Ekonomista i politikolog Vladimir Gligorov, koji je preminuo 27. oktobra, bio je istinski intelektualni div koji je ostavio dubok trag, neumorno radeći svakog dana, saopštio je Bečki institut za međunarodne ekonomske studije, čiji je saradnik bio.

Povodom iznenadne smrti Gligorova u 78. godini, institut je danas naveo da on nije imao vremena ni interesovanja za sekularna pitanja kao što su rođendani, praznici ili vikendi.

„Bio je pravi naučnik. Radio je svakog dana, čitajući i pišući o ekonomiji, politici, filozofiji, istoriji ili književnosti. To što je bio filmofil i što je voleo svoju porodicu bilo je najbliže svakodnevnom životu prosečnog čoveka. U skladu sa tipičnom postjugoslovenskom intelektualnom tradicijom, voleo je da upoređuje ključne scene filmova sa glavnim temama u naukama kojima se bavio“, naveo je institut.

Dodaje se da je istraživački opus Gligorova ogroman, i da je broj poglavlja u knjigama, članaka i komentara koje je napisao „verovatno nebrojiv“.

„Takođe je preveo mnoge knjige. Nije preterivanje reći da bi bilo lakše nabrojati šta nije uradio nego šta jeste“, navodi institut.

Gligorov, sin prvog predsednika Makedonije Kira Gligorova, nije bio samo naučnik, već i čovek od akcije, bar u mladosti, navodi se.

„Učestvovao je u studentskoj pobuni 1968. godine u Jugoslaviji. Godine 1989. bio je među prvih 13 članova Osnivačkog odbora za obnovu Demokratske stranke. Podržavao je i stranku Liberalna demokratija Slovenije, napisao je delove manifesta socijalliberala u Hrvatskoj. Verovao je da bi demokratizacija pomogla Jugoslaviji da opstane kao savezna država i smatrao je da je građanska dužnost podržati demokratske pokrete u zemlji“, dodaje institut.

Kao stipendista Fulbrajtove fondacije Gligorov je 1971. i 1972. boravio na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Magistrirao je ekonomiju na Univerzitetu u Beogradu 1973. godine, dok je radio kao naučni saradnik u Birou Univerziteta Kolumbija za primenjena društvena istraživanja. Od 1975. do 1979. bio je u zvanju docenta na Univerzitetu u Beogradu.

Do 1991. godine bio je honorarni saradnik i istraživač na Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, ali je emigrirao zbog nacionalističke euforije i autokratskog režima, navodi bečki institut.

Usavršavao se na američkom Univerzitetu Džordž Mejson, u Ferfaksu, 1991–1992. godine, i na univerzitetu u švedskom gradu Upsala, na odseku za istočnoevropske studije, 1992–1994. Posle toga prelazi u Beč, gde je radio na Institutu za humanističke nauke, da bi nakon penzionisanja bio viši naučni saradnik na Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije.

(Beta, foto: N1)