Na čelu opštine Beočin je član Demokratske stranke Bogdan Cvejić, kome je ovo  drugi mandat. Većinu od 18 odbornika, nakon majskih izbora 2012. godine, fomirali su Demokratska stranka, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Socijalistička partija Srbije i  Romska demokratska stranka (DS-9, SPS-4, LSV-3 i RDS-2), a tokom avgustovskog zasedanja pridružili su im se i članovi DSS-a, sa tri odbornička mesta.

Predsednik Opštinskog odbora DSS Stevo Komljenović tada je naglasio da nije ništa neobično što je DSS i zvanično postao partner ove vlasti, jer su ove stranke i ranije dobro sarađivale na opštinskom nivou zato što imaju zajednički cilj. „Na lokalu nema mnogo politike, bitni su ljudi, njihova ozbiljnost i kompetentnost da pomognu svojoj sredini. Naši ljudi u opštinskoj upravi biće štedljivi i odgovorni, a boljitak građana će im biti ispred svega“, kazao je Komljenović.

Iako je u većini opština, nedugo zatim, u septembru mesecu došlo do „prekomponovanja“ vlasti, odnosno usaglašavanja političkih partija koje su formirale koaliciju na republičkom nivou, sa strankama na lokalnom nivou, u opštini Beočin to nije bio slučaj.

Bogdan Cvejić ističe da je taj trend uspešno izbegnut i da to i dalje ne predstavlja problem u ovoj opštini. “Međutim, taj trend upodobljavanja vlasti i dalje postoji i mi smo trenutno u problemu, jer se vrši pritisak na koaliciju, odnosno na neke stranke u koaliciji, koje su u vlasti na republičkom nivou. Zasad je situacija stabilna i mislim da će i biti jer imamo jasnu većinu, 21 od 29 poslanika. Kočenja u radu nema, ali čim se dogovarate i diskutujete i borite se da pritiske sklonite i bavite se upodobljavanjem – to je izgubljeno vreme. U Beočinu velikog pritiska nije bilo, ali postoje težnje pojedinih stranaka da preko pokrajinskih šefova vrše pritiske. Ukoliko ljudi smatraju da imaju većinu, sve je legitimno, međutim mislim da bi se jedna opština razvila mora biti kontinuiteta, ako birači pokažu glasovima koga žele, a pokazali su, mislim da ova stuktura treba da ostane, a uveren sam i da će ostati“, rekao je Cvejić.

Ipak, ono što se nezvanično moglo čuti je da je dogovorena nova koalicija, u koju bi trebalo da uđu dve stranke iz već vladajuće koalicije, a to su SPS i DSS.  Dakle, oni bi, umesto koalicije sa demokratama, trebalo da formiraju koaliciju sa naprednjacima i URS-om.

Predsednik opštinskog odbora URS-a Milan Čačić smatra da bi nova kolicija predstavljala daleko prirodnije stanje. „Kao što sam rekao u skupštini opštine, ovde je reč o držanju veštačke koalicije na okupu. A to objašnjavam i time da ova vlast nije  aplicirala ni na jedan  republički konkurs. Opštini su dodeljena samo transferna sredstva. Zamislite samo situaciju da je ova garnitura, koja je sad u opoziciji i koja se trudi da dođe na vlast, bila na vlasti. Zato kažem da vlast treba da se upodobi, ali ne mislim da bi  tada bilo reči o poslovima po partijskoj liniji. Govorim o tome da bi u tom slučaju na vreme bili obavešteni o konkursima i aplicirali bi u ministarstvima naših funkcionera, našim  ministarstvima. Ja imam ministra finansija i ne bih to zloupotrebio, da sam na vlasti, ali bih na vreme bio informisan i aplicirao bih za ta sredstva,  uz pomoć stručnih ljude za pisanje projekata“, istakao je Čačić.

Predizborna obećanja i realizacija

U prethodnom mandatu Bogdana Cvejića, od 2008. do 2012, pod njegovim rukovodstvom Beočin je krenuo putem održivog ekonomskog razvoja. Napravljene su dve industrijske zone, privučeni su ozbiljni investitori, a opština koja je bila upućena samo na jednu fabriku, okrenula se i novim savremenim proizvodnim granama, ali i turizmu i poljoprivredi, posebno vinarstvu i vinogradarstvu. Međutim predsednik Grupe građana Milan Kalabić ističe da je dolazilo do malverzacija, kada je reč o budžetu, da podaci koji su saopštavani o ulaganju nisu zaista takvi, a Milan Čačić je pored malverzacija istakao i da su zasluge URS-a pripisane Demokratskoj stranci tokom predizborne kampanje. “Mislim da je otvaranje fabrike MARS moja i Dinkićeva zasluga, kao i agencije SIEPA, ali je fabrika otvorena u predizbornom jeku uz prisustvo čelnih ljudi DS-a i ljudi su pomislili da je to njihova zasluga.

