Serijom tekstova pod zajedničkim nazivom Evropa u Vojvodini, Nezavisno društvo novinara Vojvodine predstavlja vam rezultate istraživanja iskustava i kapaciteta vojvođanskih lokalnih samouprava u privlačenju sredstava iz evropskih fondova. Cilj NDNV-a je da se ukaže na značaj evropskih projekata za građane Vojvodine, ali i da se naznače problemi koje naše lokalne samouprave imaju u izuzetno bitnom, ali i kompleksnom procesu kreiranja, pripreme, apliciranja i realizacije evropskih projekata.

Da od političke garniture na vlasti, od njene sposobnosti, stručnosti i obrazovanosti kadrova, zavisi svakodnevni, komunalni život građana (u najširem smislu shvatanja komune) potvrđuje se, u našem slučaju na žalost, neprestano u gotovo svim krajevima Srbije. Tipičan, pa čak i drastičan primer toga je opština Bačka Palanka, koja po privrednim kapacitetima i dobrom geografskom položaju nadilazi mnoge sredine u zemlji, a ipak je u pojedinim oblastima talac nesposobnosti i nekompetentnosti lokalnih funkcionera. Upravo ta nekompetentnost je, čini se, glavna prepreka koja onemogućava privlačenje novca iz evropskih fondova, razume se, na štetu građana i razvoja sredine u kojoj žive. Kada se ovome doda i stalna, gola borba za vlast i česta promena vlasti i funkcionisanje na već poznati, pogrešan način da novoizabrana vlast ne sledi planove, smernice i započete projekte prethodne – sve to su razlozi koji čine da se veoma malo vodi računa o razvojnim projektima opštine na duže staze. Svi ovi činioci rezultirali su time da Bačka Palanka, vrlo skromno, pa gotovo nikako koristi mogućnosti koje donosi korišćenje novca iz EU fondova.

U protekle tri decenije prve asocijacije na pomen Bačke Palanke bile su: Dunav, Tikvara, most prema Hrvatskoj, uspešne fabrike Sintelon (sadašnji Tarket), Majevica, Merkur… potom Mihalj Kertes (junak jogurt-revolucije, svojevremeno izgradio dobre puteve i industrijske zone u svim selima opštine Bačka Palanka, i pomogao smanjenju nezaposlenosti koristeći dobru poziciju u Miloševićevom zločinačkom režimu)… Povezivala se ova bačka opština sa dobrim vestima iz privrede, poljoprivrede, turizma, što je stanovnicima opštine (koja po zadnjem popisu sa 13 sela ima 55.000 stanovnika) obezbeđivalo pristojan život.

Lokalnim političarima projekti i ne trebaju?

Slika udobnog života Bačkopalančana, međutim, poslednjih godina baš kao i danas, međutim, različita je iz vizure njenih građana i iz ugla čelnog čoveka opštine. Dok jedni smatraju da bi u opštini bilo i te kako mnogo mesta za unapređenje života građana podnošenjem projekata za dobijanje novca iz EU fondova, zvaničnici opštine su, čini se, (bili) zadovoljni i bez toga.

Socijaliste su u Palanci zamenili 2013. godine naprednjaci. Jednomesečno partijsko nadigravanje SNS i SPS, završilo se rokadom, tako što se čelnik opštine Bojan Radman (SPS), spustio stepenicu niže na mesto zamenika, a čelnu funkciju predsednika opštine zauzeo je naprednjak Aleksandar Đedovac. Ustupanje čelnog mesta naprednjacima bila je cena ostanka koalicije SNS, SPS, DSS, SVM, PS i Dveri – na vlasti.

