Investicije, nova radna mesta, bolji životni standard – ovo su bila ključna obećanja skoro svih političkih stranaka pre više od godinu dana na lokalnim izborima u Bačkoj Topoli. Nije bilo teško smisliti ovu kombinaciju ključnih reči za vreme ekonomske krize koja je dodatno pogoršala život građanima. Ipak, oni su ponovo najmasovnije poverili mandat onim strankama koje su u ranijem periodu vodili ovu opštinu.
Ko će koga?
Na izborima 2012. je SVM dobio 16 mandata, DS 7, LSV-u je pripalo 5 mandata, SNS-u 4 mesta u klupama Skupštine opštine, Grupi građana „dr Janoš Hadži“ 3, koliko i Udruženju penzionera-socijalna pravda “Milan Ćatić” i koaliciji SPS-PUPS-JS,. Postizborna kombinatorika je tek nakon tri neuspela pokušaja donela novu opštinsku vlast.
Ali umesto da se novoforomirana Skupština, sa većinom koju čini SVM, DS i SPS, počne baviti rešavanjem problema, lokalni parlament, po uzoru na republički, ali i na druge opštinske skupštine nekoliko puta je morao da konstatuje preletanja odbornika iz jedne stranke u drugu. Tako je osam puta bilo na dnevnom redu utvrđivanje nove skupštinske strukture stranaka. Kao rezultat spajanja i raspuštanja odborničkih grupa od početnih sedam danas u ovoj skupštini deluje pet grupa.
Prekomponovanje vlasti, međutim, nije bilo moguće. Pa je tako vladajuća koalicija ostala na čelu Bačke Topole. Iako je ona danas stabilna, za ekonomske prilike ovo ne znači mnogo, jer se čelnici ove opštine neuspešno bore sa nezaposlenošću i sa odlivom mladih.
„Dobro bih razmislio da li bih preuzeo odgovornost za vođenje opštine, ako bih pobedio na izborima“, ovako komentariše stanje u opštini prvi čovek opozicione grupacije „dr Hadži Janoš“. Ovaj političar dodaje da je siguran da ukoliko bi na proleće bili raspisani izbori u Bačkoj Topoli, u lokalni parlament bi ušle samo tri opcije: SVM, njegova grupacija i SNS. „Ali ubeđen sam da će do promena doći, jer je katastrofalna situacija u opštini i to građani vide“, naglašava Janoš Hadži.
Budžet – minus se „krpi“ iz uštede
Opštinski plan raspoloživih sredstava i trošenje novca pretrpeo je nekoliko promena u godini. Prema poslednjoj, budžet na strani prihoda računa na 925 miliona dinara, dok će za potrebe finansiranja aktivnosti Bačkoj Topoli nedostajati još približno 100 miliona dinara, što će opština pokriti iz prenetih sredstava iz 2012. godine.

Lokalno informisanje – privilegovano opštinsko javno preduzeće
Bačka Topola iz svog budžeta izdvaja 1,94 odsto sredstava za finansiranje javnog informisanja. Najbolje prolazi medij na “opštinskim jaslama”, odnosno Javno informativno preduzeće “Bačka Topola. Preduzeće je osnovano 2002. godine, na osnovu odluke Skupštine opštine. JIP obuhvata lokalnu radijsku – Radio Regije i televizijsku stanicu- Ekspres Čenel. Za funkcionisanje ove ustanove obezbeđeno je više od 18 miliona dinara (14 miliona iz budžeta i 4 miliona iz drugih prihoda), dok je svim ostalim medijima na raspolaganju svega 2 miliona dinara. Ovaj iznos se deli na konkursu, a o raspodeli sredstava odlučuje posebna komisija. Osim spomenutog preduzeća, u opštini rade još dve medijske kuće: Radio Trend i RTV Omega. Međutim, zbog oskudnih sredstava i sa problemima sa finansiranjem funkcionisanja, RTV Omega više ne emituje program.

