Osećam se životno ugroženo i bespomoćno, izjavio je za FoNet u pisanoj izjavi beloruski aktivista i novinar Andrej Gnjot, koji se nalazi u kućnom pritvoru, posle sedam meseci provedenih u Centralnom zatvoru u Beogradu, na osnovu zahteva Minska da bude izručen po optužnici za poresku utaju, iako je Interpol ukinuo crvenu poternicu za njim.

Pošto Interpol, uprkos tome, ne može da utiče na odluku sudskih vlasti u Srbiji jer ima sporazum o ekstradiciji sa Belorusijom, Gnjot objašnjava da se oseća kao talac, uveren da „mogu da mu učine bilo šta“.

„Stranac sam, proveo sam više od sedam meseci u zatvoru i naprasno sam prebačen u kućni pritvor“, rekao je Gnjot.

Na pitanje da li se oseća kao politički zatvorenik, on je odgovorio potvrdno i precizirao da su mu taj status dodelile i međunarodne organizacije koje se bave ljudskim pravima.

Gnjot smatra da je proces koji se vodi protiv njega u Belorusiji grubo izmišljen i naglašava da je potvrda za to i ukidanje Interpolove poternice.

On podseća da osnovao organizaciju Slobodno udruženje sportista Belorusije, u okviru koje se borio protiv diktature u sportu i društvu.

Time je, kako tvrdi, „stao na žulj“ predsedniku Belorusije Aleksandru Lukašenku i njegovom sinu, koji su bili predsednik i potpredsednik nacionalnog Olimpijskog komiteta Belorusije.

Prema uverenju Gnjota, Olimpijski komitet Belorusije je „od 2020. vršilo represiju nad sportistima zbog njihovih političkih uverenja“.

Usled toga, kako je precizirao, režim u Belorusiji gubi 1,5 miliona evra godišnje donacija Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK).

Osim toga, Belorusija je na inicijativu Gnjotove organizacije izgubila pravo da bude domaćin međunarodnog turnira u hokeju na ledu, koji je iz Minska prebačen u Rigu u Letoniji, što je Lukašenku uskratilo priliku za zaradu.

Pravno mišljenje mog advokata je da moj slučaj ne postoji iz „perspektive logike prava“, rekao je Gnjot, koji zato tvrdi da je jedini politički zatvorenik u istoriji nezavisne Srbije.

On misli da je progon beloruske diktature jedini razlog njegovog zatvaranja, a siguran je i da u Srbiji ne bi dobio politički azil, ukoliko bi ga zatražio.

Kako je obrazložio, Viši sud je dva puta doneo odluku o njegovom ekstradicionom pritvoru, ignorišući 78 dokaza koje je dostavio tom sudu.

Zaista nemam poverenja da mi azil može biti odobren, a nemam poverenja ni da neću biti izručen, izjavio je Gnjot i ocenio da bi njegovo izuručenje bilo monstruozna greška u istoriji moderne Srbije, koja nikada ne bi bila zaboravljena.

„Ko će biti odgovoran za krv nedužnog Belorusa na svojim rukama? Govorimo o ljudskom životu. Politički zatvorenici su brutalno mučeni u beloruskim zatvorima, imamo barem 1.700 njih u našoj zemlji“, tvrdi Gnjot.

„Ove ljude obeležavaju žutim oznakama, kao u koncentracionim logorima“, ukazao je on i napomenuo da je „barem 12 političkih zatvorenika umrlo pod nepoznatim okolnostima, među kojima je i poznati umetnik Ales Puškin“.

On naglašava da je 18.juna podneo žalbu Apelacionom sudu i da čeka da mu zakažu saslušanje, ali da se još ništa ne dešava.

Gnjot se plaši da će u svakom trenutku neko zazvoniti na njegova vrata, uzeti za ruku, ubaciti u automobil i izručiti Belorusiji.

„Verujem da se tako osećaju zatvorenici osuđeni na smrtnu kaznu, samo što ja nisam kriv ni za ništa“, poručio je on i naglasio da „ćutanje suda i zvaničnika vlasti samo pogoršavaju napetost i neizvesnost koje oseća“.

Kaže da je prilično jak čovek, ali je uveren da će mu traume izazvane situacijom u kojoj se nalazi ostati do kraja života.

Gnjot se nada da će Srbija, uprkos svemu, čuti njegov glas i da će biti spašen, ističući da veruje u Srbe, jer na slobodi nije upoznao ni jednu lošu osobu među njima.

Govoreći o akciji prikupljanja novčane pomoći, Gnjot je istakao da je imao problem sa beloruskom platformom za solidarnu pomoć (BYSOL) i da je kampanja morala da bude prekinuta, ali je najavio da će za nekoliko dana nastaviti sa prikupljanjem pomoći na drugoj platformi.

Ljudi veruju u izreku da život ne može da se plati, ali Gnjot smatra da u njegovom slučaju nije tako i očekuje pozitivne reakcije beloruske javnosti.

Kaže da ga je užasno sramota što je prinuđen da traži pomoć, jer je celog života bio u prilici da pomogne ljudima u nevolji, ali da u ovom trenutku nema drugi izbor.

Govoreći o kućnom pritvoru u kome se trenutno nalazi, Gnjot je ocenio da je situacija mnogo bolja nego dok je bio u Centralnom zatvoru i da sada ima pravo da napusti stan sat vremena tokom dana, ali da se njegov trenutni položaj teško može porediti sa normalnim životom.

Gnjot kaže da je aprilu 2024. godine, tokom boravka u zatvoru, doživeo delimičnu paralizu leve noge.

„Ne mogu da odredim uzrok, jer mi je potrebno bolničko ispitivanje, a u zatvoru mi to nisu omogućili“, objasnio je Gnjot.

On je ukazao da sat vremena dnevno, koliko može da napusti kućni pritvor, nije dovoljno da poseti bolnicu i uradi potrebne analize.

„Trudim se da vreme ne koristim za tugu, već za borbu za spas života. Ako budem izručen Belorusiji, prestaću da postojim“, zaključio je Gnjot.

(FoNet/foto: Veran Matić)