Vojvodine i ranije pružalo pomoć žrtvama SLAPP tužbi.  

„Trenutno imamo negde oko 30 aktivnih predmeta u kojima zastupamo novinare i medije. Kada kažem 30 aktivnih predmeta, novinara i medija je mnogo više, čak i do triput više nego što je postupaka, jer na primer u jednom postupku ima čak sedam novinara“, precizira Milić.

Zanimljivost vezana za ove postupke jeste da su mahom pokrenuti protiv novinarki, tek nekoliko se odnose nam medij ili na kolegu Dinka Gruhonjića.

Tuženi su najčešće po osnovu povrede ugleda i časti, a zapravo zbog objavljivanja tekstova o malverzacijama ili drugim “brljotinama” institucija ili pojedinih funkcionera poput, na primer, teksta o javnim nabavkama iz usluga socijalne zaštite ili objavljivanja izveštaja sa suđenja.

Milić ocenjuje da je novinarima i medijima koji se nalaze na udaru SLAPP tužbi besplatna pravna pomoć jedna od najvažnijih, ako ne i najvažnija aktivnost kojom mogu da otklone posledice tih SLAPP tužbi.  

Dodaje i da u Srbiji ne postoji mehanizam za odbacivanje SLAPP tužbi na samom početku, samim tim ni zakonska prepreka da bi ih neko pokretao, zbog čega je žrtvama takvih tužbi mnogo lakše kada znaju da imaju obezbeđenu pravnu pomoć jer sami postupci, ukoliko računamo advokatske troškove i sudske takse, nisu mali i u proseku se kreću oko 600-700 evra po postupku.

„Često kada su SLAPP tužbe u pitanju, tužbeni zahtevi budu mnogo veći što poskupljuje postupak, tada troškovi dostignu i po nekoliko hiljada evra. Pored toga što bi bilo dobro da bude i dalje besplatna, trebalo bi da bude pružena i od strane advokata koji imaju određenu ekspertizu kada je u pitanju SLAPP tužbe i rad sa novinarima i medijima“, ističe on.

Milić smatra da bi bilo dobro ukoliko bi moglo da se omoguće sredstva za plaćanje sudskih taksi, koje moraju da se plate na samom početku i nekada znaju da iznose i po više desetina hiljada dinara.

„Tužioci vrlo često smišljeno šalju te SLAPP tužbe sa tužbenim zahtevima koji su i po nekoliko miliona dinara, unapred znajući da nikada neće dobiti naknadu štete od nekoliko miliona dinara, ali isto tako unapred znajući da će medij i novinar koji piše odgovor na tužbu biti suočen sa plaćanjem sudske takse od 90 i više hiljada dinara, što na samom početku postupka može da bude ogromna prepreka za medij i ugrozi svakodnevno poslovanje“, precizira naš sagovornik.

Milić ističe i da se SLAPP postupci koji se vode protiv novinara i medija ne razlikuju mnogo od drugih parnica za naknadu štete za povredu ugleda i časti, ali da određene specifičnosti ipak postoje. Zbog toga smatra da je neophodno raditi na senzibilizaciji advokata i njihovim upoznavanjem sa sudskom praksom, kako Evropskog suda za ljudska prava tako i naših sudova.

(NDNV)