Ove je godine ugledna regionalna književna nagrada „Meša Selimović“ za najbolji roman otišla u ruke književniku Bori Ćosiću. Nagradu za najbolji roman objavljen na govornom području Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Srbije dobio je za roman „Bergotova udovica“ (Izdavač: LOM).

“Mislim da je malo možda nečasno da jedan stari čovek uzapti jednu tako važnu nagradu umesto da dođe u ruke nekom mlađem, ali to je vaša ocena i ja je poštujem. Inače mislim da svaka nagrada ne dolazi u ruke autoru, nego delu, zato mislim da je ovu nagradu dobila ‘Bergotova udovica’ a ne ja. Ubeđen sam da između autora i dela postoji apsolutno jedna minimalna veza, jer to je večito tako. Ljudsko telo je samo jedno mesto gde se proizvodi duh i sve što iz tog duha izlazi, a u tom telu duh živi kao podstanar i to se naručito vidi po formi; ono što je delo i ono što je čovek koji je to delo ispisao vrlo su različite forme. To se vidi, recimo, u industrijskoj proizvodnji – gde ima sličnosti između neke robe i mašine koja ju je napravila? E, tako je to sa autorima i sa njihovim delima. Još je tu i pitanje zasluge. Da li je zasluga, uopšte, nešto stameno kao pojam? Mislim da je to nešto vrlo sumnjivo, čovek zapravo ne zaslužuje ništa. To je pitanje samo jednog palijativa, jedne nade”, rekao je između ostalog primajući nagradu vidno uzbuđen Bora Ćosić.

Žiri pri donošenju odluke nije bio jednoglasan, ali se brzo usaglasio, kazao je predsednik žirija Semezdin Mehmedinović.

– Ovde je vidljiv onaj multižanrovski pisac enciklopedijskog zamaha, lucidan i jednako duhovit kao u svojim ranijim knjigama. Nagrada za ovaj roman Bore Ćosića je nagrada za sve njegove prethodne knjige – rekao je Semezdin Mehmedinović obrazlažući odluku žirija. Ovo delo je, prema mišljenju žirija, sjajan omaž Bore Ćosića Marselu Prustu i njegovom slavnom delu “U potrazi za izgubljenim vremenom”.

Upravo na to je u pogovoru knjige upozorila i Alida Bremer.

„Slično kao i kod Prousta, i u ‘Porodici‘ kao i u njezinom poznom nastavku ‘Udovici‘ nema ‘prave‘ radnje koja bi se mogla prepričati kao inicijalni događaj, konflikt ili izazov, zaplet, kulminacija i rasplet, nego je radnja disperzivna, sveprisutna, skriva se u svakom susretu i svakom razgovoru, jer se međuljudski odnosi i psihološki profili, društvena kretanja i povijesni kontekst odigravaju uvijek simultano, a glas pripovjedača – starmalog djeteta rastvorenih očiju i ušiju, brbljavca koji istodobno jako dobro razumije i uopće ne razumije sve ono što nam prepričava, prerušenog Marcela, koji je postao mali Bora – nadomješta junakovo putovanje iz onih romana koji se oslanjaju na plot“, napisala je Bremer.

Svečanom dodelom ove nagrade tradicionalno su završeni međunarodni književni susreti Cum Grano Salis u Tuzli, koji su održani 22. put.

Oštra konkurencija

Pored dela „Bergotova udovica“ Bore Ćosića u užem izbor, u oštroj konkurenciji, za Regionalnu književnu nagradu “Meša Selimović našli su se i, prema rečima žirija, odlični romani: Aleksandra Bečanovića “Planinski orao (Izdavač: Nova knjiga), Mirjane Drljević “Niko nije zaboravljen i ničega se ne sjećamo” (Izdavač: Booka), Roberta Perišića “Brod za Issu” (Izdavač: Sandorf), i Milana Tripkovića “Klub istinskih stvaralaca” (Izdavač: Fabrika knjiga).

(Danas, foto: promo)