Vlast formirana u Bačkom Petrovcu 5. jula 2012. godine nije menjana do danas, a zabeležena je samo jedna promena, kada je jedan odbornik napustio svoju dotadašnju partiju i prešao u status samostalnog odbornika.Vladajuću koaliciju čine dakle DS, SPS i JS, LDP i Stranka vojvođanskih Slovaka. Ovih pet stranaka zajedno su obezbedile većinu od 22 odbornika, dok ostali odbornici čine manjinu sa 9 mesta u lokalnoj skupštini i dolaze iz LSV-a i URS-a i SNS-a, sa jednim samostalnim odbornikom. Za predsednika opštine izabran je Pavel Marčok iz DS-a i on se i dalje nalazi na toj poziciji.
“Kada je reč o prethodnom sazivu skupštine, svi se sećaju da su sednice trajale po tri ili četiri dana, a kada je reč o novom sazivu istakao bih da sednice traju sada svega tri ili četiri sata i da se za taj period pređe i više od 20 tačaka dnevnog reda. Naravno da postoje trzavice i nesuglasice, ali smo i sa predstavnicima opozicije uspeli da nađemo zajednički dogovor i da stavimo potrebe građana na prvo mesto”, istakao je predsednik Skupštine opštine Rajko Perić i naveo da se mora napraviti razlika između visoke politike i politike lokalnih samouprava gde na prvom mestu moraju da budu potrebe građana.

Muzej vojvođanskih Slovaka 
Funkcionisanje Muzeja vojvođanskih Slovaka, nove ustanove kulture osnovane 2011. godine, koja je formirana međudržavnim sporazumom Srbije i Slovačke, jedan je od prioriteta u razvoju kulture Opštine Bački Petrovac. Reč je o najznačajnijoj ustanovi kulture pripadnika slovačke nacionalne manjine u Srbiji koja treba da odigra ključnu ulogu u očuvanju nacionalnog, kulturnog identiteta i posebnosti Slovaka. Umetnik Pavel Čanji, direktor tog muzeja, smatra da je kultura kdo nas generalno zapostavljen. „Kad je u pitanju ova tekuća 2013. godina onda mogu samo da potvrdim stvar da je kultura definitivno u zapećku što se tiče finansiranja, čak i odobrena sredstva su bila smanjivana i na taj način je došlo do velikih problema kad je u pitanju realizacija odobrenih projekata”, kaže Čanji i dodaje da se sad mora veoma brzo osmisliti kako potrošiti novac koji je kasnio za predviđene akcije.

Opština Bački Petrovac je multietnička i multikulturalna sredina. Većinski deo stanovništva je slovačke (66,42 odsto) i srpske nacionalnosti (25,74 odsto). Bački Petrovac je najveće slovačko naselje u Srbiji pa se može reći da je reč o nezvaničnoj prestonici ovdašnjih Slovaka. Čelnici ove opštine se zbog toga iz godine u godinu suočavaju sa “odlivom mozgova” jer mnogi mladi ljudi šansu za studiranje, dalje usavršavanje i zaposlenje vide upravo u Slovačkoj.

“S obzirom na kapacitete lokalnog budžeta pokušavamo da mlade zadržimo u ovoj sredini. Novitet ove godine je uvođenje aplikacije na našoj internetskoj stranici. Napravili smo akademsku mrežu – dobrovoljnu bazu podataka u skladu sa svim zakonima i zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, tamo ljudi dobrovoljno stavljaju svoje podatke i potencijalni investitor može na jednostavan način, na jednom mestu, da pogleda koji su stručni kadrovi na raspolaganju, ukoliko se odluči za investiranje u opštini Bački Petrovac”, objašnjava načelnik Opštinske uprave Vladislav Tarnoci i dodaje da je reč o mini-projektu koji bi u budućnosti mogao da bude proširen i da zaživi.
Opština Bački Petrovac ima oko 14.000 stanovnika i iako je stopa nezaposlenosti mala, u poređenju sa ostalim opštinama, prosek plata uvek stavlja ovu lokalnu samopuravu na samo začelje statistike. U opštini kažu da to, ipak, nije realna slika.
“Mislimo da to ne prikazuje pravu sliku, iz prostog razloga što se ovde većina ljudi bavi poljoprivredom, a ti prihodi se u toj statistici ne vide. Ukoliko se pogledaju prometi u ugostiteljskim objektima ili u trgovačkim objektima, onda se tu vidi da ljudi nimalo ne oskudevaju sa prilivima novca.”, navodi Tarnoci i dodaje da su ponosni na mali procenat nezaposlenih u poređenju sa republičkim prosekom.
Sve mršaviji budžet
Bački Petrovac je, kako sami ističu, imao izazov zbog promene Zakona o porezima na prihod građana, jer je umanjena stopa poreza na zarade, a taj porez je bio faktički jedan od glavnih prihoda I ove lokalne samouprave. Kako objašnjavaju, oko 80 odsto tog poreza se naplaćivao na području opštine Bački Petrovac, odnosno od zaposlenih koji imaju prebivališta u opštini Bački Petrovac . Nakon umanjenja stope poreza prema preliminarnim procenema, koje nisu potpune, godišnje će budžet opštine, po tom osnovu, biti manji za oko 35-40 miliona dinara, ističu u ovoj opštini.

