Prema Izveštaju o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2020. godinu Agencije za zaštitu životne sredine, u vojvođanskoj opština Bač u pogledu fizičko-hemijskog kvaliteta vode za piće postoji alarmantan (najviši) nivo rizika, dok je u pogledu mikrobiološkog kvaliteta nivo rizika ogroman (najviši).

Meštanka Bača Marija Torubarov doselila se u to mesto pre pet godina. Pre toga, živela je u malom mestu Plavna u kojem je vodu pila sa česme, za razliku od trenutnog mesta življenja.

„Ja vodu ne koristim za piće, samo za kuvanje, i to u minimalnim količinama, kao vodu za kupanje, za kuvanje, za pranje veša… Za piće nikako, zato što ima i ukus i miris i boju, smatram da nije ispravna i nije zdrava. Kupujem vodu, a uredno plaćam račune za pijaću vodu, što je apsurdno“, kaže Marija Torubarov za VOICE.

Miris vode opisuje kao težak miris metala, a boju kao često žućkastu.

„Kada sam se preselila pre pet godina u Bač, bilo mi je potpuno neverovatno koliko su ljudi tu nekako pomireni sa tim, pomirljivo odlaze na arterske bunare koji su van Bača da bi uzimali vodu, a račun dolazi u poštansko sanduče i pritom raste. Svi su besni, ali svi se tek šale na vlastiti račun. Ne poznajem nikog ko pije vodu direktno sa česme. Svaki drugi dan kupujem balon od pet litara koji košta između 120 ili 130 dinara“, navela je ova meštanka Bača.

KOMBINACIJA OPASNA PO ZDRAVLJE

Šef Katedre za inženjerstvo zaštite životne sredine Tehnološko–metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu i član Stručnog saveta Nacionalne ekološke asocijacije(NEA) Vladimir Pavićević kaže da je Bač, nažalost, u najlošijoj kombinaciji – stalno prisutan arsen (u 100% uzoraka) i prisustvo nitrita i amonijaka zajedno, prema Izveštaju o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2020. godinu.

„Voda bogata arsenom je bez mirisa i ukusa i zbog toga veliki broj ljudi pije ovakvu vodu ne znajući da u njoj ima arsena. U zavisnosti od koncentracije arsena i dužine upotrebe takve vode dolazi do sledećih zdravstvenih problema, izazvanih trovanjem arsenom: bolovi u stomaku, vrtoglavica, povraćanje, dijareja, bolovi u mišićima, kardiovaskularni problemi i, nažalost, kancer. Brojne medicinske studije u svetu i kod nas ukazuju da višegodišnje ili višedecenijsko korišćenje vode za piće i sa malo većim koncentracijama arsena od dozvoljenih (10 µg/L) mogu kod osetljive populacije dovesti do najtežih oboljenja“, objasnio je Pavićević.

On dodaje da stanovništvo, pored toga što ne može primetiti da je u vodi za piće prisutan povećan sadržaj arsena, ne može primetiti ni mikrobiološko zagađenje. On smatra da je to je zadatak analitičkih laboratorija instituta i zavoda za javno zdravlje u Srbiji, za koje, kako kaže, logično sledi i obaveza stalnog, blagovremenog izveštavanja javnosti o tome.

Profesor Pavićević osvrće se i na neslaganja podataka u Izveštaju o zdravstvenoj ispravnosti vode za piće javnih vodovoda i vodnih objekata u Republici Srbiji za 2021. godinu – Instituta za javno zdravlje Srbije „dr Milan Jovanović Batut” sa dokumentom Zdravstveno stanje stanovništva AP Vojvodine 2019. godine i Instituta za javno zdravlje Vojvodine, zbog toga što se u zaključnom razmatranju za sve oblasti u Vojvodini u Izveštaju Batuta se ne navodi arsen kao uzrok fizičko-hemijske neispravnosti vode za piće.

U analizi „Zdravstveno stanje stanovništva AP Vojvodine“ ukupno 17.194 kontrolisanih uzoraka neprečišćene vode za piće iz preko 250 naselja na teritoriji AP Vojvodine, bez obzira da li je voda pre upotrebe dezinfikovana ili ne, utvrđuje se visok stepen zdravstvene neispravnosti (66% kontrolisanih uzoraka), odnosno mikrobiološke (12%) i fizičko-hemijske (67%) neispravnosti. Kao dokazane opasnosti po zdravlje ljudi, posebno osetljive populacije, izdvajaju se prisustvo mikroorganizama pokazatelja fekalnog zagađenja i povećana koncentracija arsena.

