Istoričar Milivoj Bešlin izjavio je večeras da bitku protiv studenata nikada niko nije dobio.

“Bitku protiv studenata još niko nije dobio i neće je ni ovi dobiti, kako god da se ovo završi na kratki rok. Vas će ovi protesti obeležiti za ceo život i mogu samo sa žaljenjem da konstatujem da pripadam onim generacijama kada nije bilo ozbiljnog studentskog bunta”, rekao je Bešlin.

On je na predavanju studentima o istorijatu studentskih protesta u blokiranoj zgradi Rektorata Novosadskog univerziteta rekao da sadašnji protest ne bi poredio sa prethodnim studentskim buntovima, ali je dodao da sadašnji studentski bunt “jeste na tragu naše istorije i naše tradicije u borbi za više slobode i bolje društvo”.

“Isto kao što je Aleksandar Vučić na tragu autoritaraca koji će ostati crnim slovima upisan u našu istoriju”, kazao je Bešlin.

On je studentima izložio tri talasa studentskih protesta u 20. veku. Najpre, revolucionarni studentski pokret tokom 1930-ih, zatim studentsku pobunu 1968. i najzad, studentske proteste 1990-ih protiv režima Slobodana Miloševića.

Bešlin je rekao da je studentski pokret iz tridesetih godina 20. veka bio revolucionaran.

“Stradali su, borili se, ubijani i prebijani u zgradi univerziteta, zatim, tokom Drugog svetskog rata ušli u borbu, izveli revoluciju, pobedili fašizam i vladali zemljom… Svoje ideale nisu ostvarili brzo i lako, morali su ratom da se izbore”, naveo je Bešlin.

Dodao je da studentski pokret iz 1968. nije dovodio u pitanje vrednosti jugoslovenskog društva i osnove poretka, već su želeli više pravde i jednakosti u socijalizmu.

Bešlin je kazao da zahtevi studentskih protesta iz devedesetih godina prošlog veka bili u duhu vremena, na tragu borbe za liberalnu demokratiju i njen korpus vrednosti, protiv autoritarnog i korumpiranog Miloševićevog režima.

Prema njegovim rečima, lideri studentskih protesta iz tridesetih godiana 20. veka završili su kao ratni komandanti i državni funkcioneri, oni iz 1968. kao aktivisti i lideri liberalnih partija u postsocijalizmu, dok su vođe protesta iz devedesetih završili “uglavnom kao biznismeni i političari”.

Bešlin je rekao da je ovo prvi studentski pokret kod nas koji ne deluje u senci opozicije i kao podrška opozicionim zahtevima.

“Ovoga puta vi ste sami i pre bilo koje političke strukture formulisali svoje zahteve, postavili okvir, dok svi drugi društveni ili politički činioci mogu samo da vas prate i podržavaju”, naveo je on.

Istakao je da je ova studentska postava prva koja je odbila poziv na razgovor kod “autoritarnog vladaoca” i odgovorila mu onako kako se jedino može: “Nebitan si, nećemo da razgovaramo s tobom, tražimo da institucije rade svoj posao”.

„To je najvažnija politička rečenica u tri i po decenije našeg (pseudo)parlamentarizma”, poručio je studentima Bešlin.

(Autonomija)