Skip to main content

Bečev (Karnegi Evropa): Srbija opet klizi u autoritarizam

Info 18. jan 2024.
3 min čitanja

"Dobra vest je da Srbija ima još mnogo demokrata koji EU vide kao saveznika. Loša vest je, međutim, da oni u zemlji nisu u prednosti"

Decembarski izbori u Srbiji ukazuju na demokratski pad zemlje i EU ne može da ostane neutralna pred provokacijama i autoritarnim tendencijama predsednika Aleksandra Vučića, smatra viši saradnik neprofitne organitacije Karnegi Evropa Dimitar Bečev.

U autorskom tekstu Ponovni zaokret Srbije ka autoritarizmu (Serbia’s Authoritarian (Re)turn), Bečev piše da, iako neki misle da se Srbija daleko odmakla od situacije iz devedesetih, barem deo građana oseća se kao da se sat vratio unazad, u vreme bivšeg predsednika i silnika Slobodana Miloševića, prenosi Beta.

Bečev navodi dva primera za to, a prvi se odnosi na tabloide i popularne TV kanale – sudeći prema naslovima, rat se vratio u bivšu Jugoslaviju i Srbija još bije „jučerašnje bitke“ protiv kosovskih Albanaca, Bosanaca i, povremeno, Hrvatske ili nekog drugog suseda.

Drugi dokaz za vraćanje unazad je stav da je „perfidni Zapad“ saučesnik koji istim žarom podržava i pomaže spoljne neprijatelje i petu kolonu u Beogradu. U prilog tome ide insinuacija predsednika Vučića, posle decembarskih izbora, da se „jedna važna zemlja umešala na najbrutalniji način“ u glasanje (prikriveno spominjanje Nemačke, napominje Bečev).

Isto dolazi i od premijerke Ana Brnabić, piše Bečev i navodi da je ona, govoreći o opozicionim protestima zbog izbornih neregularnosti, zahvalila ruskim službama bezbednosti što su upozorile vladu na „ono što se sprema u Beogradu“.

Bečev u autorskom tekstu piše i o protestima opozicione koalicije Srbija protiv nasilja (SPN) zbog lažiranog glasanja, policijskom razbijanju protesta 24. decembra, štrajku glađu Marinike Tepić, koja je postala „lice antivučićevskih protesta“, kao i još nekih opozionara.

Posmatrači izbora upozorili su na nepravilnosti, uključujući fantomske glasače, dovođenje ljudi iz Republike Srpske na glasanje, kupovinu glasova, osobe koje glasaju više puta. Te prakse, smatra Bečev, odredile su ishod lokalnih izbora u Beogradu, koji su se održavali istovremeno sa parlamentarnim.

Međunarodna posmatračka misija zaključila je da su neregularnosti uticale na glasanje.

Bečev piše da je opozicija verovatno imala šansu da preuzme Beograd, ali je ipak završila na drugom mestu, iza SNS, a ko će preuzeti vlast u glavnom gradu odlučiće populistička grupa Mi – Glas iz naroda koju je osnovao teoretičar zavere i antivakser Branimir Nestorović.

„Ne treba mnogo da se shvati da bi Nestorović mogao da stane na stranu Vučića cementirajući status kvo u Beogradu, iako za sada kaže da nema takve namere“, piše Bečev, koji smatra da je kriza daleko od kraja.

Kada je reč o EU, Bečev navodi da su simpatije briselskih zvaničnika možda na strani demokratske opozicije, ali ne i biranje strana.

„Vučić je izazov za EU koliko i partner, ne samo u škakljivim pregovorima sa Kosovom. I, mada je Srbija parlamentarna republika, predsednik (Vučić) je već dugo na vlasti, što je činjenica o kojoj se otvoreno govori u Briselu“, naveo je Bečev.

Prema njegovom mišljenju, to više neće biti moguće. Bečev navodi da je vlada Srbije optužila EU da vodi kampanju destabilizacije, što je portparol Evropske komisije odbacio, povezujući takve optužbe sa ruskom propagandom, navodi Beta.

On dalje ukazuje na kritike srpskih vlasti u nemačkom Bundestagu i očekuje pooštravanje retorike Berlina. Sitaucija bi, prema njegovim rečima, mogla da eskalira, posebno ako srpski zvaničnici nastave da odaju počast Rusiji ili javno razgovaraju sa njenim ambasadorom Aleksandrom Bocan-Harčenkom.

Srpska opozicija bi pak sigurno želela promenu tona u Briselu i drugim prestonicama EU. Bečev piše da su optužbe protiv evropskih visokih zvaničnika, da su u dosluhu sa Vučićem, manje ubedljive ovih dana i istovremeno ukazuje da zapadni pritisak na srpske vlasti možda neće pomoći da se izjednače uslovi, što je ishod kome opozicija teži.

Bečev smatra da bi Vučić mogao da pristane na ponavljanje izbora u Beogradu i da ovaj put igra poštenije, ali da to ne garantuje pobedu opozicije. Istovremeno su novi parlamentarni izbori manje verovatni, a čak i ako ih bude, SNS bi mogao ponovo da trijumfuje.

Dalje Bečev navodi da je Vučić u dosluhu sa najpraćenijim medijima, TV Pink i TV Hepi, i da ima ubedljiv narativ o tome kako neumorno radi da Srbija bude bogatija, razvijenija i uticajnija u regionu.

„Vremenom će verovatno pokušati da uveri zapadne lidere da ne misli na zaokret prema Rusiji u spoljnoj politici“, piše Bečev.

Opoziciji pak, smatra analitičar briselskog Karnegija, nedostaje narativ ili suštinska ponuda zajednici, osim poziva da se otarasi Vučića zbog navodne korupcije i veza sa organizovanim kriminalom.

On podseća i da je Fridom haus 2019. Srbiju iz kategorije „delimično slobodnih“ zemalja spustio u „hibridne režime“ dodajući da su poslednji događaji pokazali da je ocena te organizacije bila dobra.

„Dobra vest je da Srbija ima još mnogo demokrata koji EU vide kao saveznika. Loša vest je, međutim, da oni u zemlji nisu u prednosti. Najviše čemu mogu da se nadaju je preuzimanje vlasti u Beogradu, što je podvig koji je antimiloševićevska opozicija postigla 1996“, zaključio je Bečev.

(Autonomija, foto: Pixabay)