Reditelj i profesor Fakulteta dramskih umetnika (FDU) Janko Baljak kaže da su se Dijana Hrka i Milomir Jaćimović žrtvovali kako bi „otvorili širu perspektivu” za sve mlade ljude koji se bore za bolju budućnost, ali da ipak samo „jedan čovek, jednim potezom može da reši ovu krizu“.

Kaže da štrajkom Dijane Hrke, Milomira Jaćimovića i njegovog maloletnog sina kao da “prisustvujemo nekoj antičkoj drami”.

“Ti ljudi nemaju više šta da izgube. Ja sam radeći na filmu o 16 žrtvovanih ljudi, pre više od 25 godina, koji su nastradali u bombardovanju zgrade RTS na neki način upoznao šta znači bol majki koje su sahranile svoju decu i taj bol je neuporediv sa bilo čime što sam u svojoj karijeri i reditelja dokumentarnih filmova doživeo”, rekao je sagovornik N1 i dodao da shvata kako se oseća Dijana Hrka, majka poginulog u padu nadstrešnice Stefana Hrke.

Napominje da ga je posebno dirnuo susret Hrke i Milovana Milivojevića, oca radnika koji je preminuo nakon eksplozije u vojnoj fabrici “Milan Blagojević” u Lučanima, te to opisuje kao “sliku naše propasti i onoga što živimo 13 godina u ovom režimu”.

Smatra da se ti ljudi žrtvuju kako bi “otvorili širu perspektivu” za sve mlade ljude koji se bore za bolju budućnost. Ipak, kaže da i dalje ima dilemu u vezi sa podrškom štrajku glađu jer, kako kaže, “nemoguće je gledati da neko umire pred vašim očima, a ne sprečiti ga”.

“Oni nemaju šta da izgube, oni su prelomili u glavi tu užasnu i tragičnu odluku i na nama je sada da ne dozvolimo da umru, ali jedan čovek, jednim potezom može da reši ovu krizu”, kaže Baljak.

Ocenjuje da se Aleksandar Vučić “boji pravednog gneva sopstvenog naroda”, te da zato nije želeo da se susretne uživo sa Dijanom Hrkom, već je “zloupotrebio njihov telefonski razgovor”.

“Imate jednog manipulatora koji u tim tragičnim trenucima zloupotrebljava svoj telefonski razgovor sa tom ženom, uvodeći je u svet svog opsesivnog prisluškivanja, u sopstvenu paranoju. Zamenjuje teze i optužuje je da ga je prisluškivala i ona, između milion drugih ljudi koji su ga prisluškivali proteklih godina”, objašnjava sagovornik N1.

„Vlast je sigurna onoliko koliko im narod dozvoli“

Profesor Baljak kaže da se ni sada, posle godinu dana, ne vidi dobra volja vlasti da sarađuje sa akademskom zajednicom.

“Nema nijednog znaka dobre volje ka univerzitetu da se ukine uredba nezakonita od 12 odsto za nauku, da se prestane sa zastrašivanjem, već se nasuprot tome izvodi pokazna vežba u Univerzitetu u Nišu”, kaže i dodaje da time režim želi da pokaže kako bi izgledala “zamena” državnih univerziteta nekim novim.

Smatra da se “vlast oseća sigurno onoliko koliko im narod dozvoljava”, a da primerom Filozofskog fakulteta u Nišu opipavaju granice.

“Umesto da se stvari rešavaju kakvim takvim dijalogom u društvu, mi imamo jednostavno nove izraze nasilja i pritiske na univerzitet i građane”, kaže Baljak.

Misli da će studenti naći rešenje za buduća delovanja, ali da blokade koje su dale svoje rezultate i pokrenule građanski bunt, nisu rešenje.

“Čini mi se da ono zeleno svetlo koje su studenti dali građanima nije dovoljno iskorišćeno”, zaključuje profesor FDU.

(N1)