Zakon je promenjen i počeo je da važi od 1.jula i ove godine nije toliko izgubljeno ali u 2014. će se to osetiti na godišnjem nivou”, objašnjava Tarnoci i dodaje da bez obzira na to što ne mogu da računaju na nekih dvadeset miliona po tom osnovu, iz kalkulacije moraju da izbace i prihod koji je bio tradicionalan kod njih, a u mnogim opštinama je već izašao iz “mode”, a to je samodoprinos građana. ”Naša opština je bila jedna ili jeste jedna od poslednjih koja je imala važeći samodoprinos u sva četiri naseljena mesta, u okviru naše lokalne samouprave, međutim taj prihod je sada teško uvesti jer građani moraju da ga izglasaju na referendumu, po Zakonu o finansiranju lokalne samouprave i Zakonu o referendumu. Potrebno je da se većina građana upisanih u birački izjasni za to. Dakle i ti prihodi polako odlaze u neku prošlost“, kaže Tarnoci.  On dodaje i da je deo sredstava umanjen zbog Zakona o restituciji. “Jedan deo državnog poljoprivrednog zemljišta koji se inače izdaje u zakup svake godine u značajnom procentu predstavlja prihod lokalne samouprave. U katastarskoj opštini Kulpin nekih 600 hektara je vraćeno vlasnicima, potomcima Dunđerskog. Po tom osnovu smo izgubili još 5-6 miliona dinara jer smo od zakupa tog zemljišta toliko dobijali”, kaže Tarnoci. Ipak, dodaje da su korisnici budžeta normalno funkcionisali i imali su dovoljna sredstava za redovan rad, a pokrivene su i sfere delovanja nevladinih organizacija, sportskih udruženja. „Godina je protekla normalno, uz pojedine uštede“, smatra Tarnoci.
Ušteda i privreda
Budžet je dodatno jednim delom sačuvan, kažu u opštini, zato što neke investicije koje su planirali nisu realizovane, a za neke projekte nisu obezbeđena sredstva iz drugih izvora pa se planirani finansijski deo takođe nije trošio i tu su štedeli. “Štedeli smo i na sebi na nekim materijalnim troškovima tako da u principu nije bilo jednostavno, ali uspeli smo da završimo godinu bez zaduživanja “, ističe Tarnoci. On izražava nadu da će iz poreza na imovinu donekle moći da se kompenzuje manjak u budžetu „To jeste jedan udar na građane, ali s druge strane mislimo da je porez na imovinu, kao kategorija koja pripada lokalnoj samoupravi, gledajući komparativno neke druge zemlje kod nas bila zaista jedna bagatelna kategorija”, navodi Tarnoci i dodaje da je u razvijenim zemljama porez na imovinu jedan od najozbiljnijh budžetskih prihoda. Prema njegovim rečima, dodatna sredstva će svakako biti iskorištena u cilju podsticanja privrednog razvoja. “Ove godine smo, nakon probne 2012.godine podsticali kredite za poljoprivrednike, gde smo subvencionisali kamatnu stopu i omogućili da se komercijalne kamate banaka ipak umanje, da to bude zaista atraktivno za naše poljoprivrednike i samo putem tih subvencionisanih kredita redovno se plasira i preko 20 miliona dinara”, navodi naš sagovornik.
Politički podobna javna preduzeća? 
Kada je reč o zapošljavanju, i tokom prošle godine čula se priča da pojedini građani smatraju da vlast nije radila sve na dobrobit lokalne zajednice, to jest da su na čela javnih preduzeća, ali i kulturnih institucija, postavljani politički podobni kadrovi, tokom drugog mandata Demokratske stranke.

Mediji
Za lokalno informisanje se izdvaja oko 1,6 odsto od ukupnih budžetskih rashoda ili 6.600.000,00 dinara. Lokalno informisanje obavlja se putem ustanove Informativni centar Radio Bački Petrovac. Sredstva za informisanje se opredeljuju putem Odluke o budžetu koju donosi Skupština Opštine Bački Petrovac, nakon čega se pomenutoj ustanovi mesečno prebacuju sredstva shodno donetoj Odluci o budžetu. U Opštini Bački Petrovac funkcionišu Televizija Petrovec u privatnom vlasništvu, Ustanova Informativni centar Radio Bački Petrovac u vlasništvu lokalne samouprave, „Petrovské noviny“ – lokalne nedeljne novine na slovačkom jeziku čiji je osnivač Mesna zajednica Bački Petrovac, a posredno lokalna samouprava, kao i Info kanal Opštine Bački Petrovac – lokalna televizija u vlasništvu lokalne samouprave koja je u fazi osnivanja. Bački Petrovac ima i sajt koji je redovno ažuriran.