Bogdan Cvejić ističe da je takvo rezonovanje samo rezultat razočaranja zbog malog broja glasova koji su opozicione partije dobile na lokalnim izborima. “Moj generalni komentar je da je u politici dozvoljeno sve, u Srbiji pogotovo. Jasno je da politički protivnici koji nisu ni prešli cenzus ili imaju mali broj odbornika žele da izjavama doprinesu tome da se stvori politička nestabilnost i da se iz toga stvori promena na političkoj sceni. Ali, ne slažem se s ljudima koji to zloupotrebljavaju. Mi imamo budžetsku reviziju, imamo nekoliko projekata EU, jedna smo od 5 opština koja je najbolja u pisanju i realizaciji projekata. Tako smo 2011. proglašeni za najbolju lokalnu samoupravu. I da li ima potrebe objašnjavati više, nema osnova za takve izjave neistomišljenika“, dodao je Cvejić.

Demokratska stranka je isticala da je otvaranje novih radnih mesta i kontinuirano zapošljavanje jedan od prioriteta opštine, a upravo to je bio i deo kampanje za izbore. Predsednik opštine Beočin je u avgustu najavio da, pored kompanije Mars koja je prva otvorila svoj pogon u Biznis parku, još jedna kompanija koja se bavi proizvodnjom metalne galanterije gradi halu od 8.000 kvadratnih metara. Radi se o kompaniji Džej – Džej vlasnika Save Jankovića, koji ima firmu i u Francuskoj. Prema najavama, novi proizvodni pogon počeće da radi na proleće 2013. godine, a biće zaposleno 200 radnika. Treća kompanija koja je zainteresovana za ulaganja u opštinu Beočin je firma Pro Vud i ona bi trebalo da zaposli oko 30 radnika. Kao četvrta investicija navedena je jedna nemačka firmu čije je sedište registrovano na teritoriji opštine Beočin. „Preduzeće Beo pelet će se baviti proizvodnjom malih peleta za grejanje i oni su pred potpisivanjem ugovora sa Lafaržom“, rekao je Cvejić.

U novembru su predsednik opštine Bogdan Cvejić, generalni direktor kompanije Lafarž (Lafarge) u Srbiji Kostin Bork (Costin Borc) i direktor Projekta održivog lokalnog razvoja Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) Hauard Okman (Howard Ockman) potpisali Sporazum o uspostavljanju javno-privatnog partnerstva, s ciljem da zajednički razviju novi poslovni park u Beočinu. Nova poslovna zona, površine 26 hektara, biće izgrađena na zemljištu u vlasništvu opštine, i odgovoriće na zahteve zainteresovanih investitora iz Austrije, Slovačke, Novog Zelanda i Velike Britanije, koji planiraju da otvore preduzeća i da – za početak – zaposle 250 stanovnika Beočina i susednih mesta.

Budžet

Tokom 2011. godine budžet opštine od 536 miliona dinara je rebalansom bio povećan za 40 miliona. U opštinskoj upravi ističu da su ponosni na taj podatak i dodaju da ne veruju da je bilo koja druga opština uspela da napravi takav rezultat. Projektovan budžet za 2013. godinu je oko 510 miliona, što je, kako ocenjuju opštinske vlasti, više nego solidan budžet za opštinu koja ima manje od 17.000 stanovnika.

Budžet za 2012 godinu je, nakon rebalansa, iznosio oko 665 miliona dinara, a budžetski deficit oko 37,5 miliona.

U opštini ističu da socijalna davanja čine jedan odsto budžeta, dok se za đačke markice za prevoz izdvaja 3 do 5 odsto budžeta. Za sport se izdvaja 10 procenata, jer sportska hala košta od 25 do 27 miliona dinara, a valja uračunati i sportske klubove. Na kulturu se , navode u opštini, izdavaja takođe okvirno toliko. „Imamo Kulturni centar koji sadrži televiziju, radio, biblioteku, muzičku školu, kulturno-umetničko društvo i razna udruženja, Dakle, blizu 25 posto budžeta izdvajamo za socijalna davanja, sport i kulturu. Ne smemo ništa da prepustimo slučaju“, kažu u opštini.

