Rimski statut kao osnova rada Međunarodnog krivičnog suda (MKS) usvojen je pre četvrt veka. Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok (Annalena Baerbock) traži izmene statuta što pokretače napadačkih ratova – poput ruskog predsednika Vladimira Putina – treba da izvede pred lice pravde.

„U 21. veku niko ne sme da pokrene agresiju i prođe bez kazne“, rekla je Berbokova u nedelju, pred put u Njujork, na obeležavanje jubileja Rimskog statuta. „Za počinioce (zločina) je MKS već sada oštar mač“, rekla je ministarka. Za žrtve, sud je nada da će za njihovu patnju neko dobiti kaznu. „Zbog toga su tako bolni nedostaci u krivičnom gonjenju“, dodala je Berbokova.

Zločini agresije su protiv „mira – najdragocenijeg dobra koje imamo“, ali prepreke za krivično gonjenje su i dalje suviše visoke. Međutim, međunarodno pravo mora da „prihvati realnosti 21. veka“, rekla je ministarka koja je u Njujork otputovala sa nemačkom kandidatkinjom za sudiju MKS Ute Hohof (Hohoff).

Berbokova je već u januaru, prilikom posete sedištu MKS u Hagu, predložila da se pravne osnove suda – Rimski statut – promene tako da krivična dela napadačkih ratova mogu da se procesuiraju bez ograničenja. Ideja je da za pokretanje procesa bude dovoljno da država koja trpi napad potpada pod nadležnost suda.

Kada je reč o ratu u Ukrajini jedino Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija može slučaj da iznese pred sud – pošto ni Ukrajina ni Rusija nisu potpisnice Rimskog statuta. Međutim, Rusija kao stalna članica u Savetu bezbednosti ima pravo veta.

Isto tako, neophodna većina za promenu Rimskog statuta nije na vidiku. O tome trenutno nema jednoglasnosti među državama Evropske unije, niti među afričkim zemljama potpisnicama.

Berbokova prihvata i predlog da se osnuje poseban tribunal pred kojim bi rusko rukovodstvo odgovaralo za agresiju. Pravni osnov za takav sud treba da bude ukrajinsko pravo. Međunarodne elemente tribunala činili bi sedište u inostrnstvu, međunarodne sudije i tužioci i odgovarajuća rezolucija Generalne skupštine UN. Za osnivanje tribunala su i ostale članice G7, kao i brojne zemlje EU.

Berbokova je kritikovala Moskvu i zbog odvođenja ukrajinske dece u Rusiju. „Varvarstvo ruskog rata se pre svega drugog vidi u sudbini hiljada dece koja se otimaju iz Ukrajine i vode u Rusiju“. Rusija toj deci ne uzima samo detinjstvo, već i budućnost i identitet. Rusija je, prema podacima Ukrajine, do sada deportovala oko 20.000 dece.

MKS je zbog toga sredinom marta izdao nalog za hapšenje Putina i ruske komesarke za prava dece Marije Lavove-Belove. S napetošću se iščekuje samit zemalja BRIKS u Južnoj Africi sledećeg meseca. Ako Putin dođe na samit, Južna Afrika kao potpisnica Statuta MKS može da ga uhapsi.

MKS je pokrenuo istragu o ratnim zločinima u Ukrajini ubrzo pošto je u februaru prošle godine napad počeo. Glavni tužilac Karim Kan poslao je najveći tim istražitelja koji je sud ikada rasporedio u neku ratnu zonu. MKS je otvorio i kancelariju u Kijevu.

(dpa, Foto: dpa)