Posmatrajući strukturu budžeta 10 odsto sredstava odlazi na plate u lokalnoj samoupravi koja, inače, zapošljava ispod zakonskog maksimuma i u blizini evropskih merila, odnosno na 1000 stanovnika spada 2,52 zaposlenih.
Iako smo hteli da vidimo kako napreduje realizacija budžeta, dokumente o tome nismo našli na prezentaciji opštine na internetu, što dobro govori o transparentnosti vlasti u Bačkoj Topoli. Moramo dodati i to da, na primer, ni putni nalozi odnosno izveštaji o službenim putovanjima nisu dostupni na internetskoj prezentaciji. Oni građani koji ne žele da svoje poslove sređuju onlajn imaju mogućnost da koriste elektronsku upravu gde su dostupni neki osnovni dokumenti (izvodi iz matične knjige rođenih, venčanih i umrlih, kao i Uverenje o državljanstvu). Interesantno je da su za preduzetnike mahom dostupni samo obrasci za razne molbe i zahteve. Na sajtu građani imaju mogućnost da pregledaju službene glasnike, kao i razne strategije.
Investicije – strana reč
Iako je gradonačelnica, Melinda Kokai Mernjak (SVM) prošle godine najavila dolazak investitora u Bačku Topolu, od simboličnih koraka nije se mnogo napredovalo na ovom planu. U opštini u kojoj živi približno 33.000 građana u privredi radi njih svega 5.026. Na kraju prošle godine, u opštini Bačka Topola bilo je 408 registrovanih preduzeća. U velikom broju tih firmi nema nijednog zaposlenog. U 16 preduzeća je zaposleno od 10 do 20 radnika, dok većih privrednih subjekata ima manje. Četiri firme imaju između 100 i 150 zaposlenih, dok je u šest preduzeća zaposleno do 200 radnika. Prema informacijama lokalne samouprave, više od 300 Bačkotopolčana radi u firmi IM Topola i u Mesari Perutnina Ptuj.
Velikih investitora za sada nema. Jedan od najavljenih investitora je austirjsko-nemačka firma SSA Pana Foamtec, koja se po broju budućih zaposlenih ubraja u mala preduzeća jer će radno mesto obezbediti za 10 radnika. Ovo sigurno neće bitno smanjiti veliku stopu nezaposlenosti, koja je krajem novembra bila 28,6 odsto.
“Nerealan je spomenuti procenat, i to svi dobro znaju. Mnogi se više i ne javljaju na pozive Službe za zapošljavanje, jer su izgubili nadu da će pomoću njih naći slobono radno mesto. Najugroženije su dve grupe: stariji kojima treba još nekoliko godina do penzije i oni mlađi, koji su tek na početku svog radnog veka. Oni uglavnom pokušavaju naći sezonski posao, odnosno za vreme poljoprivrednih radova, ali poznajem i one kojima poslodavci nude ugovore na nekoliko meseci, koji se onda produžava u zavisnosti od toga koliko je preduzetnik zadovoljan. Upravo zbog ove loše ekonomske situacije, mnogi odlaze. U tome im pomaže i mogućnost da dobiju državljanstvo Mađarske. Ne samo iz Bačke Topole, već i iz obližnjih sela mladi odlaze, traže bolji život u inostranstvu. Posebno me zabrinjava činjenica da mnogi srednjoškolci sa koijma sam u kontaktu već planiraju odlazak. Mislim da je veliki problem taj pesimizam i negativno raspoloženje, pa tako mnogi nisu spremni da prihvate pozitivne stvari u zajednici, ali zato svaku negativnu pojavu odmah uveličavaju, ponekad, naravno sa razlogom”, kaže loklani aktivista Udruženja “Origo” Tibor Kozma.

