Serijom tekstova pod zajedničkim nazivom Evropa u Vojvodini, Nezavisno društvo novinara Vojvodine predstavlja vam rezultate istraživanja iskustava i kapaciteta vojvođanskih lokalnih samouprava u privlačenju sredstava iz evropskih fondova. Cilj NDNV-a je da se ukaže na značaj evropskih projekata za građane Vojvodine, ali i da se naznače problemi koje naše lokalne samouprave imaju u izuzetno bitnom, ali i kompleksnom procesu kreiranja, pripreme, apliciranja i realizacije evropskih projekata.

Opština Bačka Topola je iz evropskih fondova za deset godina uspela da, pomoću svojih partnera, realizuje projekte vredne više od milion evra. Među osam projekata sa kojima ovaj gradić učestvuje na evropskoj mapi ideja dominiraju tri teme: energetska efikasnost, unapređenje ljudskih prava, sa posebnim akcentom na manjinska, i efikasnost lokalne samouprave. Iako je suma ozbiljna i broj projekata velik u odnosu na mnoge druge vojvođanske lokalne samouprave, stiče se utisak da su rezultati mogli da budu veći i vidljiviji. Građani Bačke Topole sa kojima smo razgovarali malo znaju o uticaju Evrope i evropskih integracija na poboljšanje situacije u lokalnim sredinama.

U kom pravcu ide Bačka Topola?

Prema osnovnim načelima Strategije razvoja ove opštine, koja je doneta krajem 2009. godine i precizira razvojne smernice za deset godina, definisano je nekoliko ključnih polja za razvoj opštine: zaštita životne sredine, privreda, poljoprivreda i kvalitet života uz poseban akcenat na socijalnu osetljivost. Strategija nameće nekoliko podtema u okviru ovih segmenata. Više je nego očigledno da je najveći problem na koji opština mora da se fokusira u okviru svojih nadležnosti – rešavanje ekonomskih poteškoća. Ova opština, koja broji nešto više od 33 hiljade stanovnika, ima vrlo malo razvijenu industriju. Naime, broj onih koji rade u proizvodnji jedva premašuje pet hiljada. Stopa nezaposlenosti se kreće oko jedne trećine radno sposobnog stanovništva. Broj onih koji se nalaze u evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u aprilu 2015, premašio je tri hiljade, dok su čak polovina njih žene.

Prosečna zarada u toj opštini u prvom kvartalu godine bila je nešto viša od 36 hiljada dinara, bez državnih dažbina. Zaposleni u ovoj opštini tako ne dostižu vojvođanski prosek, koji je za pet hiljada dinara viši. U odnosu na republičku prosečnu zaradu, Bačkotopolčani zarađuju šest hiljada dinara manje.

Strategija takođe prepoznaje privredni pad kao veliki problem, uz konstataciju da je poljoprivreda grana koja u najvećem porcentu učestvuje u ostvarenom ukupnom dohotku u opštini Bačka Topola. Međutim, kako se navodi u dokumentu, visoko učešće poljoprivrede u strukturi narodnog dohotka „ne može se pozitivno oceniti”, jer je to pre svega posledica pada u sektoru privrede. Da dodamo da je skoro 90 odsto teritorije opštine poljoprivredno zemljište, dok u opštini postoji oko 400 poljoprivrednih gazdinstava i poljoprivrednih preduzeća.

Poljoprivreda i klasteri – šanse za opštinu

Interesantno je da je Bačka Topola ostvarila svega dva projekta pomoću EU fondova koji su se direktno bavili privredom i poljoprivredom, i to pre svega u oblasti razmene znanja i informacija. U fokusu jednog projekta bilo je prenošenje iskustava o načinu privlačenja EU fondova u lokalnu samoupravu i izgradnja potrebne strukture za to u Bačkoj Topoli. Partner lokalne samouprave bila je opština Janošhalma iz Mađarske. I ova opština u komšiluku Srbije ima slične poteškoće kao Bačka Topola. Stopa nezaposlenosti u toj opštini iznosi nešto manje od dvadeset odsto ali, sudeći prema Razvojnoj strategiji te regije, i taj procenat je iznad županijskog kao i republičkog proseka Mađarske. Svi ovi podaci su visoko iznad prosečne stope nezaposlenosti u Evropskoj uniji gde je taj procenat u martu mesecu iznosio deset odsto.

U okviru spomenutog projekta Bačka Topola i Janošhalma su organizovale susrete za preduzetnike iz sfere poljoprivrede, kao i edukaciju zainteresovanih poljoprivrednika o mogućnostima koje nudi EU.

