Mehanizmi i procedure kojima se štite ljudska prava se sve manje koriste, pod pritiskom su izvršne vlasti, a takva je situacija i sa nezavisnim telima, koja nisu odigrala važnu ulogu tokom vanrednog stanja, navodi se u danas predstavljenom izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava „Ljudska prava u Srbiji 2020“.

Vesna Petrović, urednica izveštaja, ukazala je da je protekla godina bila veoma izazovna zbog proglašenja vanrednog stanja, koje podrazumeva derogaciju ljudskih prava.

Smatramo da je bilo neustavno uvođenje vanrednog stanja, jer su odluku doneli predsednik Republike, premijerka i predsednica parlamenta, rekla je Petrović i naglasila da autori izveštaji smaraju da je u datim okolnostima bilo dovoljno proglasiti vanrednu situaciju.

Kada vidimo šta se posle dogodilo na jesen ili sada, postavlja se pitanje da li je ispravno postupanje tada ili sada kada je dozvoljeno skoro sve, rekla je Petrović.

Prema njenim rečima, proglašenjem vanrednog stanja na način kako je urađeno obezvređena je uloga parlamenta, a on je nosilac suverniteta svh građana.

Donet je potom niz uredbi, nekima su ograničenja ljudskih prava bila opravdana, nekima ne, a posebno kada je reč o sugrađanima starijim od 65 godina, podsetila je ona.

Postojala je neobaveštenost onih koji su mere donosili, nespremnost ili strah, a pored toga, mislim, i što su bili zakazani izbori, rekla je Petrović.

Stanje u medijima se dodatno pogoršalo

Ivan Protić, jedan od autora izveštaja, ukazao je da se ionako teško stanje u medijima dodatno pogoršalo u 2020. godini.

Povećan je broj napada, retorika prema novinarima koji postavljaju pitanja se zaoštrilo, a obilno sufinansiranje provladinih medija, šampiona u kršenju svih normi, se nastavilo kao vrsta nagrade, rekao je Protić.

Protić je rekao da je u 2020. godini, prema podacima NUNS, bilo 186 slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara, a najteže kršenje svih prava je hapšenje novinarke Ane Lalić.

Protić je podsetio da je 28. marta prošle godine Vlada Srbije zbog epidemije korone uvela „cenzuru“ usvajanjem uredbe o centralizaciji informacija, ali je to ukinuto zbog protesta javnosti, domaće i međunarodne.

Potom je usledilo postavljanje pitanja mejlom, a onda i konferencije „par-nepar“, dodao je on i ocenio da je poseban vid pritiska na medije ekonomski.

Protić je rekao da vlasti žele da kontrolišu sve od televizija, društvenih mreža, do kablovskih operatora.

Diskrimacija izržaena, distanca sveprisutna

Urednik izveštaja Dušan Pokuševski istakao je da je protekle godine diskriminacija bila veoma izražena, dok je distanca prema drugima i drugačijima sveprisutna.

Govoreći o procesu obrazovanja u prvim mesecima pandemije, Pokuševski je rekao da su svi saglasni da je način na koji se odvijala nastava učinio da ona bude nedostupna onim kategorijama stanovništva koje su siromašnije.

On je izneo podatak iz izveštaja da je tokom pandemije sedam odsto žena ostalo bez posla, četiri odsto muškaraca, kao i da nadležne institucije nisu prepoznale opasnost od povećanog porodičnog nasilja tokom vanrednog stanja.

Posebna kategorija su beskućnici, a njihovo položaj je posebno zanemarivan, dodao je on.

(FoNet)