“Nažalost priliv investicija nije odgovarajući, iako mi mnogo ulažemo u infrastrukturu i u stvaranje uslova za investicije. Završili smo elektrifikaciju industrijske zone, gotovi su i radovi oko prilaznih puteva”, objašnjava Kokai Mernjak. Prošle godine bila je najavljena izgradnja solarnog parka koji je trebao u prvoj fazi zaposliti 30 radnika. Zatim u drugoj fazi još 30 zainteresovanih. Međutim, kako tvrdi predsednica opštine, nadležno Ministarstvo je odbilo izdati dozvolu za izgradnju, uz obrazloženje da su kvote za naredni period već ispunjene. Tako je Bačka Topola ostala bez ove investicije.
Hadži, međutim, naglašava da je pristup vlasti investitorima pogrešan. “Bačka Topola mora da bude konkurentnija i ne sme da dozvoli da joj pobegnu investitori. Zato je neophodno da bude fleksibilnija i ako treba spusti cene parcela. Da je trenutno rukovodstvo vodilo računa o ovome, imali bismo fabriku pod okriljem firme Svarovski. Ali oni su posle razgovora sa našim čelnicima ipak izbarali Suboticu”, kaže on.
“Nismo vodili nikakve razgovore sa spomenutom firmom. Ne znam na šta aludira opozicija, ali kod nas predstavnici Svarovskog nisu bili”, kategorična je Kokai Mernjak.
Građani su, kao što nam je to i aktivista Kozma potvrdio, skeptični kada je reč o ekonomskom napretku. U razloge da budu sumnjičavi prema rukovodiocima opštine spadaju i plate članova Opštinskog veća koji, u zavisnosti od resora, od opštine dobijaju između 75 hiljada i 88 hiljada dinara neto. U ovu cifru nisu uračunati drugi prihodi koje pojedini ostvaruju članstvom u upravnim odborima ili drugim državnim telima.
Lokalna samouprava se po proizvodnji dobara i usluga u 2013. godini ubraja među one opštine čiji je stepen razvijenosti od 80 do 100 odsto republičkog proseka BDP. Ovaj trend prati i prosečna plata u ovoj opštini. Tako je, prema Republičkom zavodu za statistiku, u oktobru neto plata bila 36.736 dinara, to jest za skoro 7 hiljada manji u odnosu na republički prosek. Ipak, predsednica opštine od januara 2013. prima nešto više od 121 hiljade dinara, odnosno tri puta veću platu nego prosečan zaposleni u Bačkoj Topoli. Prema izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije gradonačelnica ima bolju platu i od partijskog kolege, poslanika u Skupštini Srbije, Balinta Pastora, koji prema spomenutoj Agenciji mesečno dobija 115.276 dinara.
“Mesto predsednika opštine je svakako odgovorna pozicija, međutim, pitanje je da li se ova plata, zahvaljujući aktivnosti funkcionera vraća u opštinu. Odnosno, da li zajednica ostvaruje neki profit? Sudeći po trenutnom stanju u opštini, malo ko bi poverovao da predsednica ima ovakva primanja na mesečnom nivou. Malo sam i šokiran, priznajem”, komentariše omladinski aktivista Kozma.
Infrastruktura – asfaltiranje, pa ponovno asfaltiranje
Jedine značajnije investicije u ovoj opštini stižu iz lokalnog budžeta, odnosno u vidu podrške pojedinih ministarstava. Tako je u protekloj godini u opštinu je investirano približno 94 miliona dinara. Ovaj iznos je potrošen na ulaganja u infrastrukturu.

DRI: Kupovina bez javne nabavke – Gradonačelnica “prvi put čuje” za to
Početkom godine Dom zdravlja “Janoš Hadži”, čiji je osnivač opština Bačka Topola, našao se na udaru Državne revizorske institucije. DRI je podnela prekršajnu prijavu protiv direktora ove institucije zbog nenamenskog trošenja budžetskih sredstava u 2011. godini. U toj godini je na čelu opštine bila slična koalicija kao i danas, koja je bila predvođena SVM-om. U prekršajnoj prijavi stoji da je ova institucija nabavila lekove sa Liste lekova koji se izdaju na recept bez javnih nabavki, a zatim je od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje tražila da joj se vrednost nabavljenih lekova refundira. Tako je Dom zdravlja naplatio lekove koji nisu kupljeni u skladu sa zakonom. U izveštaju DRI stoji da je na ovaj način nešto više od 165 hiljada dinara bespravno prebačeno na račun Doma zdravlja. “Prvi put čujem za ovo, kad se tačno desilo?”, upitala je nas Kokai Mernjak, nakon što smo je pitali šta namerava opština da uradi da “sredi” redove u javnim preduzećima.