Koliko je poljoprivreda značajna tema u EU i kakvu šansu za nju nudi ova zajednica država, dobro govori podatak o budžetu unije. U periodu od 2015. do 2020. planirano je da se potroši nešto više od 252 milijarde evra na ovu granu. Pomoć i podršku Brisel realizuje kroz dva svoja fonda: kroz Evropski poljoprivredni garancijski fond i Evropski poljoprivredni fond za lokalni razvoj. Ovi fondovi su dostupni samo za članice Evropske unije. Međutim, poljoprivrednicima će biti dostupni i pretpristupni fondovi za EU iz ove oblasti. Fond IPARD je zapravo komponenta IPA programa. Da bi naša zemlja, pa samim tim i gazdinstva, mogla da koriste ove pogodnosti, Srbija mora da uvede posebne standarde u upravljanju ovim sredstvima. Otvaranje ovih mogućnosti poljoprivrednicima u Bačkoj Topoli, ali i ostalim područjima, donele bi velike šanse.

– Početak korišćenja IPARD sredstava u Srbiji biće značajan za poljoprivrednu proizvodnju iz najmanje dva razloga. Prvo, budžet namenjen poljoprivredi povećaće se za nekoliko desetina procenata, a sredstva namenjena ruralnom razvoju i do nekoliko puta. Time se sredstva namenjena investicionoj podršci značajno uvećavaju i podstiče se razvoj poljoprivrede i njena priprema za ozbiljnu utakmicu na jedinstvenom tržištu EU. Drugo, to će biti trenutak kojim Srbija trasira put ka Zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU i otvara vrata mnogo značajnijim sredstvima – navode iz Kancelarije za evropske integracije.

Inače, Bačka Topola je među onim opštinama koja je osnovala Fond za poljoprivredu, čiji je cilj da pomogne stočarima i zemljoradnicima. Ovakva podrška je više nego dobrodošla posebno ako imamo na umu podatak koji kaže da približno 60 odsto žitelja opštine živi u selima gde se uglavnom bave ovom privrednom granom. Prema podacima iz opštine, ovaj fond je prošle godine imao tri značajnia konkursa preko kojih je dodelio približno sedam miliona dinara. Novac je uglavnom dodeljen za sufinansiranje osiguranja i poljoprivrednih kredita, kao i za pomoć stočarima u refundiranju troškova za uzgoj goveda. Iako su iznosi relativno mali (u slučaju stočara to je 45 hiljada dinara, dok u slučaju osiguranja i kredita oko 25 hiljada dinara), poljoprivrednici u velikom broju koriste ovu mogućnost – na konkurs se prijavljuje između osamdeset i sto ljudi.

Drugi projekat je omogućio seriju susreta mađarskih i ovdašnjih preduzetnika, a Bačka Topola je ovaj poduhvat relaizovala u saradnji sa mestima Hodemzevašarhelj, Mako, Senteš i Subotica. Pospešivanje stvaranja regionalnih klastera je visoko cenjeno u EU, naravno, zbog ekonomskih razloga. Prema podacima Evropske komisije, 38 odsto radnih mesta je bazirano u takvim regionalnim udruženjima čiji su glavni činioci mala i srednja preduzeća. Analiza ovog evropskog izvršnog tela pokazuje da ovakva saradnja dovodi do značajnijeg rasta i inovativnosti nego kada firme nastupaju samostalno. Takođe, prema istraživanju Komisije u periodu od 2010. do 2013. godine, firme u razvoju kao deo specijalizovanih klastera ostvarile su rast zaposlenosti do deset odsto, što nije bio slučaj sa firmama koje su delovale van tih klastera. U njihovom slučaju svega 18 odsto je uspelo da ostvari značajniji napredak na polju povećanja angažovanja nove radne snage. Prema evideniciji Brisela, u Evropi postoji više od dve hiljade specijalozivanih klastera, od njih 150 se smatra vodećim u svetu u smislu broja zaposlenih i veličine.

Energetska efikasnost i zelena energija

Na evropskoj agendi visoko je rangirana i tema zaštite životne sredine kao i racionalno korišćenje energije. Ovo je prepoznala i Bačka Topola, koja je od 2003. godine kao opština realizovala dva projekta iz ove oblasti: jedan se odnosnio na razmenu znanja u oblasti obnovljivih izvora energije, a drugi se bavio energetskom efikasnošću i mogućnostima zelene energije. Kao deo projekta pripremljen je pregled najznačajnijih evropskih propisa iz ove oblasti koji se odnose na lokalne samouprave, a uspešno je obnovljen i sistem grejanja na zgradi opštine u Bačkoj Topoli. U okviru projekta sa hrvatskim partnerom, Bačka Topola je adaptirala sistem grejanja koji, prema izvođačima, donosi 33 odsto uštede na mesečnom nivou. Gasni sistem je dopunjen i solarnom energijom, pa je on sada kompatibilan sa evropskim trendovima.

Naime, prema evropskim propisima iz jula 2014. godine, EU mora da ostvari uštedu energije od skoro dvadeset odsto do kraja 2020. Prema procenama stručnjaka svaki ušteđeni procenat energije, donosi pad u bilansu uvoza prirodnog gasa u EU od 2,6 odsto. Postizanjem većeg stepena energetske efikasnosti poboljšava se i kvalitet vazduha, a smanjuje nivo buke. Inače, zelena energija, prema izveštaju Evropske komisije, pokrila je u 2012. godini 14,1 odsto bruto finalne potrošnje energije 28 članica Evropske unije u poređenju sa 8,3 odsto u 2004, koja je bila prva godina za koju se raspolaže tim podacima.