Predsednik opštine Aleksandar Đedovac (osnivač SNS u Bačkoj Palanci), koliko još krajem prošle godine, tvrdio je – prosečna plata u Bačkoj Palanci je 66.000 dinara, nezaposlenost je bila svega 12 odsto, a izvoz se merio stotinama miliona evra. Kada je reč o tome koliko je taj prosperitet u periodu od 2007-2013. bio pomognut novcem od projekata iz EU fondova, ovih dana, direktno iz kancelarije predsednika opštine nije bilo moguće saznati. Za razgovor o ovoj temi upućeni smo na šeficu Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Anu Fekete. Iako tek kratko na tom radnom mestu u Kancelariji, koja je tek nedavno otvorena, zahvaljujući ljubaznosti i strpljenju gospođe Fekete uspevamo da dođemo da podataka o EU projektima. Niko od tri službenika koja danas rade u novootvorenoj kancelariji nisu u periodu od 2007 do 2013. bili na tim ili sličnim poslovima, te je o opštinskom EU projektu podatke izneo Slobodan Prpa, čovek koji se u to vreme njime i bavio, kao i Darina Đukić iz Turističke organizacije Bačke Palanke. Tadašnja lokalna vlast nije, u to vreme, bila naklonjena Evropskoj uniji, niti bilo čemu što odatle dolazi (sada je situacija drugačija, bar deklarativno). Prpa je, u to vreme, uz svesrdnu saradnju palanačke turističke organizacije, pokrenuo i opština je, zahvaljujući angažovanju ovih ljudi i njihovih saradnika, uspela da realizuje projekat Unapređenje međunarodne dunavske biciklističke rute Dunav- Cycling Danube.

Projekat je finansiran u sklopu Programa Evropske unije IPA II komponenta za prekograničnu saradnju Republika Hrvatska-Srbija, čija je implementacija trajala 18 meseci, od 10. 1. 2011. g do 10. 7. 2012, a vodili su ga projektni timovi Opštine Bačka Palanka i Vukovarsko-srijemske županije. Područje pokriveno projektom u Republici Srbija su bile opštine Bačka Palanka, Bač, Bački Petrovac i Grad Novi Sad, a u Republici Hrvatskoj – Vukovarsko-srijemska i Osječko-baranjska županija. Ukupna vrednost projekta je iznosila 348.489,25 eura.

Darina Đukić iz Turističke organizacije Bačke Palanke navodi da je opšti cilj projekta bio unapređenje i jačanje rekreativnog turizma u pograničnom regionu sa ciljem da doprinese održivom društveno-ekonomskom razvoju. Specifični ciljevi projekta su stvaranje preduslova za poboljšanje i razvoj cikloturizma, te podizanje atraktivnosti ovog dunavskog turističkog regiona.

Deo međunarodne biciklističke rute

Dunavska biciklistička ruta u južnoj Bačkoj i istočnoj Slavoniji deo je međunarodne biciklističke rute EuroVelo 6 – evropske biciklističke mreže „Еuropian Cycle Route Network” – koja se proteže od Atlantskog okeana do Crnog mora, definisane i razvijene od strane Evropske biciklističke federacije.

Da bi unapredili postojeću biciklističku rutu Dunav, doprineli podizanju nivoa bezbednosti biciklista i promovisali ovaj region kao cikloturističku destinaciju, ostvareni su dobri rezultati: pre svega, poštovanjem ekoloških stadarda i doprinosom daljem privrednom razvoju podunavskih opština kroz JBO (Južnobački okrug). Osnovano je i opremljeno međunarodno biciklističko udruženje za razvoj biciklizma i cikloturizma „Pannonia bike tour“ sa sedištem u Vukovaru, a nakon toga registrovano je predstavništvo Udruženja sa sedištem u Bačkoj Palanci. Izrađen je trojezični sajt Udruženja, namenjen za promociju projekta i cikloturizma u CB regionu (koji izgleda da više i ne postoji), a i „Studijska analiza trenutnog stanja rute Dunav“, u kojoj su analizirane glavna i alternativna trasa na ruti Dunav, predložene mere poboljšanja svih deonica biciklističke rute i koncepcijske smernice za izradu biciklističkih staza različitih kategorija, ali i dati predlozi za izradu idejnog projekta i projektne dokumentacije za trase rute Dunav kroz JBO obuhvaćene projektom, kao i kompletna finansijska konstrukcija izgradnje, rekonstrukcije i uređenje glavne, alternativnih i lokalnih biciklističkih ruta kroz JBO (Južnobački okrug).

Zajedno sa pripadnicima policije i angažovanim trenerima sprovedeno su radionice o bezbednosti u saobraćaju u tri osnovne škole (Bačka Palanka, Bač i Novi Sad), kako bi se podigao nivo bezbednosti učesnika-biciklista u saobraćaju. Za potrebe radionica kupljeno je deset bicikala koji su danas rentiraju kako lokalnom stanovništvu tako i posetiocima i turistima. Tokom projekta edukovani su i turistički subjekti u Južnobačkom okrugu kako bi se podstakao razvoj selektivnih oblika turizma. Turističke radionice realizovane su u Baču, Bačkoj Palanci i Bačkom Petrovcu na teme: „Ugostiteljstvo“, „Turistička destinacija i razvoj proizvoda“ i „Seoski turizam“.

