Nevladina organizacija „Svet i Dunav“ saopštila je danas da je dobila odgovor Sekretarijata Bernske konvencije, u kojem se navodi da je uvažena njihova žalba povodom ugrožavanja staništa preko dvesta strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta na predmetnom području Kameničke ade, Dunavca i Šodroša, gde se novim Generalnim urbanističkim planom do 2030. predviđa izgradnja i pomeranje odbrambenog nasipa u Dunav. Nadležni u Srbiji u septembru će, dodaje se u saopštenju, morati da se izjasne o ovim navodima.

“Sekretarijat Bernske konvencije potvrđuje prijem žalbe u vezi sa navodnim uništavanjem staništa strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta na području Novog Sada zbog predložene infrastrukturne izgradnje. Nakon što smo uzeli u obzir vašu žalbu, potvrđujemo da će srpskim vlastima biti poslato pismo sa zahtevom za njihov zvaničan stav o različitim elementima predstavljenim u vašoj žalbi, sa vama u kopiji. Ova žalba će biti razmotrena na 2. sastanku Biroa 2022. godine, zakazanom za 15-16. septembar“, stoji u odgovoru koji je stigao na adresu NVO „Svet i Dunav“.

Dodaje se i da, u skladu sa ovom vešću, „Svet i Dunav“ upućuje zahtev gradskim vlastima Novog Sada, uključujući nadležne institucije kao što je JP Urbanizam, pokrajinskim organima, uključujući Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, te Republici Srbiji, koji se odnosi na potpuno izuzeće predmetnog područja Kameničke ade, Dunavca i Šodroša iz svih planova betonizacije i urbanizacije vodnog zemljišta na samom ulasku u Novi Sad.

„Imajući u vidu priloženi odgovor predstavnika Bernske konvencije, tražimo apsolutno povlačenje svih planiranih radova, sitnih i krupnih intervencija na predmetnom području Kameničke ade, Dunavca i Šodroša, do saslušanja pred Evropskim savetom 15. i 16. septembra 2022. godine. Predloženim nasipom ugrožava se čitava oblast od oko 170 ha vodnog zemljišta, a direktnim sužavanjem korita reke Dunav na 600 m širine (od trenutnih preko 1.200 m) ugrožava se bezbednost građanki i građana Novog Sada, i to u administrativnim granicama grada Novog Sada, i sa leve i sa desne obale međunarodne reke Dunav“, ističe se u saopštenju koje potpisuje predsedavajuća NVO „Svet i Dunav“ Daniela Stojković Jovanović.

Podsetimo, Stojković je već upozoravala na to da je organizacija „Svet i Dunav“ odlučna da internacionalizuje ovo pitanje te da je u sklopu tih aktivnosti, o potencijalnim pogubnim posledicama poteza novosadskih urbanista i vlasti obaveštena i Internacionalna komisija za zaštitu reke Dunav, sa sedištem u Beču, gde bi već sutra trebalo da javno iznese pomenute probleme.

Bernska konvencija, odnosno Konvencija Saveta Evrope o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa, je obavezujući međunarodni pravni instrument u oblasti očuvanja prirode, koju je Srbija potvrdila još 2007. godine. Bernska konvencija obuhvata svu prirodnu baštinu evropskog kontinenta, ali i pojedine države Afrike.

Ciljevi ove konvencije su da se očuvaju divlja flora i fauna i njihova prirodna staništa, naročito onih vrsta i staništa čije očuvanje zahteva saradnju više država i da bi se unapređivala takva saradnja. Poseban naglasak se stavlja na ugrožene i osetljive vrste, uključujući ugrožene i osetljive migratorne vrste, stoji između ostalog u zakonu o potvrđivanju te konvencije. Konvencija je usvojena u Bernu (Švajcarska) 1979. godine, a na snagu je stupila 1982. godine.

Dalibor Stupar (Autonomija)