“Privatizacija Beočinske cementare, u kojoj je direktno radilo oko 2.000 ljudi, a indirektno ili honorarno oko 3.000 je promenila klimu. Sada se borimo sa zadatkom jer je u toj fabrici zaposleno samo 350 ljudi, a njih 100 nije sa teritorije Beočin. Naš cilj je da ljude koji su sada bez posla usmerimo na poljoprivredu. Međutim, činjenica je da je teško edukovati ljude koji su sada određene starosne dobi – a koji su godinama radili jedan posao – da se bave nečim drugim. Kroz subvencije vraćamo ljude poljoprivredi, a ponosni smo što su se vremenom otvorile i svojevrsne male fabrike vina“, kaže Cvejić.

Prema njegovim rečima, razvija se tradicija malih i srednjih preduzeća, a opština je osnovala i turističku organizaciju. On ističe da je 2008. godine, prema Zavodu za statistiku, u Beočinu bilo 1.570 nezaposlenih, a sada ih je 1.430, što je oko 11 odsto. Bogdan Cvejić ističe da je kratkoročni cilj da u 2013. godini nezaposlenost bude manja  od 10 posto, nakon realizacije započetih projekata.

Javna preduzeća u rukama partija 

Kada je reč o javnim preduzećima, na njihovom čelu se, kao i obično, nalaze ljudi sa partijskom knjižicom. Milan Kalabić ocenjuje ovakvu situaciju neprimerenom i smatra da je na čelu preduzeća nestručan kadar, koji ima neprimereno visoke lične dohotke. „Na čelu Javnog komunalnog preduzeća je čovek iz DS-a, a takođe i na čelu JP Građevinsko zemljište i putna privreda. Na čelu sportsko-poslovnog centra je sada kadar DSS-a, a njegov prethodnik je iz URS-a, dok je direktor Toplane iz SPS-a“, navodi Kalabić.

Bogdan Cvejić ističe da su na čelu Javnih preduzće stručni ljudi i da je sve manje-više ustaljeno, odnosno da nije bilo velikih promena. „“Ne može se izbeći politika. Društvo je visoko politizovano, ali smatram da bi trebalo da težimo drugom smeru, najzad i zakoni će to ograničiti, jer vreme pred nama donosi depolitizaciju. Trudili smo se da redovnu delatnost preduzeća svedemo na minimum. Zaposleni u opštinskoj upravi ulaze u broj koji je propisalo ministarstvo. Trudimo se da poslujemo racionalno i da što veći deo sredstava damo građanima, kroz subvencije za poljoprivredu, kroz infrastruktrna ulaganja, spoljna uređenja. Uvek bi moglo i bolje, ali kada se i na nivou države odluče za rezove, to će se tada preneti i na lokalne samouprave“, kaže Cvejić.

Transparentan rad lokalne samouprave

Rad lokalne samouprave Beočin je prilično transparentan. Prilikom sakupljanja informacija koje su bile neophodne, pored manjih poteškoća, nije bilo većih problema. Zaposleni u lokalnoj samoupravi pokazali su inicijativu i želju da  dostave neophodne informacije. Poteškoće koje su obeležile rad su u direktnoj vezi sa podsećanjem, telefonskim putem, do kog datuma je neophodno dostaviti odgovore i tražene informacije, ali i nemogućnost da se svi traženi podaci dobiju, jer je bila u toku priprema poslednjeg rebalansa budžeta za 2012. godinu.

Opština Beočin ima sajt koji redovno ažuriraju i koji sadrži neophodne informacije za praćenje rada lokalne samouprave. Vesti se postavljaju redovno i posetioci na sajtu mogu da prate najvažnija dešavanja – potpisivanje ugovora, planirane projekte, ali i da pogledaju budžet. Takođe, postoji poseban odeljak u kom zainteresovani mogu da postave pitanja predsedniku opštine i predsedniku skupštine opštine. Pored toga postoji lokalna televizija, koja posluje u okviru Kulturnog centra Beočin, koja prati dešavanja u opštini, a deo materijala se može videti i na youtube-u. Neki članovi opozicije, međutim, ističu da često nemaju priliku da iskažu svoje mišljenje i koriste termin „medijski mrak“, ali su sa druge strane saglasni da je deo odgovornosti i na njima što nisu blagovremeno dostavljali informacije medijima i pokušavali da se oglase u drugim glasilima van Beočina. Informator o radu Opštinske uprave takođe je dostupan široj javnosti, kao i Službeni list u kom se nalaze informacije koje su u vezi sa funkcionisanjem lokalnih organa.

Branislava Lovre (Autonomija) 

Želite više informacija?

(Tekst je napisan u okviru projekta „Mediji i lokalne samouprave“, koji Nezavisno društvo novinara Vojvodine realizuje uz podršku Rockefeller Brothers fondacije. Više informacija o gradovima i opštinama Vojvodine možete naći na našem sajtu www.najgradonacelnik.org. Cilj nam je da građani na jednom mestu dobiju informacije i analize rada vojvođanskih lokalnih samouprava.)