NEADEKVATAN TRETMAN U FABRIKAMA VODE

Vanredna profesorka na Prirodno matematičkom fakultetu u Novom Sadu Aleksandra Tubić ističe da je kvalitet vode za piće u Vojvodini generalno nezadovoljavajući. Kako ona kaže, unapređenje distributivnih sistema, odnosno njihovo renoviranje sigurno može rešiti mikrobiološki kvalitet koji je prioritet.

„U pogledu fizičko‐hemijskog kvaliteta neophodno je inovirati, odnosno uvesti tehnologije prerade vode koje će dovesti do zahtevanog kvaliteta prema Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće. U tom smislu, svakako prioritet treba da imaju ona područja koja su ugrožena povećanim koncentracijama toksičnih materija u vodi, na primer arsena“, ukazuje profesroka Tubić.

Takođe, ona se osvrće i na podatak da se od ukupno zahvaćene podzemne vode na teritoriji AP Vojvodine oko jedna trećina podvrgava tretmanu na postrojenjima za pripremu vode za piće, u takozvanim „fabrikama vode“.

„Uređaji su uglavnom projektovani za preradu sirove vode u cilju smanjivanja sadržaja gvožđa, mangana i amonijaka, a na pojedinim postrojenjima se pored pomenutih elemenata, vrši i tretman radi snižavanja koncentracije arsena. Nažalost, posebno u malim vodovodima, tretman vode je izostavljen, osim hlorisanja. Veliki izazov predstavlja nedostatak kapaciteta da se ovaj problem reši“, rekla je Aleksandra Tubić.

Pravilno i pravovremeno informisanje građana o kvalitetu vode za piće od izuzetne je važnosti za obezbeđenje javnog zdravlja, smatra naša sagovornica.

„Kontrolu vode za piće u naseljima sprovode Instituti za javno zdravlje i o tome daju izveštaje. Voda može biti neodgovarajućeg kvaliteta po jednom ili više parametara i tada nije za piće. Tada se može zabraniti korišćenje ovakve vode za ljudsku upotrebu. Za to su definisane određene procedure i ovlašćene organizacije postupaju u skladu sa njima. Potrebno je pratiti preporuke date od strane relevantnih organizacija, kao što su Instituti za javno zdravlje, s obzirom da se neadekvatnim i polovičnim tumačenjem rezultata analiza, može steći pogrešan zaključak i građani dovesti u zabludu. Sa druge strane, nadležne organizacije bi trebalo da daju jasno i nedvosmisleno tumačenje rezultata analiza vode, kao i da daju preporuke za zabranu korišćenja vode ukoliko je to neophodno“, objasnila je Aleksandra Tubić.

ZA OPŠTINSKU VLAST PROBLEMA NEMA

Sa druge strane, profesor Pavićević kao razloge ovakvog stanja vidi to što veliki deo naselja ne primenjuje odgovarajuće tehnološke procese u pripremi vode za piće osim dezinfekcije hloriranjem, a nekad, kako on kaže, ni to ne rade stalno. Takođe, pominje i  neodgovarajući kvalitet podzemnih voda u plićim izdanima u Vojvodini zbog prirodnih geohemijskih uzroka, ali i zagađivanja ljudskom aktivnošću u naseljima, industriji, poljoprivredi, saobraćaju.

Dodaje i da je jedan od razloga neodgovarajući kvalitet vodovodne mreže, posebno njenog održavanja kao i nedovoljno razvijena kanalizaciona infrastruktura.

Osvrće se i na nedovoljnu posvećenost društva, a posebno politike u ovim problemima. Po njegovom mišljenju, podrška je više deklarativna, bez ozbiljnih, stalnih kadrovskih, organizacionih, materijalnih i finansijskih unapređenja.

„Najvažnije je zaposliti u Srbiji bar dve hiljade mladih, školovanih inženjera raznih struka, hemičara, fizikohemičara, ekologa, hidrobiologa, mikrobiologa, ekotoksikologa… na svim nivoima državne uprave (opštinskom, regionalnom, pokrajinskom i državnom) i u javnim komunalnim preduzećima, ali i za ovu oblast obrazovanih pravnika u tužilaštvu i sudstvu. To je suštinski potreban, ne i dovoljan, uslov da značajnije unapredimo ukupnu oblast upravljanja vodnim resursima“, poručio je profesor Pavićević.

Pomenimo i to da je na sednici Skupštine Opštine Bač 25. novembra ove godine, kojoj je prisustvovala i ekipa VOICE-a, prilikom pritužbi na kvalitet pijaće vode, komentar opštinskih čelnika bio da „Opština nema problema sa kvalitetom pijaće vode“.

Svetlana Paramentić (VOICE)