Most prema Neštinu

– Imam trideset i osam godina i još nijednom, od kada sam završila osnovnu školu, nisam sa biroa za zapošljavanje dobila bilo kakvu ponudu za posao – kaže Milkica Radaković (38 godina), prodavačica na pijaci u centru Bačke Palanke. Ona kao i ostalih troje naših palanačkih sagovornika – radnik (50), invalidski penzioner (41) i studentkinja (22) – na pitanje šta misle u kojim oblastima njihova opština treba da traži pomoć i podršku EU gotovo da identično odgovaraju. Svi oni smatraju da je otvaranje novih radnih mesta prioritet. Očuvanje i kvalitet životne sredine je takođe nešto u šta bi trebalo ulagati, kao i u turizam i opremanje ambulante. Građani se žale i na prekide u snabdevanju vodom i električnom energijom u nekim delovima grada. Prioritet bi bio i gradnja mosta između Palanke i Neština, kao i otvaranje osnovne škole za đake viših razreda u ovom mestu. Zbog nedostatka mosta đaci svakodnevno odlazeći u školu prelaze dve granice, hrvatsku i srpsku, po dva puta!
Anketa među građanima takođe je pokazala da oni smatraju da opština i zaposleni u administraciji nemaju nikakve, ili vrlo male i skromne kapaciteta za pripremu i srovođenje projekata koje finansira EU. A, kada bi ih bilo, kažu Palančani, najveće koristi od projekata podržanih od strane EU bili bi unapređenje socio-ekonomske situacije i kvaliteta života, kao i unapređenje dobrosusedske saradnje sa drugim zemljama.
Građani se nadaju da će opštinari u budućnosti ipak imati sluha za njihove potrebe, jer je, kako kažu, predsednik opštine Aleksandra Đedovac, nedavno za jedan vojvođanski medij izjavio da je u Palanci »otvorena Kancelarija za ekonomski razvoj, a 2016. godine stvara se mogućnost konkurisanja kod IPA fondova EU. Za taj posao moraćemo, ali verovatno to ne samo mi, od Vlade tražiti mogućnost zapošljavanja za potrebne, a nedostajuće kadrove«.
Od šefice Kancelarije Ane Fekete saznajemo da je opština već započela pripremu i saradnju sa Slovačkom, Hrvatskom i Bosnom na polju razvoja turizma.

Austrija i Nemačka kao primeri

Studijsko putovanje omogućilo je projektim timovima da se upoznaju sa biciklizmom i cikloturizmom Austrije kao jednim od najboljih primera u Evropi; kako je uređena infrastrukutura, koliko su sigurne i bezbedne biciklistička staze, kako cikloturizam čini pokretačku snagu celokupnog turizma jedne države kao što je Austrija. Region je promovisan u septembru 2011. g. na sajmu biciklizma “EuroBike”, koji se tradicionalno održava u Nemačkoj, u Fridrihshafenu.

Projektni tim opštine Bačka Palanka zajedno sa biciklističkim ekspertom gospodinom Jovanom Erakovićem trasirao je 12 novih, lokalnih biciklističih ruta sa ciljem da se podigne nivo turističke ponude i atraktivnosti Opština Bač, Bačka Palanka i Bački Petrovac. Za potrebe razvoja i promocije cikloturizma u Južnobačkom okrugu na 4 lokacije postavljene su table dobrodošlice za cikloturiste (Dunavska ruta Bač, Veternik, granični prelaz Ilok-Bačka Palanka, i nasip u Bačkoj Palanci). Na tabli je predstavljeno 12 novih lokalnih ruta kroz JBO, sa svim neophodnim detaljima i inforamcijama za cikloturiste koji prolaze kroz ovaj region.  Urađene su cikloturističke brošure i mape, kao i četiri info-pulta za turiste, distribuirani u info-centrima Bača, Bačke Palanke, Bačkog Petrovca i Novog Sada.

Eko counter – brojač biciklističkog saobraćaja postavljen u Bačkoj Palanci, na nasipu pored Dunava, stotinak metara od omiljenog šetališta Bačkopalančana. Postavljanjem još jedne table dobrodošlice sa ugrađenim displejom, opština Bačka Palanka je na zanimljiv i medijski atraktivan način rešila problem nedostatka podataka o broju biciklista koji prolaze ovim delom rute Dunav. Zajedno sa pripadnicima policije i angažovanim trenerima sprovedeno su radionice o bezbednosti u saobraćaju u tri osnovne škole (Bačka Palanka, Bač i Novi Sad), kako bi se podigao nivo bezbednosti učesnika-biciklista u saobraćaju.

