Istoričar Milivoj Bešlin gostujući u emisiji Marker razgovor istakao je da smo mi postali „društvo koje nije sposobno za bilo kakav dijalog“.

Kulturni festival „Mirdita, dobar dan“ osnovan je pre deset godina sa ciljem da poveže Srbe i Albance, da vodi ka pomirenju u regionu. Prema rečima sagovornika Insajdera tome je trebalo da služi i dijalog između Kosova i Srbije u Briselu, međutim, kako konstatuje, do toga nije došlo.

Dodaje da su se, prema načinu na koji vlast nastupa prema ovom Festivalu, „stari radikali vratili, samo sada pod imenom Naprednjaci, na fabrička podešavanja, jer ova količina mržnje ne može biti samo od nekakvih marginalnih profašističkih i ekstremno – desničarskih grupa već mora da ima podršku države“.

„Država tu ne sme da bude ne samo neutralna, država tu ne sme ono, što se nekada govorilo o Vajmarskoj Nemačkoj, da zažmuri na desno oko. U ovom slučaju, naša država itekako žmuri na desno oko i naša država, odnosno vlast i njene institucije su se stavile na stranu onih koji prete, stavile su se na stranu desničnih ekstremista, identifikovali su se time sa njima“, ističe Bešlin.

Prema rečima sagovornika Insajdera, zabrana festivala „Miridita, dobar dan“ i nedavna zabrana ulaska i deportacija bosansko-hercegovačkog pisca Feđe Štukina predstavlja mnog širi spektar i da je to „sada već i odnos prema slobodi izražavanja i prema onim elementarnim ljudskim pravima i slobodama“.

„Stavljeni znak jednakosti između onih koji pozivaju na mir i onih koji pozivaju na nasilje. Što mislim da je vrlo opasno, jer ako neko između mira i pomirenja i nasilja stavi znak jednakosti, to znači da se zapravo identifikovao sa nasiljem“, naglašava on.

Sagovornik Insajdera dodaje da je naša autoritativna kultura vlasti takva „da političkog protivnika smtramo neprijateljem“, da je tako bilo u 19. veku i da je tako i danas“ što, kako kaže, „stvara jednu atmosferu ekstremne polarizacije koja nije dobra“.

„Mislim da je to vrlo opasno, vlast to radi naravno da bi sa jedne strane održavala svoj autoritarni sistem, da bi na taj način kroz ekstremnu polarizaciju zapravo sebe održavala na vlasti i skretala pažnju sa nekih mnogo važnijih tema za živote ljudi, na primer da imamo jednu od najvećih inflacija u Evropi“, konstatuje Bešlin.

Na pitanje Insajdera gde nas može dovesti to koketiranje sa nacionalizmom za dnevnu upotrebu naš sagovornik ističe da ima malo straha kako bi sve to moglo da se završi.

„Usuđujem se da kažem da pomalo zazirem od toga da vam kažem šta mogu biti krajnje konsekvence jedne tako ekstremne polarizacije i unutar našeg društva i u regionu. I kad se zapravo do te mere raspaljuje taj ekstremni nacionalizam, netrpeljivost, mržnja, ksenofobija prema drugom i drugosti, to vrlo često može da dovede do krajnjeg nasilja“, ističe on.

Zabrinjavajuće je prema rečima našeg sagovornika da ova vlast sa jedne strane vrši ustupke u pregovorima sa Prištinom a da sa druge strane u društvu vrše ekstremnu polarizaciju.

„To su potpuno divergentni tokovi, odnosno suprotstavljeni tokovi, jer stvari koje bi bile kompatibilne su, dakle, ako idete u kompromis sa Kosovom, onda i unutar našeg društva, dakle, idete na tu priču o nekakvom pomirenju, pacifikaciji, odnosima i slično. Naravno njima je za to potreban partner u Prištini, da se razumemo odmah, ali s druge strane, ovo kako oni sada rade je nešto što meni deluje potpuno nerazumno i time velikim delom seku i granu na koju sami sede“,

Prema rečima sagovornika Insajdera mi smo postali društvo koje je „izgubilo potencijal i mogućnost za bilo kakav dijalog“.

„Mi zapravo više ni oko jednog važnog pitanja ne možemo ne samo da postignemo konsenzus, nego ne možemo ni da sedimo za isti stolom, vi ste videli kako to izgleda kada predstavnici vlasti i nekih opozicionih strana sednu za isti sto. To bude vrlo agresivno, uglavnom predstavnici vlasti upadaju u reč, viču, vređaju“, zaključije Milivoj Bešlin.

(Insajder/foto: Autonomija)