„Dosta, dosta“, uzviknuo je više puta predsednik SAD Džo Bajden, tokom strastvenog obraćanja naciji, moleći Kongres da preduzme mere protiv oružanog nasilja, posle masovnih ubistava – za koje je rekao da su škole i druga svakodnevna mesta pretvorile u „polja smrti“.

Ako zakonodavci ne budu reagovali, upozorio je Bajden, birači bi trebalo da svoj bes pretvore u centralno pitanje na novembarskim izborima, koji se održavaju na polovini Bajdenovog mandata.

U obraćanju iz Bele kuće, Bajden je priznao da nailazi na ogroman politički otpor dok pokušava da poveća pritisak na Kongres da usvoji strožija ograničenja u vezi sa oružjem, s obzirom da su slični napori bili neuspešni posle prethodnih napada.

Bajden je ponovo zatražio da se obnovi zabrana na prodaju poluautomatskog i automatskog oružja i šaržera velikih kapaciteta – i rekao je da ako Kongres neće da prihvati sve njegove predloge, mora bar da pronađe kompromis, kao što je sprečavanje onih koji imaju problema sa mentalnim zdravljem da dođu u posed oružja ili podizanje starosne granice za kupovinu poluatomatskoh i automatskog oružja sa 18 na 21 godinu.

„Koliko smo još pokolja spremni da prihvatimo“, pitao je je Bajden posle prošlonedeljnog masakra koji je počinio 18-godišnjak, koji je ubio 19 učenika i dva nastavnika u osnovnoj školi u Juvaldeu u Teksasu, i još jednog napada u sredu u Tulsi, u Oklahomi, gde je napadač pucao i ubio četiri osobe i sebe u medicinskoj ordinaciji.

Ameriku je proteklih sedmica potresao niz masovnih pucnjava – u prodavnici u Bafalu, u državi Njujork, osnovnoj školi u Teksasu i kliničkom centru u Oklahomi, prenosi agencija Rojters.

“Ovog puta moramo da odvojimo vreme i nešto preduzmemo“, rekao je Biden, prozivajući Senat, u kojem je neophodno 10 glasova republikanaca da bi se usvojio zakonski predlog.

“Znam koliko je to teško, ali nikad neću odustati. A ukoliko Kongres ne bude reagovao, verujem da ovog puta većina Amerikanaca takođe neće odustati“, dodao je Bajden.

Bela kuća ohrabrena onim što vidi u Kongresu

Portparolka Bele kuće Karin Žan-Pjer najavila je da će Bajden ponovo zatražiti od Kongresa da preduzme akciju u borbi protiv „epidemije“ oružanog nasilja.

„Ohrabren je onim što vidimo u Kongresu“, rekla je Žan-Pjer, aludirajući na aktuelne razgovore dve stranke.

„Misli i molitve su važni, ali nisu dovoljni. Potrebno je da Kongres reaguje“, poručila je potpredsednica SAD Kamala Haris na jednom skupu uoči Bajdenovog obraćanja.

Aktivisti za kontrolu oružja traže od Bajdena da sam preduzme snažnije mere da suzbije oružano nasilje, ali Bela kuća smatra da je odgovornost Kongresa da usvoji zakone koji bi imali veći uticaj.

Jedan odbor Predstavničkog doma radi na predlogu zakona o pooštravanju nacionalnih zakona o oružju, ali je malo verovatno da će to biti usvojeno u Senatu.

Cilj Bajdenovog govora je da izvrši dodatni pritisak na članove Kongresa da usvoje adekvatne mere i da usmeri pažnju birača na to pitanje.

Većina američkih birača, i republikanaca i demokrata, podržava oštrije zakone o kontroli oružja, ali su republikanci u Kongresu i pojedine umerene demokrate godinama blokirali usvajanje tih predloga.

Bajden je od preuzimanja položaja predsednika više puta zatražio od Kongresa da obnovi zabranu poluautomatskog oružja i usvoji mere za sveobuhvatnu bezbednosnu proveru kupaca.

Posle masovnog ubistva 19 učenika i dve nastavnice u Juvaldeu u Teksasu, američki predsednik pozvao je građane da se suprotstave Nacionalnom udruženju vlasnika oružja (NRA) – moćnoj organizaciji koja lobira za pravo na nošenje oružja i podržava političare koji su protiv zakona za njihovu kontrolu.

Senat je podeljen, sa po 50 demokrata i republikanaca, a za usvajanje zakona potrebno je 60 glasova da bi se zaobišao proceduralni manevar poznat kao filibaster. To znači da je za usvajanje bilo kog predloga potrebna dvostranačka podrška, što je trenutno retkost.

„Jedino mesto u Americi gde ne možete da pronađete podršku veću od 60 odsto za opštu bezbednosnu proveru je američki Senat“, rekao je Kristijan Hejni, potpredsednik u organizaciji za sprečavanje oružanog nasilja „Brejdi“.

Više od 18.000 ljudi stradalo je u oružanom nasilju u SAD samo ove godine, uključujući ubistva i samoubistva, pokazuju podaci nevladine istraživačke organizacije „Arhiv oružanog nasilja“.

Dok Bajden i Kongres razmatraju mogući kompromis, Vrhovni sud bi trebalo da odluči o jednom od značajnih slučajeva što bi moglo da podrije nove napore da se usvoje mere za kontrolu oružja, dok bi postojeće mogle da budu osporavane pred sudovima.

(Glas Amerike, foto: Beta/AP)