Čitav svet je posmatrao kako je Kamala Haris na debati u utorak uveče vrlo efikasno demonstrirala koliko je Donald Tramp apsolutno nesposoban da postane predsednik Sjedinjenih Država.

Raskrinkala ga je i pokazala kakav je zaista: osvetoljubiv čovek pun mržnje, patološki lažov, neko ko se hrani podelama i ksenofobijom, kandidat koji nema apsolutno nikakvu viziju za budućnost naše zemlje. (Posle ukupno devet godina kao kandidat i predsednik, on sada radi na „konceptu“ kako da se pozabavi krizom zdravstvene zaštite u našoj zemlji. Stvarno?!)

Demokrate su s pravom oduševljene njenim odličnim učinkom. Biće ovo vrlo tesni izbori, a potpredsednica se odlično pokazala.

Ali pre nego što počnemo da planiramo njenu inauguraciju, moramo se suočiti sa jednom bitnom činjenicom: velika većina Amerikanaca već dobro poznaje Donalda Trampa.

Gledali su ga kao predsednika četiri godine i kao kandidata u tri izborna ciklusa. Vrlo dobro znaju da on sve vreme laže, da je podržavao pobunu za rušenje američke demokratije i da je osuđen za 34 krivična dela.

Pa ipak, oko polovine američkih birača ga i dalje podržava – uključujući veliku većinu pripadnika radničke klase.

Važno je da potpredsednica nastavi da raskrinkava Trampa. Ali to možda neće biti dovoljno da se obezbedi pobeda. Biračima je potreban neko ko će doneti značajnu, materijalnu promenu u njihovim životima.

Haris zaslužuje čestitke za osnove svoje ekonomske vizije: obećala je da će ograničiti cenu lekova na recept za sve Amerikance na 2.000 dolara, rešavati duboku stambenu krizu s kojom se suočavamo tako što će izgraditi tri miliona pristupačnih stambenih jedinica, eliminisati zdravstvene dugove i pozabaviti se korporativnim pumpanjem cena koje radničkim porodicama čini nemogućim da priušte namirnice i druge osnovne potrepštine.

To su sve vredne politike. Verujem, međutim, da će njene šanse za pobedu porasti ako tu agendu dopuni široko primenjivim rešenjima za najvažnije ekonomske i političke okolnosti s kojima se ova zemlja suočava.

Američki narod želi promenu i to je ono što ona mora da isporuči.

Evo samo nekoliko ideja koje nisu samo odlične politike, već su izuzetno popularne među biračima širom političkog spektra:

1.Više je nejednakosti u prihodima i imovini nego ikada pre. Nikada u našoj istoriji tako malo ljudi nije posedovalo toliko bogatstva. Troje ljudi poseduje više od donje polovine američkog društva, 60 odsto Amerikanaca živi od plate do plate, dok se veoma bogati i dalje bogate, a 82 odsto Amerikanaca – uključujući 73 odsto republikanaca – želi da bogati i velike korporacije plaćaju pravičan udeo poreza.

2.Imamo korumpirani politički sistem gde se iz mračnih fondova Super-pakova, koje finansiraju i kontrolišu milijarderi poput Ilona Maska i Timotija Melona, milijarde dolara slivaju u naše izbore. Očekuje se da će ukupni troškovi izbora 2024. premašiti 10 milijardi dolara, više nego ikad u istoriji. Demokrate, republikanci i nezavisni shvataju da se naše društvo teško može nazvati energičnom demokratijom kada je šačica najbogatijih ljudi – uključujući milijardere među demokratama – u stanju da potroši na stotine miliona dolara za pobedu kandidata po njihovoj volji. Sedam od 10 Amerikanaca smatra da bi trebalo da postoje ograničenja za finansiranje izbora. Moramo oboriti presudu kojom su ta ograničenja ukinuta, i uspostaviti javnost u finansiranju izbora.

3.Apsurdno je da je u najbogatijoj zemlji na svetu 75 odsto starijih ljudi uskraćeno za slušne aparate koji su im potrebni, 65 odsto seniora nema osiguranje koje pokriva zubara, dok ramovi za naočare, čija je proizvodna cena 10 dolara, koštaju više od 230. Oko 84 odsto Amerikanaca – uključujući 83 odsto republikanaca – želi da se osnovno zdravstveno osiguranje proširi kako bi pokrivalo zubara i pomagala za sluh i vid. Potpredsednica bi svoju kandidaturu trebalo da osloni na to.

4.U vreme kada oko polovina američkih domaćinstava starijih od 55 godina nema ušteđevinu za penziju, a svaka peta starija osoba nastoji da preživi sa manje od 13.500 dolara godišnje, moramo proširiti socijalno osiguranje kako bi svi u ovoj zemlji mogli da se penzionišu sa dostojanstvom koje su zaslužili, a da svako sa invaliditetom može da živi u sigurnosti koja im je potrebna. To možemo učiniti tako što ćemo ukinuti gornju granicu na poreze na socijalno osiguranje, tako da jako bogati plaćaju po istoj poreskoj stopi kao i porodice radničke klase.

Američki narod je ujedinjen u podršci ovim idejama. To su važne politike. To su politike koje donose pobedu. Posebno su popularne u državama promenljive izborne volje, čiji su glasovi neophodni da bi Haris pobedila.

Drugim rečima: vođenje kampanje na ekonomskoj agendi koja se obraća potrebama radničkih porodica predstavlja pobedničku formulu za Kamalu Haris i demokrate u novembru.

Ako prihvati smele ideje koje se tiču svakodnevnih kriza s kojima se suočavaju američke radničke porodice, Haris može ne samo da osvoji Belu kuću, već i da stvori demokratsku stranku koja odgovara potrebama običnih Amerikanaca.

Prevela Milica Jovanović (Peščanik/The Guardian/foto: Beta/AP)