“Prema tim stavovima, direktori javnih preduzeća ne smeju da budu članovi ni jedne političke partije, a to je paradoks. Ukoliko je neko član političke partije ne znači da je on rukovodeće mesto postavljen samo zbog toga. Naravno ima i takvih slučajeva da neke partije postavljaju na rukovodeća mesta ljude koji su lojalni, ali to ovde nije slučaj. Ovde su, po mom mišljenju na čelu javnih preduzeća kadrovi koji imaju ogromno radno iskustvo, koji imaju znanje i na kraju krajeva, koji su se školovali za profesije koje obavljaju. Naglasiću primer da direktor javnog komunalnog preduzeća u Magliću nije član ni jedne stranke. On je stručnjak, mašinski inženjer i ne može niko da kaže da je on lojalan nekoj političkoj partiji ili da je predstavnik ili član neke političke partije”, navodi pomoćnik predsednika opštine Siniša Stanivuk.
Ostali bez suda 
Bački Petrovac više neće imati osnovni sud pa će svi građani morati da za svoje potrebe idu u Novi Sad, uključujući i overu dokumenata, naglašava Rajko Perić i dodaje da je deo odgovornosti zbog tog što se dogodilo i na njima. “Pitanje je da li smo ili nismo mogli bolje. Na vreme smo poslali zaključak i objasnili da je naša opština jedna specifična sredina: Slovačka gimnazija, Odeljenje Učiteljskog fakulteta na slovačkom jeziku i Slovačko vojvođansko pozorište su najviše nastavne i kulturne institucije za sve Slovake u Srbiji. Pored Bačkog Petrovca, koji ima veliki procenat Slovaka, i Kovačica je u sličnoj poziciji, ali na toj teritoriji živi manje slovačkog stanovništva , a Kovačica je dobila osnovni sud, koji je potreban i Bačkom Petrovcu”, ističe Perić i dodaje da ga je iznenadio podatak koji je nezvanično saznao da je lobiranje presudilo o tome da li će se osnovni sud nalaziti u Petrovcu ili u Kovačici.

Konkursi za NVO
Ove godine je poboljšana praksa kada je reč o nevladinim organizacijama, u oblasti kulture i sporta, ističe Siniša Stanivuk. Ranije su se udruženja samoinicijativno javljala tokom godine i onda su po pristiglim zahtevima zasedale komisije. Ove godine je situacija promenjena i raspisivani su konkursi za svaku oblast. Takvi konkursi su postojali i ranije naravno, ali ne toliko često kao ove godine. „Sredstva izdvojena za nevladin sektor, s obzirom na budžet, i uzimajući u obzir da smo mi jedna od najmanjih opština u Vojvodini, ne mogu ni da budu velika, ali uvek uspemo da pomognemo udruženjima da finansijski svoje aktivnosti dovedu do samog kraja“, kaže Stanivuk.
“Tokom odlučivanja tražilo se mišljenje Slovačkog nacionalnog veća i saznali smo da su upravo oni dali preporuku da osnovni sud bude u Kovačici. Mislim da je, dakle, lobiranje presudilo. Objektivno, sad malo toga možemo da učinimo, ali nećemo odustati od nastojanja da obrazložimo u narednom periodu, zašto je neophodno da postoji osnovni sud u Bačkom Petrovcu”, najavljuje Perić.

Rešenje za pijaću vodu

Pijaća voda, odnosno prisustvo arsena, problem je za koji se i dalje traži efikasno rešenje. “Napravili smo jedan projekat istraživanja bazena podzemnih voda i skrininig kompletne opštine, što je naravno i pretpostavka za bilo kakve dalje projekte u rekonstrukciji vodovodnog sistema. Taj projekat je realizovan u sklopu evropskih fondova i to kroz Fond prekogranične saradnje sa Hrvatskom, konkretno sa Ilokom”, objašnjavaju u opštini i kažu da su došli do nekih dobrih saznanja koje će im pomoći u daljem rešavanju ovog problema. Dodaju da su u naselju Gložan, odnosno u podzemnom delu naselja utvrđeni su bazeni vode gotovo perfektnog kvaliteta, koja bi bila izuzetno dobra za piće. Postoje naznake mogućeg rešenja prema kojem bi se iz tih bazena mogla praktično snabdevati čitava opština. „Verujemo da ćemo za razvitak tog projekta takođe dobiti sredstva, nakon apliciranja, iz IPA fondova“, navodi Vladislav Tarnoci i zaključuje da su ponosni na to što su uspeli da obezbede više od 600.000 evra iz evropskih fondova za 3 projekta i da, nakon sprovođenja, dobiju pozitivnu ocenu Evropske komisije.
Branislava Lovre