– Projekat obnove sistema grejanja je svakako interesantan poduhvat prekogranične saradnje sa Hrvatskom. Posebno što smo radili sa ljudima koji su preživali rat, pa smo mislili da ćemo imati problem u komunikaciji zbog prošlosti. Međutim, uspeli smo da sve to prevaziđemo. Mislim da je to izuzetno bitno, pored uštede naravno, koju smo postigli – kaže koordinator projekata u toj opštini Endre Balaša.

Građani: kako radi naša opština?

Bačka Topola je sa svojim partnerima uspela da realizuje i nekoliko poduhvata iz oblasti turizma i kulture. Obnova biciklističih staza, adaptacija zgrade i umetničke kolonije samo su neki projekti u ovoj opštini koji su ostvareni sa partnerskim opštinama u inostranstvu.

Interesantno je da građani sa kojima smo razgovarali uglavnom nisu upoznati sa rezultatima opštine na polju korišćenja EU fondova. U anketi koju smo sproveli u Bačkoj Topoli, građani su pomenuli jedino obnovljenu zgradu udruženja koje organizuje umetničke kolonije, dok većina kritikuje opštinu što ne koristi više mogućnosti evropskih finansijskih izvora. Istovremeno, Endre Balaša iz Asocijacije za razvoj opštine kaže da se oni trude da informišu građane o svim opštinskim inicijativama koje su dobile podršku Brisela.

– Skoro svaki naš projekat ima neki standardizovan oblik komunikacije koji podrazumeva održavanje pres-konferencija, stručnih konsultacija, štampanje brošura i slično. Mislim da je javnost upoznata sa našim aktivnostima – tvdi Balaša. Dodao je da i na samim objektima imaju table koje su postavljene u skladu sa evropskim pravilima.

Stavovi Bačkotopolčana zapravo uklapaju se u istraživanje TNS Medium Galupa prema kom bi građani želeli više informacija o uticaju pristupanja EU na ekonomsku situaciju i životni standard u Srbiji, i to njih 33 odsto, zatim o životu običnih ljudi u državama članicama EU, a na trećem mestu je zainteresovanost za informacije o pregovorima Srbije sa EU, što je navelo 27 odsto građana. Svega 24 odsto građana je čulo za programe pomoći EU, uprkos činjenici da je EU u proteklih petnaest godina izdvojila više od 3 milijarde evra bespovratne pomoći iz pretpristupnih fondova za Srbiju.

Domaće institucije kao prepreke

Balaša kaže da bi opština bila u mogućnosti da ostvari više projekata kada bi domaće institucije koje su zadužene za kontrolu i sprovođenje projekata bile ažurnije i stručnije.

– Najveći problem imamo sa prvim nivoom kontrole u Srbiji. Ta kontrola je previše birokratizovana i ne poznaje dovoljno dobro evropsku regulativu, stvaraju problem tamo gde ga nema, a pritom na račune i izveštaje koje im dostavljamo, odgovaraju sa mesec dana zakašnjenja, pa dok mi sve ispravimo, kako to oni kažu, prođe vreme, a mi dotle ne možemo da računamo na novac koji smo uložili u projekat, jer EU neće da refundira troškove dok domaći organi to ne odobre. Ovo je posebno veliki problem kada nevladine organizacije realizuju neki EU projekat –  smatra Balaša.

On dodaje da kada ova administracija bila brža, učinak svih bi automatski bio veći. On smatra da je dobro to što Pokrajinska vlada omogućuje finansiranje dela učešća u projektu, pa opština „lakše diše“.

– Mislim da je jako dobro to što Pokrajina pomaže oko sopstvenog učešća. Bez toga bi NVO, ali i opštine bile u velikom problemu. Bilo bi dobro pojačati podršku. Mi smo i na nivou opštine Bačka Topola obezbedili sredstva svima onima kojima treba učešće, a tu mislim na NVO. Oni mogu od nas da traže pomoć. Ono što bi možda bilo dobro je da prilikom dodele ovih sredstava donator traži da projekat bude u skladu sa razvojim strategijama. Tako bismo obezbedili razvoj u istom smeru, usaglašen sa svim nivoima. Bilo bi dobro kada bi država obezbedila i neku povoljnu kreditnu liniju možda u saradnji sa bankarskim sektorom – zaključuje razgovor Balaša.

Norbert Šinković

(Tekst je nastao kao deo projekta „Pregled, analiza i predstavljanje realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine finansiranih od strane EU u periodu 2007-2013“, koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a finansira Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. Sadržaj priloga je isključivo odgovornost realizatora projekta i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Sekretarijata.)