Obeležavanje 9. januara kao Dana Republike Srpske (RS) predstavlja nastavak politike poricanja genocida i zločina, izjavila je članica svetske Asocijacije istraživača i profesora genocida i ugledna univerzitetka profesorica sociologije iz Srbije dr Janja Beč-Nojman za agenciju Anadolija, a prenosi Radio Sarajevo.
„Ta proslava meni znači jedan oblik poricanja. Liči mi, ako bih to vizuelno iskazala, na jednu hijenu koja se hrani mrtvima, a ne živima, koja se ceri, a niz lice joj cure krvave sline! Meni to tako izgleda. Mislim da je to nečasno, apsolutno, mislim da je neistinito i da vređa, ne samo žrtve i porodice žrtava, već i sve one ljude, pre svega u Vojvodini koji su bili protiv rata i sukoba. Vređa hiljade Vojvođana koji su dezertirali i nisu hteli da ratuju, kao i njihove porodice“, govori dr Beč-Nojman za agenciju Anadolija. Prema njenom mišljenju, dešava se nešto što se zove „paradoksalni moral počinitelja“:
„A to je da počinitelji zločina imaju selektivno pamćenje. Oni pamte samo neke stvari, a druge stvari ne pamte upravo zbog toga što su u suštini, uprkos svemu, ljudska bića i ne mogu da podnesu toliku ogromnu količinu zla. Onda idu u neku paralelnu realnost koja zapravo ne postoji i stvara se neka nova lažna priča koja može da truje i narednih nekoliko generacija. U RS ima časnih ljudi. Naravno, govorimo o onima koji su ostali… Ti ljudi ćute iz straha, iz koristi, iz različitih razloga, a najčešće u takvim totalitarnim strukturama ćute iz straha i nemogućnosti da nađu neki izlaz.“
Na konstataciju kako je svojevremeno izjavila da je upravo „negiranje genocida preduslov za nove zločine“, te pitanje postoji li opasnost da se na ovim prostorima desi novo zlo, profesorica Beč-Nojman odgovara:
„RS može da pravi strah, ali rat je jako skup projekt. RS je toliko siromašna. Da imaju finansijere, onda bi drugačije odgovorila na ovo pitanje. Ali, drugo, kod većine osiromašenih, uništenih ljudi, ipak, dolazi do svesti da su se oni borili za jednu pljačkašku elitu, jednu oligarhiju. Siromaštvo vlada, veliki broj je nezaposlenih… Vešti manipulatori, istina, mogu da preusmere taj očaj i beznađe u nekom drugom pravcu, ali ja to ne mogu dalje da predvidim.“
K.L.