Naim Leo Beširi sa Instituta za evropske poslove kaže da građani Srbije treba da se zapitaju da li politička elita koja nas vodi donosi prave odluke koje će imati efekte ne samo na nas, nego i na našu decu. „Ukoliko se Srbija ne svrsta sa Evropskom unijom, devedesete će biti više nego izgledne u doglednoj budućnosti“, kaže Beširi.

Naim Leo Beširi navodi da smo u istoriji često donosili pogrešne odluke.

„Do devedesetih Jugoslavija je bila zemlja slavljena kao pobednica, svako je mogao u Evropi i svetu da kaže da je Jugoslavija na pravoj strani. Devedesetih kreće drugačija istorija“, kaže on.

Smatra da je to zato što smo u kratkom vremenu izgubili demokratske promene.

„Mi smo 2000. smenili predesnika, u tom kratkom vremenu dok institucije nisu ubile premijera, imali smo napredak, koji je trajao nekoliko godina čak i za vremne Koštunice. Mi danas imamo najbolju saradnju sa NATO, podaci su jasni. Zašto nema političke odluke o sankcijama, deluje mi da nema političke vizije. Da biste odučili da uvedete sankcije Rusiji, morate da uradite ozbiljne promene u društvu, od borbe protiv korupcije i kriminala pa sve do reforme vojske, da izbacite iz vojske i policije sve one koji su ubijali ljude na Kosovu, Bosni i Hrvatskoj, oni se i dalje kreću među nama“, rekao je.

Zato, kaže, može da prođe još 100 godina, ako ne izgradimo institucije, problemi će ostati.

„Tačno je da imamo bolje puteve, vozimo bolje automobile i ne menjamo devize na ulici. Ali sve ostalo, kakve su nam institucije, kakav nam je predsednik, to se nije promenilo. Jedno biračko mesto nas sprečava da zatvorimo izbore, meni se čini da predsednik namerno odugovlači, jer se nada da će doći do dogovora Kijeva i Moskve, kako bi rekao sad ne moramo da uvedemo sankcije. Neće Srbiji biti zaboravljeno kako se ponašala od 24. februara do danas. Poljska neće da zaboravi jer se tamo nalazi 2,5 miliona izbgeglica, baltičke zemlje neće zaboraviti ni aneksiju Krima, ni što Srbija nije osudila Rusiju ni uvela sankcije. Od 2014. Srbija ne otvara Poglavlje 31 zahvaljujući baltičkim zemljama koje ga blokiraju“, rekao je Beširi.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na svečanosti povodom Vidovdana i stupanja na dužnost predsednika u drugom mandatu, kazao da Srbija mora da gleda u Evropu radi „budućnosti naše dece“, ali i da istovremeno sačuva samosvojnost i pravo da ima mišljenje koje kako je rekao, ne mora svima da se svidi.

„Dve su situacije moguće. Da predsednik laže, imate 10 godina potpune vlasti, kontrolišete sve, imate politički legalitet i legitimitet da sprovedete sve reforme, koje pre svega građani traže, meni onda deluje da nećete. Da radikali koji su promenili odelo neće da sprovedu reforme jer bi morali sebi da zavrnu slavinu. Vidimo da se samo jedan mali krug ljudi blizak vlasti bogati“, poručuje Beširi.

Pošto je Srbija kandidat za EU, od koje je dobila četiri milijarde evra bespovratne pomoći, kao i investicije, onda nemate pravo da se proglašavate neutralnom zemljom, smatra on.

„U situaciji kada imate agresora Rusiju, a vi kažete da ste neutralni, onda se svrstavate uz Rusiju. Ukoliko se Srbija vrlo brzo ne deklariše u vezi sa ratom, osudi i uvede sankcije, može brzo biti suočena sa važnim pitanjem da li je sa EU u ovome ili protiv. Ako Srbija odluči da bude protiv to vuče odlučne posledice. Na duži period bi mogla da izgube konce i bude izolovana. Neće građani Rusije trpeti ako Srbija uvede sankcije. Rusi nisu ni trepnuli kada su uveli sankcije Srbiji devedesetih. Važno je da se donesu ozbiljne istorijske odluke. Da Srbija reši pitanje Kosova, uđe u EU, NATO, završi sa BiH kao unitarnom zemljom kako bismo nastavili dalje. Za to je potrebna vizija, a čini mi se da Vučić nema viziju“, rekao je Naim Leo Beširi.

Poručuje da nemamo institucije – parlament, vladu i da se sve dešava na Andrićevom vencu.

„Sve se dešava u Vučićevom kabinetu i zavisi od njegovog raspoloženja i to govori koliko smo slaba zemlja i zato nismo članica EU. I Rusija i Kina su udaljene, okruženi smo NATO zemljama, okruženi smo EU, 70 odsto što privrednici proizvedu odlazi u EU, mi se školujemo i putujemo, podaci su jasni. Ako donosite drugačiju odluku od podataka, to znači da donosite odluku na osnovu sopstvenog ubeđenja i onda mi ne odlučuujemo sami, nego predsednik i elita odlučuju o nama“, kaže.

(N1)