U cilju preuzimanja aktivnih koraka ka rodno osetljivijem medijskom izveštavanju, Befem je kreirao Feminističku medijsku deklaraciju, koja je predstavljena danas u Medija centru.

Deklaracija, kojom se traži poštovanje zakona i medijskih kodeksa, kao i vidljivosti žena u medijima, kreirana je zajedno sa mrežom saradnica novinarki, urednica, aktivistkinja ženskih organizacija i profesorki fakulteta koji se bave medijskom reprezentacijom, rodnom ravnopravnošću i marginalizovanim grupama.

Deklaracija je predstavljena u okviru promocije feminističkog medijskog programa “Aktivna žena, aktivna zajednica i nove medijske politike”, čiji je cilj rodno osetljivije medijsko izveštavanje.

Jelena Višnjić iz Befema, istakla je da odsustvo glasova višestruko marginalizovanih grupa, u kojima misli pre svega na žene, pokazatelj koliko je sistem duboko patrijahalan i tradicionalan, i koliko su žene godinama kontinuirano brisane iz medijskog sadržaja.

Novinarka Aleksandra Mališić, navela je da je feminističko obrazovanje u medijima važno jer daje odgovore na pitanja koja se vide kao problem u poslednje vreme – za koje su teme žene sagovornice, zašto je sve veća afeminizacija profesije, “ali nam daje i moć da menjamo i delamo”.

“Ova deklaracija predstavlja prvi korak ka važnim promenama i vid samoorganizovanja novinara i novinarki”, ukazala je, između ostalog, Mališić.

Deklaracija se zalaže, prenosi FoNet, za vidljivost žena i marginalizovanih društvenih grupa, a protivi tabloidizaciji, objektivizaciji i eksploataciji dece i žena u medijima.

Deklaracija se zalaže za slobodan i pravovremeni pristup informacijama, etično i profesionalno izveštavanje, a protivi cenzuri, autocenzuri i zloupotrebi medija.

U uvodu deklaracije ukazuje se da su žene u 2020. godini samo 20 odsto bile prisutne u medijima.

U deklaraciji se od predstavnika vlasti traži da primenjuju zakonska rešenja u medijskoj sferi kao i u oblasti rodne ravnopravnosti, da se izmene postojeća regulatorna tela kako bi bila efikasnija u primeni zakona, da se zaštite novinari, borci za ljudska prava i aktivisti, da se predstavnici vlasti edukuju o rodnoj ravnopravnosti i da javni funkcioneri odgovaraju na pitanja svih medija.

Od akademske zajednice traži se razvijanje rodno osetljivih kurikuluma i senzibilizacija akademskih i prosvetnih radnika, uključivanje rodno osetljivog i medijskog obrazovanja u obavezne nastavne programe škola.

Od medija i novinara se traži dosledna primena zakona i standarda iz kodeksa, uvažavanje preporuka iz istraživanja nevladinih organizacija i stručnih tela, lak pristup medijima za zagovornice prava žena, više medijskog prostora za sagovornice i veću vidljivost za žene iz svih društvenih grupa.

(Danas/FoNet, foto: Medija centar Beograd)