Darina Đukić navodi da je za Dan Evrope, 9. maja, organizovan i Biciklistički događaj “CycloEvent”. Učestvovalo je oko stotinak biciklista, profesionalaca i amatera iz Srbije i Hrvatske. Sa graničnog prelaza Bačka Palanka-Ilok, mesta susreta, učesnici »eventa« nastavili su promotivnu vožnju najlepšim i najatraktivnijim delovima Bačke Palanke i priobalja.

Problem sa motivacijom

Na žalost ovakvih i sličnih uspešnih projekata je i u to vreme bilo, a i sada – vrlo malo.

Slobodan Prpa smatra da mogućnosti koje nude EU programi, ni u to vreme nisu u dovoljnoj meri bile iskorišćene. Razloge za to on vidi u mnogo čemu. Mogućnosti EU programa (2007-2013.) su nedovoljno iskorišćene smatra on, zbog nedostatka kvalifikovanog kadra za pripremu i sprovođenje projekata, nerazumevanje procedura, politike EU i nedovoljne podrške od strane rukovodstva jedinice lokalne samouprave. Kada je u pitanju procena kapaciteta lokalne samouprave da pripremi i sprovede projekte po EU programima, opština ne poseduju adekvatne kapacitete zbog: nepostojanja sistema za rad, kontinuiranih obuka za ljudske resurse, nedostatka novca, nerazumevanja od strane rukovodstva i zaposlenih u JLS, nedovoljne tehničke podrške zaposlenima koji su zaduženi za pripremu predloga projekata, neodgovarajućih ljudskih resursa u organizacionoj jedinici zaduženoj za pripremu predloga projekata, nepoznavanje stranih jezika i nedovoljne motivacije. Opterećenje drugim poslovima takođe je jedan od razloga – Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj obavlja i druge poslove, kao i vanredne poslove iz oblasti ekonomskog razvoja. Posebna organizaciona jedinica za pripremu i sprovođenje projeketa ne postoji, a na EU projektima rade samo tri osobe. Situacija je posebno pogoršana činjenicom da u okviru opštinskog budžeta ne postoji poseban novac za sufinansiranje razvojinih projekata.

Odlaganje opasnog otpada

Naši sagovornici potvrđuju ono o čemu Palanka već dugo bruji – opasni otpad odlaže se u Palanci na mesto gde ne bi smelo – u neposrednoj blizini porodičnih kuća, silosa sa žitaricama od kojih se pravi hleb za stanovnike Palanke i okolnih sela, kao i pored državnog puta II reda. Osim sporne lokacije, stanovnici Bačke Palanke brinu za svoje zdravlje, negoduju, sumnjaju i pitaju da li je skladištenje otpada uređeno po propisima. Ova tema, koja bi svakako morala biti predmet posebnog istraživanja, nesumnjivo bi zaslužila i naročitu pažnju opštinskih organa, kao i angažovanje pri zahtevu za dobijanje podrške EU za rešavanje ovog važnog pitanja neposredno vezanog za zdravlje građana i očuvanje životne sredine.

Pri realizaciji projekta velika prepreka je neobučen i nekvalifikovan kadar uključen u projektne aktivnosti (npr. zaposleni u odeljenju za finansije ne poseduju znanje iz PRAG procedura i slično), a znatnu štetu donosi politička nestabilnost i smena lokalnih vlasti u toku projektnog ciklusa.

Da bi se sve ove poteškoće otklonile potrebno je, smatraju u Kancelariji za lokalno ekonomski razvoj, profesionalizovati rad svih u lokalnoj samoupravi, formirati organizacionu jedinicu po odgovarajućim standardima koja će se baviti isključivo pripremama i realizacijom projekata iz EU fondova, kao i uvesti mogućnost plaćanja zaposlenih u organu jedinice lokalne samouprave za dodatno angažovanje u pripremi i realizaciji projekata.

Branislava Opranović

(Tekst je nastao kao deo projekta „Pregled, analiza i predstavljanje realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine finansiranih od strane EU u periodu 2007-2013“, koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a finansira Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. Sadržaj priloga je isključivo odgovornost realizatora projekta i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Sekretarijata.)