“Napravili smo biciklističke staze, izgradili smo putnu infrastrukturu oko industrijske zone. Preuzeli smo sređivanje festivalskog trga koji je bio u blokadi zbog problema sa pokrajinskim Fondom za kapitalna ulaganja. U proteklih godinu dana uspeli smo da proširimo kanalizacionu mrežu i radimo na tome da i u sledećoj godini nastavimo ovaj projekat. Problem imamo sa nekadašnjom zgradom hotela u centru. Ona je u lošem stanju, ali čekamo da se reši imovinsko pitanje oko spomenutog objekta pa da vidimo šta možemo uraditi, sličan problem imamo i sa nekadašnjim otvorenim bazenima pored glavnog puta. Preduzeće Venus ne radi već jako dugo a imovina propada. Pokušali smo da ga prodamo, međutim, nema zainteresovanih ulagača”, kaže gradonačelnica.
“Činjenica je da je ova vlast asflatirala, samo je pitanje zašto su pojedine delove grada dva puta asfaltirali u toku godine, i to isti deo puta odnosno trotoara? Na ovo pitanje nismo dobili odgovor”, kaže opozicionar Hadži. On dodaje da se infrastrukturalni projekti realizuju samo u onim naseljima u kojima su SVM i njegovi članovi aktivni. Ostala naselja godinama nisu videla značajnija ulaganja, tvrdi Hadži.
Fond za poljoprivredu – dobar potez 

Približno 60 posto žitelja ove opštine živi u selima i prvenstveno se bave poljoprivredom. Prošle godine je zaživeo Fond za poljoprivredu u Bačkoj Topoli, čiji je cilj da pomogne zemljoradnicima i stočarima.
„Kao omladinski aktivista bio sam u kontaktu i sa poljoprivrednim sektorom. Zemljoradnici i proizvođači se žale, kažu da teško sastavljaju kraj sa krajem, iako postoji tražnja. Poljoprivreda je grana koja zahteva ulaganja, i to neprestano. Mislim da je podrška poljoprivrednicima neophodna, ako želimo održati nivo zaposlenosti, jer su svi pokazatelji vrlo tmurni“, smatra Kozma.
“Početkom godine dva miliona dinara smo podelili onim stočarima koji drže manje od 15 goveda. Gazde su ova sredstva mogle da potroše za refundiranje cene veterinarskih usluga. Iz istog Fonda pokušavamo da unapredimo sistem zaštite poljoprivrednog zemljišta: putem konkursa podržali smo 72 zemljoradnika koji su se odlučili za osiguranje svojih imanja. Pošto država pokriva 40 odsto neophodnih sredstava a opština još 20 odsto, gazdinstvima je ostalo da obezbede još 40 odsto potrebnih sredstava. U toku je četvrti poziv za gazde, a to se odnosi na pomoć gazdinstvima u otplaćivanju već uzetih kredita”, navela je Kokai Mernjak.
Ona je dodala da su mnoge opštine bile zainteresovane za osnivanje ovakvog Fonda nakon što su videle kako to funkcioniše u Bačkoj Topoli. Inače, petina (20,36 odsto) lokalnog budžeta troši se na poljoprivredu.
Norbert Šinković 
(Tekst je nastao u okviru projekta “Mediji i lokalne samouprave”, koji realizuje Nezavisno društvo novinara Vojvodine uz podršku Rockefeller Brothers fondacije)